Foto: iStock
Od uvođenja vanrednog stanja, obustavljena je nastava u svim visokoškolskim ustanovama u Srbiji, a celokupna nastava trebalo bi da se sprovodi onlajn. Pored ove promene, iseljeni su i svi stanari studentskih domova širom Srbije.
“Nastava je organizovana preko platforme Microsoft Teams. Funkcioniše super bez nekih smetnji, ako se predavanja poklapaju ostaju snimci, pa može ponovo da se gleda naknadno, a aktivnosti u okviru predispitnih obaveza se ostvaruju preko onlajn kvizova”, kaže za Talas Milica Joka, studentkinja treće godine Fakulteta organizacionih nauka (FON) u Beogradu.
Godinama unazad sve su glasniji apeli studenata za modernizacijom nastave, a nedavno su njihovi apeli uslišeni, iako na neočekivan način. Mladi po svemu sudeći nisu najugroženija kategorija tokom epidemije COVID-19, ali postoji velika šansa da mogu preneti virus, zbog čega je od uvođenja vanrednog stanja obustavljena i nastava u svim visokoškolskim ustanovama. Celokupna nastava trebalo bi da se sprovodi onlajn, što je stvorilo uslove za eksperimentisanje sa ovim vidom učenja.
Kao najveće prednosti onlajn nastave Milica navodi to što studenti mogu od kuće da slušaju predavanje ukoliko nisu stigli da prisustvuju, a sa njom je saglasna i Ivana Jovanović, studentkinja treće godine Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu. “Predavanja se održavaju preko Zuma (Zoom), a neki od profesora/ki kače svoja predavanja i na Gugl drajv. Opcija da možemo više puta da pogledamo predavanje ili premotamo deo koji nam nije jasan zaista olakšava proces učenja”, dodaje Ivana, ali naglašava i da postoje profesori koji su se ograničili isključivo na objavljivanje prezentacija u vreme predavanja. “Takođe, problem sa Zum aplikacijom je to što je verzija koju FPN koristi ograničena na 100 učesnika/ca u razgovoru i što je vreme trajanje nastave ograničeno na 40 minuta”.
Aplikacija Zoom trenutno je najpopularnija opcija za studente i fakultete širom sveta – samo 15. marta aplikaciju je skinulo preko 600.000 ljudi. Brojne su onlajn platforme koje fakulteti mogu koristiti za održavanje predavanja i vežbi, ali je ipak upitno koliko su profesori i studenti bili spremni za ovako brz prelaz na onlajn nastavu. Dodatno, velika je i raznolikost u pristupu različitih fakulteta onlajn nastavi. “Koliko ja znam, organizovani su samo Moodle kursevi, i to ne iz svih predmeta. Konkretno ja imam vežbe iz dva predmeta u ovom semestru, a samo jedan ima Moodle kurs i na njemu profesor redovno kači prezentacije kroz koje bi trebalo da prolazimo, kao i neke domaće zadatke. Postoje i Moodle kursevi za predavanja koji funkcionišu po sličnom principu”, za Talas navodi Predrag Pijevčević, student prve godine Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. On ističe da su materijali sa predavanja, iako im je moguće psritupiti u svakom trenutku, često veoma šturi i kao takvi ne pomažu mnogo u učenju.
“Kao manu vidim to što je mnogo više neobavezno u odnosu na ionako veoma neobaveznu nastavu na mom fakultetu, što dovodi do velikog diskontinuiteta u radu, ako se uopšte kao rad može nazvati čitanje prezentacija. Sve u svemu, studenti koji bi želeli redovno da rade su ostavljeni ‘na cedilu’ jer im je takav rad i kvalitetno savlađivanje gradiva mnogo otežano”, dodaje Predrag.
Kada će biti ispitni rokovi?
Termini ispitnih rokova za studente Univerziteta u Beogradu bili su predmet žustre rasprave i pre izbijanja pandemije COVID-19. Zbog Evropskih univerzitetskih igara (Univerzijade), koje se održavaju u Beogradu od 15. do 28. jula ove godine, pomereni su ispitni rokovi, što je izazvalo veliko negodovanje studenata. To je bio i jedan od razloga za blokadu Rektorata u septembru prošle godine od strane studenata iz Udruženja “1 od 5 miliona”. Neizvesnost oko termina letnjih ispitnih rokova nedavno je izazvala i Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu, koja je najavila da će potencijalno školska godina za studente biti produžena za određeni period, ali da će konačna odluka zavisiti od dužine trajanja vanrednog stanja. Ivanka Popović izjavila je da će aprilski ispitni rok najverovantije biti odložen jer ga trenutno nije moguće održati, izveštava Blic.
Tokom akademske godine, termini ispitnih rokova za studente su izuzetno važni, s obzirom na to da raspored ispita često određuju tempo učenja i prioritizaciju određenog gradiva. Iako su fakulteti prešli na onlajn rad, studenti sa kojima smo razgovarli zabrinuti su zbog nedostatka preciznih informacija oko novih termina ispitnih rokova, a pod znakom pitanja su i predispitne obaveze.
Milica Joka sa Fakulteta organizacionih nauka kaže da u sklopu predispitnih obaveza na fakultetu imaju veliki broj projekata koje neće moći da rade od kuće. Ona je zabrinuta i za mogućnost da će se ispiti polagati tokom čitavog leta, a dodatno je problem ukoliko nema kolokvijuma jer to znači da će ispiti morati da se polažu u celosti, a ne iz delova kao do sada.
“Kada bih znala da ćemo, na primer, sredinom maja imati sve kolokvijume, a u junu i julu ispite, znala bih kako da se organizujem. Ovako, bez informacija imam osećaj da sam na raspustu. Mi još uvek nemamo zvanične informacije da li će se Univerzijada odložiti, iako bi najlogičnije bilo da se odloži”, navodi Ivana Jovanović.
Stres oseća i Predrag Pijevčević, koji dodaje da trenutno postoji velika neizvesnost oko daljeg toka akademske godine. “Preteško mi je da odredim kako da se spremam za ispite jer nemam pojma ni koliko će rokova biti, niti otprilike kada će biti, da li će se juriti da se sve zbrzi kao da nije bilo pandemije ili će se nastava i rokovi pomeriti tokom leta, sve je veoma neizvesno, samim tim i stresno”, rekao je on.
Gde će živeti studenti koji su izbačeni iz studentskih domova?
Jovana Kokanović je apsolvent na Fizolofskom fakultetu u Beogradu, tako da ne mora da brine o onlajn predavanjima, ali je epidemija COVID-19 takođe promenila njen dotadašnji studentski život. “U ponedeljak 16. marta, u popodnevnim satima, izašlo je zvanično saopštenje na sajtu Studentskog centra u kojem se navodi da studenti do 17. 03. 2020. u 18h moraju da napuste svoje sobe. Napomenuli su da je ovo privremeno iseljenje kao preventivna mera u opštem interesu i da svoje stvari možemo poneti sa sobom ili ih ostaviti tamo gde jesu”, navodi Jovana koja živi u studentskom domu Studentski grad. Studentima je rečeno da je u pitanju privremeno iseljenje i da stvari mogu ostaviti u svojim sobama, a za sve kojima je iseljenje iz nekog razlog problem, ostavljena je opcija je da podnesu molbe upravnicima doma.
Jovana navodi da je iseljenje bilo problematično zato što su pre objave Studentskog centra, i pored potvrđenih slučejva, studenti i dalje imali predavanja na fakultetu i koristili javni prevoz, usled čega je moguće da su neki studenti već tada bili zaraženi. “Zato su svi studenti koji su se u tom momentu zatekli u domu želeli da ostanu tu s opravdanim razlogom – većina u porodicama ima starije ili bolesne članove koji spadaju u ugroženu grupu i samim tim su želeli da svojim boravkom u domu zaustave potencijalno širenje virusa i poštede prvenstveno svoje porodice”, dodaje ona.
U narednih nekoliko dana stigla su i nova obaveštenja za sve stanare Studentskog grada. “Već dovoljno izmaltretirani i potencijalno zaraženi, nedelju dana kasnije od prvobitne selidbe, u momentu kada su grupna okupljanja izričito zabranjena, međugradski i gradski saobraćaj ukinut, kada je početak policijskog časa pomeren na 17h, dobijamo obaveštenje od Uprave da je neophodno da se Studentski grad stavi na raspolaganje lekarima i da ljudi koji su u mogućnosti u što kraćem roku treba da pokupe svoje stvari”, navodi Jovana.
Ovaj potez kritikovala je i rektorka Popović, koja je rekla kako je propuštena prilika da studenti ponesu stvari kada su prošle nedelje izlazili iz domova, navodi Danas. Jovana smatra da je odluka da studenti moraju da iznesu sve stvari iz svojih soba problematična na više nivoa. “Prvo, sam povratak 4.500 studenata u istom periodu, na isto mesto, predstavlja ogroman rizik od širenja zaraze. Uzećemo u obzir da niko po svoje stvari ne bi došao sam, što udvostručuje broj ljudi koji je primoran da cirkuliše istim prostorom. Sledeći problemi su ti da je međugradski saobraćaj ukinut što samim tim pojedine sprečava da dođu, jer u trenutnoj situaciji nisu svi u mogućnosti da obezbede sebi ličan prevoz. Policijski čas počinje u 17h, ljudi koji su na pola dana vožnje od Beograda takođe ne mogu da se organizuju da stignu da obave sve i vrate se svojim kućama u dogledno vreme”, kaže Jovana Kokanović i dodaje da su problemi nastavljeni kada su studenti došli da pokupe svoje stvari.
“Ljudi su dakle primorani da kroz iste hodnike prolaze više puta, da se međusobno konstantno susreću u malim prostorima, da prolaze kroz čitav blok kako bi došli do svojih soba, liftovi su isključeni tako da sa 6. i 7. sprata nosite stvari uz i niz stepenice”, ističe Jovana. Ona navodi je njoj lično šokantno bilo to što su majstori, koji rade na renoviranju Studentskog grada zbog održavanja Evropskih univerzitetskih igara, i dalje primorani da se kreću hodnicima domova bez adekvatne zaštite.
“Smatram da je svest i organizacija čak i u ovakvoj situaciji, i od strane države i od strane Studentskog centra, mogla i morala biti na mnogo višem nivou upravo zbog toga što se ovakvim odlukama dovodi u opasnost veliki broj ljudi i bez bilo kakve kontrole se svesno dozvoljava širenje virusa u sve oblasti države”, zaključuje Jovana Kokanović.
Podsećamo da preko 4.000 stanara Studentskog grada već mesecima unazad apeluje i protestuje protiv odluke da u periodu od 20. juna do 1. avgusta budu iseljeni kako bi ustupili svoje sobe učesnicima na Unverzijade. Ova sportska manifestacija i dalje nije otkazana, a za sada nije izvesno da će se Studentski grad koristiti za smeštaj obolelih od korona virusa.
Autorka