Foto: iStock
Neke procene uticaja na nemačku privredu idu čak i do 20% BDP-a, što bi bila nezapamćena recesija
O ekonomskim posledicama korona virusa se sve više debatuje. Odnedavno mnoge zemlje najavljuju ili sprovode određene mere koje bi trebalo da pomognu privredi da se izbori sa problemima koji nastaju usled prekidanja lanaca snabdevanja, nedostatka sirovina i poluproizvoda, zastajanja u transportu robe, te padom prometa u mnogim sektorima usled mera karantina ili samoizolacije koje su uvedene da bi se sprečilo širenje bolesti. Nemačka privreda se suočava sa potencijalno velikim problemima, kao najveća privreda u evrozoni i jedan od najvećih izvoznika na svetu.
U nemačkom parlamentu se trenutno raspravlja o velikom planu pomoći privredi koji se procenjuje na 750 milijardi evra. Ovaj plan predviđa budžetski deficit od 156 milijardi evra, kao i stabilizacioni fond od oko 600 milijardi za pozajmice preduzećima. Međutim, da bi ovaj plan mogao da se primeni, neophodne su promene fiskalnih pravila koje su upisane u Ustav još 2009, budući da je u Nemačkoj na snazi ograničenje da strukturni fiskalni deficit ne može biti veći od 0,35% BDP-a, a ovo pravilo za federalni nivo države striktno se primenjuje od 2016. godine.
Nemačka vlada za sada predviđa pad privrednih aktivnosti od 5% u 2020. godini. Naravno, što je duži period izolacije koji prati prekid normalnih privrednih aktivnosti, to će uticaj na ekonomiju biti jači. Zbog toga neke procene uticaja na nemačku privredu idu čak i do 20% BDP-a, što bi bila nezapamćena recesija, uporediva samo sa velikim prirodnim katastrofama ili ratnim razaranjem.
Koliko je stanje ozbiljno, govori i pokazatelj IFO-a (nemačkog Instituta za ekonomska istraživanja), koji navodi najmanju vrednost za opis poslovnih aktivnosti još od krize 2009. godine. Odeljak indeksa koji prati sektor industrije nalazi se na najnižem nivou još od 2009, sa najvećim padom ikada zabeleženim. istovremeno, sektor usluga još je više pogođen, sa najvećim padom od kada se podaci prate od 2005, s tim što je i sama vrednost indeksa trenutno najniža. IFO indeks trenutno ima vrednost od 86,1 poena u poređenju sa 96 poena iz februara.
Šta je IFO Business Climate Index?
Business Climate Index predstavlja procenu stanja u nemačkom poslovnom sektoru koju sprovodi pomenuti Institut za ekonomska istraživanja iz Minhena, a koji se objavljivanjem ovih podataka bavi od 1972. godine. Od 2005. postoji baza sa podacima na mesečnom nivou, gde oko 7.000 preduzeća odgovara na upitnik koji se tiče poslovne klime, trenutnog poslovanja i budućih očekivanja za narednih 6 meseci. Indeks se objavljuje dvojako: kao indeks u kome je početna vrednost januar 2005. godine (100 poena), i kao promena u odnosu na vrednost iz prethodnog meseca.
Od 2018. su u israživanje uključena i preduzeća iz sektora usluga (do tada je akcenat bio na industrijskom sektoru i građevinarstvu), ali trenutne vrednosti indeksa nisu rezultati promene metodologije već odslikavaju trenutna subjektivna očekivanja poslovnog sektora. Najniža vrednost indeksa zabeležena je u martu 2009, sa 82,2 poena, a najviša u decembru 2010. sa 109,5 poena.
Uticaj na Srbiju
Imajuči u vidu da je privreda Srbije blisko povezana sa privredom Nemačke, može se očekivati i veliki povratni uticaj stanja u ovoj zemlji na događanja kod nas. Nemačka je drugi najveći trgovinski partner Srbije (posle Italije), dok veliki broj nemačkih preduzeća koja posluju kod nas zapošljava nekoliko desetina hiljada ljudi, a iz Nemačke dolazi i veliki deo ukupnih stranih investicija u našu zemlju.
Da se poslužimo medicinskim rečnikom: ako nemačka privreda počne da kašlje, srpska će dobiti upalu pluća. Istovremeno, mi i dalje čekamo na bilo kakve mere Vlade Srbije kako bi se pomoglo preduzećima da prežive krizu koja je nastala zbog korona virusa.
Glavni urednik Talasa