Foto: iStock
Pored napada na imuni sistem, epidemija COVID-19 imaće ogroman uticaj na mentalno zdravlje velikog broja ljudi. I dalje postoji veliki broj nepoznanica o prirodi virusa, neizvesno je kakav će efekat epidemija imati na ekonomiju, a ukoliko ste zdravstveni radnik koji će morati direktno da se nosi sa sve većim brojem zaraženih, stres je razumljiv. Proglašavanje vanrednog stanja i ograničavanje kretanja izazov su i za sve koji imaju tendencije ka anksioznim mislima koje mogu izazvati i napade panike, jer unosi veliku neizvesnost u svakodnevicu.
O načinima na koji možemo da pomognemo zdravstvenim radnicima i problemu mentalnog zdravlja tokom pandemije COVID-19 razgovarali smo sa Goranom Tominom, kliničkim psihologom i psihoterapeutom.
Tomin: Treba se informisati, ali odmereno
Kao i tokom prethodnih epidemija, lekari i medicinsko osoblje biće prva linija odbrane, a ova količina odgovornosti u kombinaciji sa ograničenim resursima recept je za pogoršano mentalno stanje. Goran Tomin je jedan od ljudi koji organizuju besplatnu psihološku pomoć tokom trajanja epidemije. “Nažalost, i dalje je nejasna organizacija. Pružanje psihološke prve pomoći nije psihoterapija. Za tu vrstu intervencije ne morate biti psihoterapeut, čak ni psiholog. Sada nema govora o psihoterapiji, ovo je stanje krize i potencijalne katastrofe”, rekao je Tomin u razgovoru za Talas. Tomin ističe da ovakvu vrstu pomoći mogu pružati i neprofesionalci koji su obučeni za to i koji imaju superviziju.
“Neophodno je odmah napraviti platformu za psihološku podršku i to na nacionalnom nivou, organizovati supervizore (a to jesu i moraju biti edukovani ljudi), redovan psihološki debrifing i dati im sva ostala uputstva, kako bi se sprečilo izgaranje, tj. burn out sindrom”, navodi Tomin. Za sada je odgovornost na Institutu za mentalno zdravlje, ali Tomin ističe da će i njihovi kapaciteti biti ubrzo iscrpljeni. “Nadam se da će centralizacija organizacije ovih intervencija uskoro biti uspostavljena, da se spreči rasutost, a tada ćete imati više informacija”, dodaje on.
Epidemija COVID-19 nije jedina stresna situacija sa kojom se suočio veliki broj građana Srbije – u poplavama 2014. godine poginulo je preko 30 ljudi, a materijalna šteta se procenjuje na oko 1,7 milijardi evra. Tomin je tada učestvovao u sličnoj akciji pružanja pomoći ugroženima i smatra da je to bilo jedno od njegovih najdragocenijih životnih iskustava. “Stanje u kojem smo se tada našli je dovelo do eksponencijalnog rasta jedne druge pojave, a to je solidarnost. Pomoć volontera, profesionalaca, komšija sugrađana smo u jednom trenutku morali početi da odbijamo, jer je bilo nemoguće koordinisati sve. Lično sam bio u hali Pionir tada, dve nedelje dok je trajao smeštaj ugroženih lica. Ona hala preko puta, ledena dvorana, je bila prepuna garderobe, pelena, hrane za bebe i odrasle, obuće, sanitarija, sredstava za zaštitu. Dosta toga je zaista ostalo i neiskorišćeno, što samo govori o kapacitetima ovog naroda za solidarnost. To je ono što je pohvalno i to je ono na šta računam da će se desiti i u ovom stanju”, navodi Tomin.
