Ekonomski rat protiv korone – nedeljni pregled
Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: iStock

U svetlu krize izazvane pandemijom korona virusa, države širom sveta pribegavaju različitim merama kako bi pomogle privredama koje se nalaze na velikom udaru. U nastavku dajemo pregled stanja na “ekonomskom frontu” borbe protiv korona virusa u protekloj nedelji.

 

Italija – prognoze recesije

Italija je jedna od zemalja koja ima ozbiljnih problema usled epidemije korona virusa – ako se tako može nazvati situacija u kojoj je do sada umrlo više od 7.500 zaraženih. Italijanska ekonomija je takođe pogođena, usled mera koje su neophodne da bi se sprečilo širenje virusa. Ovo nije nimalo dobar scenario za italijansku ekonomiju, koja već više od decenije nakon krize 2008. nije uspela da dostigne svoj tadašnji nivo dohotka.

Italija je ovu krizu dočekala sa visokom stopom nezaposlenosti (najviše među mladima, i na jugu zemlje) i sa visokim javnim dugom koji iznosi više od 130% BDP-a, te već godinama niskim stopama ekonomskog rasta. Početkom marta izašli podaci su pokazali da je Italija već u četvrtom kvartalu (Q4) 2019. godine zabeležila pad ekonomskih aktivnosti, tako da je ukupni rast u prošloj godini iznosio tek 0,3%. Vlada premijera Đuzepea Kontija predviđa visoku recesiju usled karantina u celoj zemlji, u iznosu od oko 3%, dok novije projekcije Goldman Saksa ukazuju na recesiju od 11% BDP-a.

Predviđeni paket fiskalnih mera u iznosu od 25 milijardi evra bi trebalo da donekle ublaži ovaj udar, ali to ni izdaleka nije dovoljno za celu italijansku privredu, naročito za sektor malih i srednjih preduzeća (MSP). Italijanska administracija sada pedviđa deficit od najmanje 4% u tekućoj godini, umesto prethodno predviđenog deficita od 2,2%.

 

SAD – čeka se usvajanje mera

Istovremeno, u SAD je pripremljen set mera u iznosu od  2.000 milijardi dolara, što je oko 10% BDP-a. Za sada je ovaj paket mera usvojen u Senatu u sredu (i to jednoglasno) i upućen je Predstavničkom domu na usvajanje za petak. On predviđa oko 500 milijardi dolara za industrijske grane koje su posebno pogođene pandemijom (pre svega industrija saobraćaja i turizma), potom 350 milijardi za kredite malim preduzećima, 250 milijardi za naknadu za nezaposlene i 100 milijardi za kupovinu opreme za bolnice i medicinski materijal.

Tu je i suma od oko 500 milijardi za direktne transfere u iznosu od 3.500 dolara domaćinstvima, što je mera koja liči na neku vrstu privremenog univerzalnog dohotka (UBI). Da je stanje u SAD već prilično ozbiljno, pokazuje izolovani podatak da se broj zahteva za naknade za nezaposlenost ove nedelje povećao na 3,28 miliona ljudi, dok je prethodne nedelje to bilo tek 282.000, što je rast od gotovo 11 puta.

 

Šta se dešava u EU?

Sa druge strane, EU kao međunarodna organizacija nema velike nadležnosti u ovom sektoru jer ne raspolaže ni velikim budžetom, pa najveći deo mera mora da dođe od samih država članica. Ipak, Evropski parlament je u četvrtak usvojio stvaranje fonda od 37 milijardi evra kao vid pomoći državama članicama koje su pogođene epidemijom. Najveća privreda EU, Nemačka, predstavila je plan od 750 milijardi evra za pomoć svojoj privredi – od čega je oko 600 milijardi predviđeno za pomoć preduzećima kroz zajmove, poreske olakšice ili subvencije. To i ne čudi imajući u vidu da projekcije nemačkih institucija predviđaju duboku recesiju od 5% BDP-a u ovoj godini. Sa druge strane, Goldman Saks predviđa recesiju za celokupnu evrzonu od čak 9% BDP-a.

Sve ove projekcije su veoma nepouzdane jer se baziraju na podacima koji mogu da se promene jako brzo, u zavisnosti od situacije sa pandemijom, i zavise od različitih pretpostavki o tome kada će se pandemija staviti pod kontrolu i koliko će biti potrebno privredi da se oporavi i vrati na staro, sa pokidanim lancima proizvodnje, nedostatkom sirovina, odloženom potrošnjom i investicijama.

Na primer, prethodna procena Međunarodne organizacije rada (ILO) predviđala je gubitak od oko 25 miliona radnih mesta (poređenja radi, 2008. je procenjen gubitak radnih mesta usled krize iznosio oko 22 miliona), ali sada deluje da je ova prognoza bila previše optimistična, pa će ILO naredne nedelje izaći sa novom prognozom.

Sve u svemu, izgleda da stanje u privredi jeste alarmantno, samo je pitanje da li su predviđene mere dovoljnog obima i, možda još važnije, da li su dovoljno promišljene. Podsetimo se – ova kriza koja je u povoju nije nastala usled loših investicionih odluka ili manipulacijom cenama preko neodrživog deviznog kursa ili niskih kamatnih stopa, već je posledica prirodne nepogode. Samim tim, države jesu pozvane da u ovakvim vanrednim okolnostima učine neke korake koje bi pomogle privredi da preživi ovaj, nadajmo se kratkoročan, šok.

 

Pročitajte i:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *