Foto: kremlin.ru
„Odlučno čuvamo život, sigurnost i fizičko zdravlje kineskog naroda. Takođe, odlučno čuvamo život, sigurnost i fizičko zdravlje ljudi u svim zemljama sveta i trudimo se da doprinesemo globalnoj zdravstvenoj bezbednosti u svetu.“
Ovim rečima kineskog predsednika Si Đipinga počinje članak u kineskim dnevnim novinama pod nazivom „Kineska borba protiv korona virusa pokazuje kinesku ulogu kao odgovorne sile“.
Najkraće rečeno, tako izgleda aktuelni kineski narativ i spoljnopolitički pristup u svetu tokom trajanja pandemije.
Kina kao lider u borbi protiv virusa
U kineskom narativu se nigde ne pominje da ovaj virus potiče iz Kine niti da je kineski pokušaj njegovog prikrivanja odložio mogućnost da svet u ovu borbu uđe dva meseca ranije i pokuša da spreči tragične posledice.
Kina u svojoj diplomatskoj ofanzivi na sve moguće načine pokušava da popravi svoj imidž u svetu nakon niza neodgovornih koraka u pokušaju prikrivanja virusa sa početka zdravstvene krize, i da se sada prikaže kao lider u borbi protiv virusa.
U ovom trenutku se vodi globalno rivalstvo za lidera između Amerike i Kine, dok Evropska unija i Rusija daleko zaostaju u ovoj geopolitičkoj trci.
Nesposobnost evropskih država otvorila put Kini
Italija je prva evropska zemlja na koju se virus proširio iz Kine, ali i prva evropska država koja je dobila kinesku pomoć u prevazilaženju teške krize. Ovakvim pristupom, Kina više nema imidž zemlje iz koje je potekao virus, već je predstavljena kao prijatelj u najtežim vremenima.
Pre nego što je stigla pomoć iz Kine, Italija je kao članica EU zatražila pomoć od svojih evropskih partnera, ali nijedna država članica nije odgovorila na njen zahtev. Štaviše, Francuska i Nemačka su u tom trenutku zabranile i izvoz maski u Italiju zbog čega su se mnogi Italijani osetili izdanim od svojih evropskih partnera. U najtežem trenutku, Italija je ostala bez evropske solidarnosti, iako se ta situacija trenutno menja i evropske države počinju međusobno više da se pomažu i organizuju.
Sasvim suprotno, Kina je odgovorila brzo i poslala 30 tona medicinske pomoći čime je započeta kineska humanitarna uloga u svetu i kreiranje imidža spasilačke sile. Ovaj potez je trijumfalno ovekovečen snimkom dolaska aviona iz Kine na zvaničnom Fejsbuk nalogu italijanskog ministra spoljnih poslova Luiđija Di Maija.
Kina je ovaj trenutak zvanično promovisala putem svih kanala društvenih mreža gde su prikazani snimci Italijana koji se zahvaljuju Kini na pomoći. Na taj način Komunistička partija Kine može i kod kuće da pokaže kako Kina pomaže u svetu i koliko su joj građani raznih država zahvalni na pomoći.
Bliskost u odnosu Italije i Kine nije od danas, nju objašnjava i činjenica da je Italija kao jedina zemlja članica grupe G-7 pre godinu dana sa Kinom potpisala Memorandum o razumevanju o učešću u inicijativi „Pojas i Put“.
Saradnja Kine i evropskih država – partnerstvo za budućnost?
Pored Italije, pomoć iz Kine je vrlo brzo stigla i Španiji i Francuskoj. Svojim pristupom prema evropskim i drugim državama Kina pokušava da predstavi sebe kao odgovornu silu spremnu da pomogne ljudima širom sveta.
Osim slanja pomoći, Kina je prodor na evropsko tlo iskoristila i kao priliku za novi projekat „Health Silk Road“ koji je kineski predsednik predočio u telefonskom pozivu italijanskom premijeru Đuzepeu Konteu. Zamišljeno je da taj projekat ide zajedno za postojećom inicijativom infrastrukturnog povezivanja „Pojas i put“. Namera Kine je da svoje iskustvo u borbi protiv virusa podeli sa ostatkom sveta i time dodatno ojača svoju poziciju.
Svojim pristupom u Evropi, kako prema državama članicama EU, tako i prema onima koje se nalaze u procesu pregovora poput Srbije, Kina pokušava da se pozicionira kao saveznik nasuprot Amerike koja isključivo sebe stavlja na prvo mesto. Upravo takvim jezikom je kineski ambasador pri EU opisao saradnju Kine i EU kao odnos saradnje i partnerstva.
Međusobne optužbe Kine i Amerike – ofanzivan pristup Kine
Do sada, Kina je odlično iskoristila ovu krizu da stekne reputaciju globalnog partnera u krizi dok se Amerika bavila optuživanjem Kine za nesprečavanje širenja virusa. Od početka pandemije došlo je do eskalacije odnosa između SAD i Kine kroz međusobne optužbe za širenje virusa.
Tako je američki predsednik Donald Tramp u svojim nastupima ponavljao termin „kineski virus“ zbog njegovog porekla iz Kine. Do zaoštravanja u odnosima između dve države došlo je još ranije kada je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova izneo tvrdnju da su američki vojnici moguće doneli virus u Kinu.
U pozadini diplomatskog rivaliteta odigrava se trka američkih i kineskih naučnika i lekara u pokušaju pronalaženja vakcine kako bi pobedili u trci za globalni uticaj. Ipak, sa diplomatske strane, stiče se utisak da je Kina, za razliku od Amerike, više pažnje posvetila međunarodnoj saradnji, dok Amerika najveću energiju u ovom trenutku koristi da zaštiti sebe i svoje građane od virusa.
Iako Kina, od trenutka kada se izborila sa virusom kod kuće, pokušava da radi na kontroli štete koja je nastala zbog zataškavanja virusa na samom početku, ona ovu priliku sada najviše koristi za svoju diplomatsku ofanzivu kako bi izgradila ili ojačala već postojeća prijateljstva širom sveta. Kina je gotovo iz nužde počela da vodi ovu bitku kako bi radila na kontroli štete, ali joj se, zbog nesposobnosti država širom sveta da se suoče sa ovom epidemijom, otvorio put za širenje uticaja.
Da li Rusija i Amerika mogu da se udruže u ograničavanju kineske moći?
Rusija, koja je do početka pandemije bila možda čak i više u fokusu svetske javnosti nego Kina, kao da je nestala sa geopolitičke mape velikih igrača. Tek poneka vest se pojavljivala o stanju u Rusiji i načinu na koji se ona bori protiv virusa. Rusko prisustvo u međunarodnoj areni povodom pandemije je gotovo neprimetno, a sada je Rusija po prvi put od početka krize reagovala slanjem međunarodne pomoći pojedinim držvama.
U narednom periodu biće jako teško zaustaviti kinesku ofanzivu, a ne bi bilo neočekivano da dođe i do zbližavanja Rusije i Amerike u cilju ograničavanja kineske moći. Na evropskom tlu biće ključno da li će se države konsolidovati u svom spoljnopolitičkom pristupu, jer do sada Evropljani nisu pridavali mnogo pažnje ograničavanju kineskog uticaja. Ova kriza je pokazala i slabost Unije da reaguje i njenu neujedinjenost, tako da iz ovoga EU može da izađe ili još jača i povezanija ili da doživi svoj geopolitički kraj. Za to vreme, odnosi Kine i Amerike nas navode na utisak da se možda nalazimo na početku jednog novog hladnog rata.