Korona virus, vanredno stanje i privreda Srbije – šta očekujemo?
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: iStock

U Srbiji je, usled epidemije korona virusa, proglašeno vanredno stanje – sve o čemu se razgovara, piše i izveštava fokusirano je na epidemiju, nove mere Vlade i izmene koje to donosi u svakodnevnim životima ljudi. Pored najvećeg pitanja: javnog zdravlja i obolelih od COVID-19, epidemija i vanredno stanje imaće značajne efekte na privredu Srbije.

U nekim sektorima, poput turizma i ugostiteljstva, posledice su očigledne i već prisutne, a kako je reč o globalnoj pandemiji, pitanje je kako će ovo na srednji i duži rok uticati na trendove u oblastima poput rasta BDP-a, investicija ili javnih dugova.

Koje su teme i izazovi u fokusu ekonomskih novinara kada je reč o korona virusu i uvođenju vanrednog stanja? Kako ocenjuju mere koje uvodi Vlada, a šta možemo da očekujemo u narednom periodu u pogledu privrede Srbije?

 

Najveća neizvesnost – koliko dugo će kriza trajati

„Najveća neizvesnost je koliko će dugo kriza trajati. Ako epidemija bude relativno brzo zaustavljena, i dugoročni efekat na privredu će biti ograničen i mogli bismo da vidimo da privreda odskoči onoliko brzo koliko je brzo i pala“, objašnjava u razgovoru za Talas Aleksandar Milošević, urednik ekonomske rubrike u listu Danas. S druge strane, ako se ovakva situacija nastavi do leta ili duže, on ističe da će posledice biti vrlo ozbiljne i da bi, u najgorem scenariju, moglo da dođe do pada zaposlenosti, zatvaranja preduzeća, pada likvidnosti, kašnjenja u plaćanju dobavljačima, kašnjenja u otplati kredita, nestašica, rasta sive ekonomije, daljeg jačanja protekcionizma, pada investicija, smanjene potrošnje, rasta i poskupljenja javnog duga, pada budžetskih prihoda i „jednog opšteg nepoverenja“.

Ipak, dodaje, prema prognozama koje čujemo od stručnjaka, verovatnije je da pandemija neće dostići tolike razmere da proizvede ovakve posledice – ako se svi budemo disciplinovano pridržavali preporučenih mera.

U ovom trenutku su, kako kaže, najugroženiji oni sektori koji su vezani za fizičko prisustvo posetilaca budući da njima delatnost de fakto prestaje – to su hoteli, restorani, turističke agencije, avio i drugi prevoz, kompletan sportski kompleks (uključujući, pored profesionalnog sporta, i kladionice, teretane i bazene), organizatori koncerata i drugih događaja, bioskopi, hale, privatne škole, kursevi itd, kao i firme čije se poslovanje naslanja na sve ove grane.

Dok su gubici u ovim oblastima očigledne, novinarka RTS-a Anica Telesković ističe da ne postoji grana industrije na koju se korona virus neće odraziti. „Sve ono što smo godinama slušali o tome kako neka zemlja ne može da živi kao izolovano ekonomsko ostrvo, korona će demantovati. Jer su zemlje sada upućene na sebe i svoje resurse“, smatra Telesković.

Globalno, već sada ima prognoza da će “više njih bankrotirati nego što će se inficirati”

Čak i da u Srbiji nema nijednog zaraženog, dodaje naša sagovornica, i dalje bismo imali efekte na privredni rast jer su se naši glavni trgovinski partneri još ranije suočili sa virusom – „globalno, već sada ima prognoza da će “više njih bankrotirati, nego što će se inficirati”, a procene o smanjenju globalnog rasta idu čak i do 1, 5 odsto. U svakom slučaju, posledice sada ne mogu precizno da se sagledaju, a zemlje regiona, poput Slovenije, već su smanjile očekivane stope privrednog rasta“, zaključuje Telesković.

Glavna i odgovorna urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović takođe ističe da će posledice po privredu Srbije zavisiti od trajanja epidemije i vanrednog stanja, kao i od mera koje dalje budu donete. „Koliko se plašim korone i ove zaista vanredne situacije od koje će teške posledice pretrpeti ceo svet, toliko se plašim i nekompetencije i neadekvatnih poteza vlasti. O privrednom rastu svakako ne možemo govoriti, biće sreća da što više preduzeća preživi i nastavi poslovanje“, poručuje Stepanović.

 

Koje su prednosti, a koji nedostaci najnovijih mera Vlade Srbije?

