Foto: iStock
Ekonomske posledice globalne pandemije korona virusa već su primetne, ali još uvek nije moguće precizno utvrditi kolike i kakve će one biti, budući da ne možemo sa izvesnošću da predvidimo koliko dugo će kriza trajati ili kakve će mere u međuvremenu biti sprovedene. Postoje procene da će stopa globalnog ekonomskog rasta opasti za oko 0,5 do 1,5%, dok pojedinačne države uvode mere kako bi zaštitile svoje građane i privrede.
Pored zdravstvenog sistema koji snosi najveći teret ove krize, na velikom udaru su mala i srednja preduzeća koja predstavljaju krvotok privrede. Upravo zato je pokrenuta peticija kojom se zahtevaju hitne mere Vlade Srbije za podršku preduzetnicima, a koju je za samo nekoliko dana potpisalo preko 20.000 ljudi.
Preduzetnici traže oslobađanje nameta na rad
„Mala preduzeća u Srbiji stvaraju trećinu ukupnog BDP-a i zapošljavaju 44% registrovanih zaposlenih. Mikro i mala preduzeća zapošljavaju 629 hiljada ljudi. Svim tim ljudima posao je ugrožen jer promet značajno smanjen ili potpuno obustavljen“, navodi se u peticiji koja se na društvenim mrežama proširila i preko Fejsbuk grupe „Glas preduzetnika“. Grupu je pokrenula preduzetnica Milica Čalija koja za Talas kaže da za sada preostaje samo da se čeka da Vlada razmotri tražene mere.
Konkretne mere koje preduzetnici traže odnose se na mala i srednja preduzeća i nalažu da se ona:
„1. Oslobode plaćanja poreza na dohodak, doprinosa i poreza, dok traje vanredno stanje + 3 meseca
2. Oslobode naplate komunalnih naknada, i ostalih nameta gradova i opština, dok traje vanredno stanje + 3 meseca“
Trećim zahtevom traži se trajna mera plaćanja PDV-a po naplati, budući da se PDV trenutno plaća po fakturisanju. U peticiji se konstatuje i da su same plate već veliko opterećenje za ova preduzeća u situaciji u kojoj im je rad delimično ili potpuno obustavljen.
Ekonomisti: Oslobađanje nameta na rad je dobra mera
„Oslobađanje nameta na rad je prava linija razmišljanja“, kaže u izjavi za Talas Vladimir Vučković, ekonomista iz Fiskalnog saveta, govoreći o prvoj meri koju preduzetnici traže. Kada je reč o ostalim merama, on podseća da su inicijative udruženja po pravilu preambiciozne, te da treba imati u vidu da i država i budžet „od nečega moraju da žive“, te treba naći meru budući da ne znamo koliko dugo će epidemija trajati. „Najefektivnije bi bilo da se za određene kategorije, a to su pre svega mala i srednja preduzeća, nađe način da ne plaćaju poreze i doprinose za radnike koji ne dolaze na posao, ne rade puno radno vreme – bilo da sede kod kuće ili su na plaćenom ili neplaćenom odsustvu. Država bi mogla, delimično ili u potpunosti, da pokrije te namete“, poručuje Vučković i dodaje da bi se za sada zadržao na toj meri, dok bi sve ostale trebalo da budu tema za posebno razmišljanje i analizu.
Da je oslobođenje nameta na rad dobra mera u aktuelnoj situaciji smatra i ekonomista Slaviša Tasić. „Oslobođenje od poreza i doprinosa na tri meseca, dakle svih nameta vezanih za radnu snagu, bio bi minimum koji treba sprovesti“, ističe Tasić i navodi primer Danske u kojoj država čak dotira neto plate, ali dodaje i da je upitno kako bi taj scenario izgledao u Srbiji.
Mere Vlade moraju da budu privremene i dobro ciljane
Fiskalni savet (FS) objavio je nedavno mišljenje prema kojem je zaduživanje države u cilju efikasnog saniranja ekonomskih posledica krize opravdano. Oni, međutim, naglašavaju da mere države treba da budu usmerene na najugroženije delove stanovništva i privrede, a to se prvenstveno odnosi na privatni sektor. „Najugroženiji su trenutno zaposleni u privatnom sektoru koji bi mogli ostati bez posla i/ili primanja i mala i srenja preduzeća koja nemaju raspoložive resurse da se izbore s padom poslovne aktivnosti“, navedeno je.
Kada je reč o konkretnim merama Vlade, Fiskalni savet ističe da one moraju da budu privremene. Kako je reč o krizi izazvanoj spoljnim faktorom (epidemijom), FS navodi da se očekuje oštar i nagao ekonomski pad, nakon čega bi privreda trebalo relativno brzo da se oporavlja po završetku epidemije: „pravac u kom je opravdano da se deluje u sadašnjim okolnostima jeste odlaganje određenih poreskih obaveza za preduzeća i stanovništvo koje te obaveze trenutno nisu u mogućnosti da plate, uz eventualnu jednokratnu i ograničenu finansijsku podršku najugroženijim“.
Dodatno, FS upozorava da mere Vlade moraju da budu dobro ciljane i da „ne smeju da dovedu do privilegovanog položaja pojedinih preduzeća“. To konkretno znači da mere treba da budu usmerene na ona preduzeća koja su privremeno u problemima, a koja će po završetku krize moći održivo da posluju, dok, kako se navodi, treba saseći u korenu „pojavu određenih lobističkih grupa koje se u ovakvoj situaciji zalažu za dobijanje trajnijih poreskih privilegija“.
Odlaganje plaćanja poreza kao hitna mera za ugroženu privredu
Kao što možemo da vidimo iz mišljenja Fiskalnog saveta i naših sagovornika, potez koji bi umanjio ekonomske posledice po mala i srednja preduzeća jesu upravo privremene mere. Ova preduzeća su posebno pogođena krizom iz više razloga – između ostalog, udeo zarada u ukupnim troškovima je kod njih veći nego kod velikih kompanija, dok su rezerve gotovine po pravilu daleko manje.
Teško je predvideti koliko dugo će kriza izazvana pandemijom COVID-19 trajati, ali od konkretnih mera Vlade Srbije zavisiće opstanak i dalji razvoj ovog dela privrede koji zapošljava oko 600.000 građana i u ogromnoj meri doprinosi bruto društvenom proizvodu.
Dok je zdravstveni sistem nesumnjivo na najvećem udaru pandemije, funkcionisanje javnog sektora značajno zavisi od sredstava koja u budžet dolaze iz privatnog sektora, te ostaje da vidimo na koji način će Vlada odgovoriti na zahteve koji iz njega pristižu.
Autorka