Foto: iStock
Kada se u javnosti i medijima govori o ekonomiji, razgovor se najčešće vrti oko BDP-a (bruto društvenog proizvoda) ili engleskog ekvivalenta ovog izraza (gross domestic product – GDP). Tako često možemo da čujemo kako je naša zemlja lider po stopi njegovog godišnjeg rasta.
Ali šta nam zapravo govori poređenje zemalja prema nivou BDP-a?
Šta je BDP i zašto je važan?
BDP je zbir vrednosti svih dobara i usluga koji su tokom godine proizvedeni na teritoriji određene zemlje. On je mera produktivnosti neke privrede, i verovatno jeste pojedinačno najvažniji ekonomski pokazatelj. Postoji visoka korelacija između visine dohotka u nekoj zemlji (mereno BDP-om) i visine zarada, po principu: viši dohodak, više i plate. Takođe, zemlje sa visokim dohotkom uglavnom imaju i kvalitetne držvane sisteme kao što su zdravstvo, obrazovanje, dobra infrastruktura (autoputeve i slično), jer sa višim dohotkom raste i suma sredstava koja se sliva u državnu kasu preko plaćenih poreza i doprinosa.
Prema tome, što je dohodak u nekom društvu veći, možemo sa velikom sigurnošću pretpostaviti da je i životni standard tamošnjeg stanovništva veći. Ovo lepo ilustruje prateći grafikon, koji pokazuje vezu između nivoa mesečnih neto plata u evropskim zemljama i visine BDP-a po stanovniku.
Veza između nivoa dohotka (X osa) i visine mesečnih neto plata u Evropi (Y osa). Izvor: MMF.
Na nivo neto plata utiču i drugi faktori, kao što su, na primer, stopa nezaposlenosti, snaga sindikata i rasprostranjenost kolektivnog pregovaranja, postojanje minimalne zarade i nivo fiskalnih opterećenja prihoda od rada, progresivnost poreskog sistema i tako dalje, ali vidimo da nivo dohotka uglavnom dobro predviđa visinu plata.
Naravno, u pojedinim retkim slučajevima, visina BDP-a neće dobro da odslikava standard života – u pitanju su pre svega zemlje koje imaju visok udeo prihoda od izvoza nafte i sličnih rudnih bogatstava, kao što su Angola, Azerbejdžan i Ekvatorijalna Gvineja, budući da u njima većina sredstava ne dolazi do širokih slojeva stanovništva jer su u suštini u pitanju kleptokratske države. Većina novca ostaje u rukama vladajuće elite i njihovog aparata sile.
Međunarodna poređenja
Razlike u kvalitetu životnog standarda možemo stoga prilično dobro da procenjujemo na osnovu razlika u visini BDP-a. Ali za to treba koristiti dohodak po stanovniku, tj. BDP per capita, koji dobijamo kada ukupan BDP podelimo sa brojem stanovnika date zemlje. Ali ni ovo nije dovoljno da bismo mogli da dobro poredimo zemlje po dohotku.
Razlike u cenama
Kao što se po zemljama razlikuju plate, tako se razlikuju i cene. Dok su ove razlike u slučajevima dobara kojima se može trgovati preko granice uglavnom male (jer ćemo izvoziti ako dobra skuplja, a uvoziti ako su jeftinija u inostranstvu), razlike mogu značajne u onim situacijama kada ovakve trgovine nema, uglavnom usled samih karakteristika proizvoda ili usluge. Cena ovakvih usluga će zavisiti od prosečne produktivnosti u privredi, pa su zato, na primer, usluge frizera, zubara ili trenera u teretani skuplje u Nemačkoj nego u Srbiji. Zato nam je verovatno svima intuitivno jasno da 100 evra u Nemačkoj i 100 evra u Srbiji nemaju istu kupovnu vrednost.
Da bismo ovo videli u praksi, ne moramo čak ni da idemo u inostranstvo: dovoljno je uporediti cene u nekom restoranu u centru Beograda sa nekim sličnim u Kikindi. Zato ekonomisti koriste princip pariteta kupovne moći (ili na engleskom: purchasing power parity, PPP). Ovo se radi tako što se odabere korpa dobara u Njujorku i njihova cena uporedi sa ekvivalentnom korpom dobara u drugim zemljama. Na ovaj način se niveliše razlika u cenama.
U praksi, razvijene zemlje često gube na visini dohotka, a nerazvijene dobijaju, pa se i razlika između njih smanjuje. Da, tačno je da minimalna plata u Nemačkoj i dalje ostaje 1.500 evra, što je skoro 5 puta više nego u Srbiji, ali je tamo i stanarina mnogo skuplja.
BDP po glavi stanovnika odabranih zemalja u američkim dolarima. Izvor: Svetska banka
Kada poredimo samo nominalni BDP po stanovniku između Srbije i Nemačke, zanemarujemo ove važne razlike u cenama. Stoga i deluje da je životni standard u Nemačkoj 6,5 puta veći nego u Srbiji. Ali kada uskladimo ovo sa cenama, vidimo da je razlika prilično manja, iako i dalje značajna, pa je sada standard u Nemačkoj tri puta veći nego u Srbiji.
BDP po glavi stanovnika odabranih zemalja, u američkim dolarima PPP. Izvor: Svetska banka
Tek ovakvo poređenje, koje preko pariteta kupovne moći usklađuje nivo dohotka sa nivoom cena, daje nam pravu sliku. Ovo naravno ne znači da je stanje u Srbiji dobro – naprotiv, Srbija je i sa ovakvim merenjem dohotka siromašna zemlja koja se nalazi daleko na začelju država Evrope po nivou dohotka. To pokazuje i da će nam realno trebati mnogo napora i vremena da se po standardu približimo drugim evropskim zemljama. Ali prvi korak u rešavanju problema je njegovo prihvatanje i jasno sagledavanje. Naš nivo dohotka (meren BDP-om po stanovniku PPP) razlikuje se od nivoa u Nemačkoj verovatno otprilike onoliko koliko se naše društvo razlikuje od nemačkog po važnim karakteristikama kao što su vladavina prava, nezavisnost pravosuđa, nivo korupcije, predvidivost poslovanja, kvalitet javne uprave itd.
Ako želimo da nam bude bolje, umesto svaljivanja krivice na prethodnu vlast, ovo su oblasti u kojima je neophodan značajan napredak u odnosu na sadašnje stanje. Drugim rečima, ako želimo da živimo kao Nemci, moramo tako i da se ponašamo.
Glavni urednik Talasa