Kao praktičan savet svima koji će narednih nedelja morati da budu u samoizolaciji ili čak karantinu, on navodi organizovanje različitih aktivnosti. “Pre toga je veoma važno uspostaviti rutinu, jer predvidljivost, makar na dnevnom nivou, može biti od velike koristi u stanju kada se skoro ništa drugo ne može predvideti. To je takođe veoma važno i zbog dece. Dakle, rutina u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, od spavanja i obroka, do zabave. Budite fizički aktivni, radite vežbe ili jogu”, dodaje Tomin. On takođe preporučuje i umeren pristup vestima. “Družite se u kućama, izvadite prašnjave igre tipa Ne ljuti se čoveče ili Monopol, igrajte karte. Društvene mreže će vam pomoći da budete u kontaktu, da dajete i primate podršku u odnosu sa voljenim bićima”, kaže Tomin.
Šta još možemo da uradimo kako bismo umanjili anksioznost?
Anksioznost se najčešće fizički manifestuje kroz aritmiju i lupanje srca, prekomerno znojenje, nekontrolisanu drhtavicu, poteškoće sa disanjem, ali simptomi znaju da drastično variraju od osobe do osobe.
Pored ograničavanja čitanja vesti, društvene mreže takođe mogu negativno da utiču na mentalno zdravlje, pogotovo ukoliko postoji veliki broj lažnih vesti i ljudi koji šire paniku i netačne informacije. Osim velike liste knjiga, serija i filmova, ovo je možda idealno vreme za skidanje neke od brojnih aplikacija za meditaciju. Uz pomoć aplikacija kao što su Headspace i Stop, Breathe & Think moguće je jednostavno naučiti osnove meditacije, ali i slušati vođene meditacije za specifična stanja kao što su stres, anksioznost i nesanica. Meditiranje nas drži prisutnima u sadašnjosti, što je jako važno ukoliko nas brinu događaji u budućnosti.
Fizička aktivnost takođe može da pomogne kod popravljanja raspoloženja i smanjenja stresa. Na Jutjubu postoji veliki broj primera vežbi koje se mogu odraditi u stanu, bez dodatne opreme, a brojni fitnes influenseri takođe objavljuju predloge za fizičku aktivnost u kući. Dobar san je takođe neophodan ukoliko želimo da sačuvamo svoj imunitet, ali on takođe može biti i prva žrtva anksioznosti. Ukoliko konzumirate velike količine kofeina, to može doprineti osećaju anksioznosti, kao i izazvati probleme sa spavanjem.
Pored brige za sopstveno zdravlje i poslove koji su ugroženi ukoliko epidemija potraje, veliki izvor anksioznosti je i briga za druge, naročtio ukoliko spadaju u rizičnu kategoriju za dobijanje virusa. Važno je imati na umu da često štitimo najbliže upravo tako što odlazimo u samoizolaciju, a tu smo za njih i ukoliko redovno proveravamo kako su i organizujemo onlajn aktivnosti sa njima. Ne postoji način da eliminišemo brigu za druge, ali treba da imamo na umu šta je razumna procena opasnosti, a šta je pretnja uveličana stresom.
Ukoliko anksioznost postane toliko teška da ometa normalno funkcionisanje, konsultacija sa psihologom ili psihoterapeutom je takođe opcija – moguće je pronaći i onlajn psihoterapiju, a tu su i brojne vežbe disanja koje mogu doneti privremeno olakšanje tokom napada panike. Dostupne je Nacionalna telefonska linijea za pružanje psihosocijalne podrške svim građanima kojima je potrebna, a otvorene su i linije Instituta za mentalno zdravlje, čije brojeve možete pronaći ovde.
Pored praktičnih saveta za podnošenje i regulisanje anksioznosti, nemoguće je potpuno odstraniti osećanje straha i zabrinutosti tokom nepredviđenih dešavanja kao što je COVID-19, ali je moguće uticati na to kako ćemo se odnositi prema ovim emocijama. Česta reakcija nakon anksioznih misli jeste prekorevanje, anksioznost se doživljava kao znak slabosti i “iracionalnosti”, iako je u pitanju više nego razumljiva reakcija, pa stoga treba imati razumevanja prema sebi. Nijedna uplašena osoba trenutno nikako nije sama u tome, a ukoliko skupimo snage da podelimo sa drugima kako se osećamo, možemo shvatiti da nismo izuzetak.
Autorka