Vlada Srbije uvela je određene mere u cilju suzbijanja širenja korona virusa – među njima su obustavljanje rada predškolskih, školskih i visokoškolskih ustanova, ograničavanje cena osnovnih životnih namirnica i zaštitne opreme, kao i ograničavanje radnog vremena kafića restorana i broja osoba koji u njima mogu da borave.

„Čini mi se da je mnogo važnije ono sto je urađeno prethodnih godina, poput obaranja putanje javnog duga, smanjenja fiskalnog deficita, povećanja deviznih rezervi. U tom smislu se kao dobra odluka ispostavila kupovina zlata, jer je zbog korona virusa cena zlata na globalnom novou skočila“, objašnjava Anica Telesković.

Kako kaže, sada je izazov da se omogući neometani rad proizvodnog sektora uz poštovanje zaštitnih mera, kao i da se lanac snabdevanja održi stabilnim usled šokova na strani tražnje (povećane potrebe građana za snabdevanjem). „Kao dobra mera čini se i to što je Narodna banka, u danu kada je i Evropska centralna banka najavila program “super-jeftinog finansiranja”, smanjila i referentnu kamatnu stopu“, ocenjuje Telesković i dodaje da će budžetski rashodi, zbog najavljenih mera, biti veći, dok problem može da se javi ne strani prihoda, usled smanjene privredne aktivnosti.

Kada je reč o konkretnim merama, Biljana Stepanović ističe zabranu izvoza nekim proizvođačima, štao smatra vrlo negativnim. „To se ne radi preko kolena, ne radi se za sve izvoznike pojedinih artikala i ne za ceo izvoz, već je prvo trebalo napraviti precizan plan i proračun, pa ako je ograničenje izvoza i potrebno, to je trebalo uraditi elegantnije i mudrije, a ne ovako politički-propagandno“, ocenjuje Stepanović. Ona podseća i da su hotelijeri tražili pomoć, ali da nemamo informacije o tome da li je i šta obećano na tom polju. „Ako im se ne da pomoć, mnogi će vrlo izvesno propasti, a ako im država da pomoć, to će izazvati lančane zahteve iz drugih grana privrede“, ističe naša sagovornica uz komentar da je reč o „budžetu koji pripada svima nama“. Kao najveći izazov za privredu Srbije, ona navodi nedostatak „kompetentnih i kredibilnih ljudi“ koji bi na osnovu znanja i iskustva mogli da donesu najbolje moguće odluke kako bi sanirali posledice koje će nesumnjivo biti ogromne.

U ovom trenuku je od presudne važnosti da ostanemo solidarni

„Mislim da je u ovom trenuku od presudne važnosti da ostanemo solidarni, da verujemo i slušamo vlasti, iako nam prethodnim ponašanjem nisu dale previše razloga za to“, ocenjuje Aleksandar Milošević. Govoreći o prethodnim potezima, ističe da je to što nismo ranije zatvorili granice i uveli strog karantin za građane Srbije koji se vraćaju iz inostranstva dovelo do pojave virusa na više tačaka. „To je, međutim, samo dodatni razlog da sada poštujemo sve preporuke bez izuzetka. Uvođenje vanrednog stanja u ovakvom trenutku nije nešto što treba kritikovati“, dodaje Milošević.

On smatra da je zabrana kretanja ugroženim grupama bila očekivana, kao i zatvaranje škola, ali i da još mnogo toga treba da se uradi – „da se obezbedi da u javnom prevozu ne bude gužvi, da se uspostavi sistem snabdevanja starih koji nemaju nikog da im pomogne, da se pronađe način čuvanja dece u situaciji u kojoj roditelji rade, da se obezbedi puna plata za sve u samoizolaciji da ne bi potencijalno zaraženi iz finansijskih razloga birali da odu na posao i time ugroze ogroman broj ljudi…“, navodi naš sagovornik uz uverenje da će sve to biti urađeno u narednih nekoliko dana.

Dodatno, Milošević očekuje da će najugroženiji sektori imati oštar pad u sledećih par meseci, zbog čega će mnogima biti potreban neki vid finansijske podrške. „Država bi, bar u naredna dva ili tri meseca, ipak trebalo da se uzdrži od subvencija i ograniči na kredite za likvidnost i odlaganje poreskih obaveza uz formulisanje jasnih, ali jednostavnih pravila koja ne dozvoljavaju arbitrarnost u odlučivanju. S obzirom na ne baš svetao istorijat naših vlasti sa dodelom novca privredi, banke deluju kao najlogičniji kanal za distribuciju ovih sredstava“, poručuje naš sagovornik.

Pročitajte i:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *