Foto: iStock
Sa širenjem korona virusa u svetu, u vestima se pojavljuje i mnogo izveštaja o tome kako se različite države trude da epidemiju suzbiju. Prva od zemalja koje su se sa epidemijom susrele, Kina, čini se, već je sasvim suzbila ovu epidemiju. Slične vesti stižu i iz Južne Koreje, Tajvana, Singapura i Hong Konga, a postoji i još nekoliko zanimljivih primera.
Zbog puke grandioznosti kineskih mera, kao i činjenice da se ova zemlja među prvima rešila epidemije, veliki fokus se stavlja na to kako država treba da reaguje i šta je sve postignuto aktivnostima različitih država.
Nekima je ovo bila i osnova da odmah potegnu argument da jedino odlučna akcija države može da reši situaciju, pa čak i da je tržište sasvim zakazalo, te da u ovakvim situacijama tržišni poredak i privatna inicijativa predstavljaju inferiorna rešenja.
Ovo je, međutim, daleko od istine. U suzbijanju pandemije koronavirusa privatni sektor i tržište igraju ključnu ulogu (iako, naravno, postoje oblasti gde država, zbog monopola sile, preuzima odgovornost).
Testove razvijaju privatne firme
Iskustvo Južne Koreje pokazuje da rigorozno testiranje velikog broja ljudi može da spreči epidemiju i da istovremeno poštedi državu rigoroznih mera karantina. Sa svojih pedesetak miliona ljudi, Južna Koreja je uradila oko 300.000 testiranja. Da stavimo stvari u perspektivu, Srbija bi, ako želi da prati isti put, trebalo da uradi 40.000 testiranja. A da bi ih radila istom brzinom, morala bi da testira 2.000 ljudi svaki dan. Testove najvećim delom proizvode privatne firme, a u Južnoj Koreji su ih i obavljale dominantno privatne ustanove.
U proteklih nedelju dana dve američke kompanije, Thermo Fisher Scientific i Integrated DNA Technologies, rekle su da će, za oko nedelju dana ili maksimalno dve, svaka nedeljno proizvoditi 5 miliona testova. Ovo znači 40 miliona testova mesečno, a radi se samo o dve kompanije u SAD. Pored toga, postoje i druge američke kompanije, i već postojeća proizvodnja u više zemalja sveta. Da stavimo stvari u perspektivu, verovatno je da je u celom svetu do sada ukupno urađeno manje od dva miliona testova. Toliko će uskoro praviti samo jedna firma za nekoliko dana.
Od početka krize u Evropi i SAD, pominje se švajcarska kompanija Roche koja je jedan od glavnih proizvođača testova za korona virus i zaslužna za značajno podizanje kapaciteta za testiranje u SAD, Kanadi, Indiji i verovatno više drugih država.
Iako postoji pitanje kapaciteta da se testovi rade čak i kada su dostupni, privatne firme razvijaju sve brže testove, pa će uskoro biti moguće testirati se na Covid-19 za manje od pola sata. Pre neki dan je američka kompanija Everywell objavila da će se na tržištu uskoro pojaviti i kućna verzija testa koji će se prodavati direktno kupcima.
U Južnoj Koreji, koja se smatra uspešnim primerom testiranja i prevencije epidemije bez rigoroznih mera karantina, privatni sektor čini 90% zdravstvenog sistema i poseduje 90% kapaciteta za testiranje. A eksperti iz ove zemlje kažu da je za državu bilo neophodno da nađe oslonac u privatnom sektoru.
Vakcine razvijaju privatne firme
Ubrzo po širenju korona virusa van Kine, svet je obišla vest da su rekordnom brzinom razvijene vakcine koje bi mogle da budu delotvorne protiv ovog virusa. Ne samo jedna, već više desetina privatnih kompanija i istraživačkih centara širom sveta šalju svoje vakcine na odobravanje. Proces odobravanja vakcina je rigorozan, i zato one ne bi mogle da budu dostupne bar oko godinu i po dana.
Ali sama činjenica da ovako brzo imamo napredak u izradi vakcine je velika. Jedna od kompanija, Moderna iz SAD, razvila je vakcinu koristeći pristup koji do sada nije korišćen i koji bi značajno mogao da poveća brzinu i bezbednost testiranja vakcine. Imati potencijalnu vakcinu u manje od nekoliko meseci od pojave virusa je samo po sebi revolucija u poređenju sa istorijatom razvoja vakcina. Čak je i činjenica da će vakcina moguće biti odobrena za godinu do godinu i po dana revolucionarna. Za mnoge vakcine su bile potrebne godine, pa čak i decenije da bi se razvile i odobrile.
Za ovo je zaslužan napredak u nauci koji je najveći u ekonomski najslobodnijim zemljama – gde privatni sektor ima veću slobodu da investira i inovira. Tako da su prve vakcine došle iz SAD i zemalja zapadne Evrope. Naučnici svoju sposobnost da ovako brzo reaguju na pojavu novog virusa pripisuju investicijama koje su pravljene u poslednjih 30 godina.
Lekove razvijaju privatne firme
Lekovi za koronavirus biće po svoj prilici dostupni pre vakcine. Trenutno se spekuliše o više lekova koji su već dostupni na tržištu i kojima se već uspešno leče grip, malarija, i druge bolesti. Pored toga, spekuliše se i o upotrebi lekova koji se koriste u lečenju HIV. Sigurno će biti razvijeni i sasvim novi lekovi.
Većina ovih lekova razvijena je, ili se razvija, od strane privatnih kompanija. Japanski lek za grip, favipiravir (poznat i kao Avigan), za koji inače i kineska struka tvrdi da je efikasan u lečenju Covid-19, razvila je kompanija Fujifilm Toyama Chemical. Američki Gilead Sciences razvio je lek za ebolu za koji se pokazuje da je efikasan u tretiranju Covid-19. Od poznatih kompanija, tu su i Roche, Pfizer i druge.
Privatno vlasništvo nad kapacitetima za lečenje
Južna Koreja ima državni sistem zdravstvenog osiguranja (ali dosta građana plaća i privatno osiguranje). Ipak, 94% bolnica se nalazi u privatnom vlasništvu. Broj privatnih bolnica je skoro utrostručen između 2002. i 2012, a Južna Koreja ima značajno veći broj kreveta čak i od proseka najrazvijenijih zemalja sveta. Na 1.000 stanovnika Južna Koreja ima 10 kreveta, u poređenju sa Italijom koja ima 3,4.
Sjedinjene Američke Države imaju dominantno privatno obezbeđivanje medicinskih usluga, ali znatno manje kapacitete od Južne Koreje, čak i od Italije (iako su sličnog ranga sa zemljama Skandinavije, ili severne Evrope). Međutim, deo problema je u lošoj regulaciji – u 35 američkih država privatne bolnice od države moraju da traže dozvole za proširenje kapaciteta za različite stvari koje žele da uvedu.
Tehnologija
Privatne firme obezbeđuju i mnoge druge servise koje upravljanje epidemijom čine jednostavnijim. Društvene mreže nam omogućuju da komuniciramo jedni sa drugima na daljinu i „premostimo“ odsustvo direktnog kontakta zbog socijalnog distanciranja.
U Americi je Amazon najavio zapošljavanje 100.000 ljudi jer se povećala potražnja za dostavom – ovo će omogućiti da ljudi manje izlaze napolje i smanjiti rizik od širenja epidemije.
Netflix i slični servisi omogućavaju ljudima da ubiju dosadu i odvraćaju ih od izlaženja napolje. Firme poput Ubera i Lyfta smanjuju zavisnost od javnog prevoza.
Platforme za učenje na daljinu, webinare i rad na daljinu su proizvodi privatnih firmi, odnosno njihovog rada u poslednjih 20 ili 30 godina, i značajno doprinose tome da se relativno normalna produktivnost nastavi u više oblasti.
O uticaju tehnologije bi se moglo napisati mnogo tekstova, a gotovo sav napredak i rešenja koja se standardno koriste u svetu proizvodi su privatnih firmi.
Pre nego što krenemo da veličamo ulogu države, potrebno je razumeti da je ona često zasnovana na efikasnosti privatnog sektora i da privatni sektor igra najveću ulogu u proizvodnji testova, vakcina i lekova, kao i mnogih drugih inovacija i tehnologija koji čine kontrolu epidemije jednostavnijom i omogućavaju ljudima da lakše prođu kroz period samoizolacije.
