Foto: iStock
Nije dovoljno pogledati lepo uređen grafik koji prikazuje broj zaraženih osoba po državama da bi se izvukli utemeljeni zaključci
Tokom ovog neizvesnog i stresnog perioda u kojem se nalazimo, svakodnevno se susrećemo s velikom količinom informacija u vezi sa korona virusom. Zato je od posebne važnosti razumeti razne statističke podatke koji se prenose putem medija, preko društvenih mreža ili u saopštenjima institucija. Jedan od najčešće spominjanih podataka je stopa smrtnosti. Šta tačno predstavlja ova stopa? Kako to da je u Južnoj Koreji ona 1%, a Italiji 8% (ili čak i više u ovom trenutku)?
Najpre treba napraviti razliku između stope smrtnosti (mortality rate) i letaliteta (case fatality rate – CFR). Stopa smrtnosti predstavlja broj smrtnih slučajeva u određenoj populaciji u određenom vremenu. Jedan od načina da se ona izrazi je kao broj smrtnih slučajeva na 1.000 ljudi u godinu dana. Dakle, ako uzmemo 1.000 ljudi neke populacije, ovaj parametar govori koliko smrtnih slučajeva možemo da očekujemo u godinu dana. S druge strane, letalitet se odnosi konkretno na broj smrtnih slučajeva usled neke bolesti u odnosu na ukupan broj obolelih. Ovom merom se uobičajeno predstavlja ozbiljnost neke bolesti.
Primera radi, letalitet sezonskog gripa u Sjedinjenim Američkim Državama iznosi oko 0,1%. Konkretnije, prema poslednjem izveštaju, 34.000 ljudi je preminulo u sezoni gripa od ukupno 35 miliona ljudi koji su imali simptome. S druge strane, letalitet u slučaju ebole je čak 50%, što znači da 50% zaraženih na kraju podlegne ovom virusu. Broj, doduše, varira jer je tokom pojedinih epidemija ebola virusa bilo i do 90% smrtnih ishoda.
Kada je reč o aktuelnoj epidemiji korona virusa, u tabeli možemo videti da postoji velika razlika u letalitetu u različitim zemljama. Tako letalitet u Italiji iznosi čak 8%, dok je u Južnoj Koreji 1%.
- * podaci preuzeti ovde, stanje do 12 sati 20.03.2020.
- ** podaci preuzeti ovde, stanje do 12 sati 20.03.2020.
- *** u Srbiji je udeo pozitivnih od svih testiranih 30% do 15 sati 23.03.2020.
Da li znamo koliko je korona virus smrtonosan po ljude?
Ključno pitanje kojim se bavi ovaj tekst je – da li znamo koliko je korona virus smrtonosan po ljude? Drugim rečima, zanima nas verovatnoća da dobijanje virusa po osobu bude kobno. Procena realnog letaliteta morala bi stoga da se zasniva na udelu smrtnih slučajeva usled virusa u odnosu na broj svih zaraženih. Iako je većina smrtnih slučajeva i slučajeva sa ozbiljnim simptomima korona virusa zabeležena, problem čini registrovanje onih slučajeva sa blažim simptomima i pogotovo onih bez simptoma. Zato nam trenutna procena letaliteta korona virusa na osnovu broja umrlih i broja pozitivno testiranih ne govori nužno pravo stanje stvari.
Veoma bitan pokazatelj koji treba uzeti u obzir predstavlja broj osoba koje su testirane (prva kolona u tabeli). Ova informacija može da nam pomogne u razumevanju zašto toliko varira letalitet u različitim zemljama. Naime, ne koriste sve države iste strategije testiranja. Neke zemlje, među kojima je i Srbija, do sada su testirale osobe koje imaju ozbiljne simptome, dok su neke druge, poput Južne Koreje, testirale široku populaciju. Dakle, testiran je mnogo veći broj ljudi koji bolje reprezentuju demografsku strukturu populacije ove zemlje i među kojima se nalazi znatno veći broj osoba koje su manje ugrožene, što utiče da ukupni letalitet bude manji. Otuda i tolika razlika između različitih država kada je reč o udelu pozitivno testiranih u ukupnom broju testiranih osoba (poslednja kolona u tabeli).
Dodatni problem pravi mogućnost da se brojke u koloni A ne odnose na ukupan broj osoba koje su testirane, već ukupan broj sprovedenih testova (neka osoba može i više puta da se testira). Ne bi bilo iznenađujuće da neke države izveštavaju o ukupnom broju sprovedenih testova, a neke druge o ukupnom broju testiranih osoba, tako da treba i to uzeti u obzir.
Podaci iz Kine: veća je verovatnoća smrtnog ishoda kod starijih osoba
S obzirom na to da jedna uopštena brojka – letalitet – ne nosi mnogo informacija u sebi, korisno je razmatrati letalitet u okviru određene uzrasne grupe, pola, i kroz upoređivanje različitih rizičnih grupa koje boluju od nekih drugih bolesti (dijabetičari, astmatičari itd). Na osnovu analize slučajeva iz Kine, može se uočiti da je letalitet među populacijom osoba koje imaju iznad 70 godina znatno veći nego kod mladih osoba. Jednostavno rečeno, to znači da je veća verovatnoća smrtnog ishoda kod starijih osoba. Na primer, u izveštaju iz Kine možemo videti da je preminulo oko 15% osoba starijih od 80 godina koje su bile zaražene korona virusom, a npr. samo 0,2% (2 osobe na 1.000) uzrasta 20-29 godina. Ovo za sada predstavlja konzistentan nalaz kada je u pitanju letalitet korona virusa. Takođe je u Kini bilo nešto više preminulih među muškarcima nego među ženama.
Uslovi u kojima se ljudi leče, odnosno medicinski sistem u nekoj zemlji predstavlja još jedan bitan faktor koji treba razmotriti. Ukoliko je medicinski sistem preopterećen što ograničava pružanje pomoći svima kojima je potrebna, to doprinosi povećanju smrtnih slučajeva. Zato je veoma nezahvalno baratati jednom uopštenom brojkom i samo na osnovu toga upoređivati smrtnost u različitim državama.
Postoji još jedan razlog zašto je u ovom trenutku nezahvalno upoređivati letalitet na nivou država. S obzirom na to da na letalitet bitno utiče uzrast zaraženih osoba, poređenje letaliteta po zemljama imalo bi smisla samo ukoliko bi uzrasna struktura zaraženih osoba bila slična u zemljama koje se porede. Neke preliminarne analize pokazuju da u Italiji starije osobe čine veliki broj zaraženih, dok su u Južnoj Koreji i Nemačkoj to ponajviše mlade osobe. Kada su među zaraženim osobama pretežno stariji ljudi, to dovodi do opterećenja zdravstvenog sistema, jer stariji obično zahtevaju ozbiljniju negu, i takođe raste verovatnoća smrtnog ishoda zbog komorbiditeta. Dodatna stvar koju treba uzeti u obzir je da se različite države ne nalaze u istim fazama razvoja epidemije, što utiče na strukturu zaraženih i samim tim letalitet.
Nije dovoljno da samo uporedimo broj zaraženih osoba u različitim državama
Nije dovoljno pogledati lepo uređen grafik koji prikazuje broj zaraženih osoba po državama da bi se izvukli utemeljeni zaključci. Usled različitih pristupa testiranju, ukupan broj zaraženih nije dobar prediktor letaliteta, makar u ovom trenutku. Tako i ukupan broj smrtnih slučajeva u različitim zemljama ima smisla porediti samo ako se posmatra u odnosu na broj građana u tim državama, a ne u apsolutnim brojevima.
Sve navedene brojke u tabeli jesu indikativne i korisne, i veoma je bitno analizirati ih. Međutim, to ne treba činiti izolovano, već treba uvažiti njihovu međusobnu spregu i sve faktore koji utiču na njih, i obratiti pažnju na potencijalne nedostatke određenih statističkih parametara. Stoga je prilikom analize potrebno da se ima u vidu veliki broj faktora koji utiču na letalitet – obuhvatnost testiranja, komorbititet, demografske karakteristike, zdravstveni sistem itd. Kada se ovi faktori uzmu u obzir i letalitet posmatra na osnovu njih, ovaj indikator može biti koristan statistički pokazatelj koji omogućuje izvođenje određenih utemeljenih zaključaka.
Cilj ovog kratkog teksta nije bio da ponudi gotove zaključke ili predviđanja, već da problematizuje i da otvori pitanja. Da upozori na nekritičko korišćenje letaliteta kao statističkog parametra, pogotovo za poređenje smrtnosti u različitim zemljama. Veliko je pitanje koliko je u ovom trenutku moguće precizno utvrditi letalitet korona virusa. Nema sumnje da ćemo, kako bude prolazilo vreme i više ljudi bude bilo testirano, imati mnogo precizniju sliku.
*Stavovi izraženi u kolumnama na Slobodnom uglu predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.
Master psiholog i istraživač