Najnoviji Indeks ekonomskih sloboda – u Srbiji ništa novo
Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock 

Srbija je jedna od samo nekoliko zemalja na svetu koje nisu članice Svetske trgovinske organizacije (STO). Pored nas, članice nisu još Belorusija, Azerbejdžan, Bosna i Hercegovina, Turkmenistan, Butan, Sirija, Iran, Irak, Alžir, Libija, Sudan, Južni Sudan, Eritreja, Etiopija, Somalija i Severna Koreja. Sam pregled zemalja koje nisu članice govori nam da bi trebalo da se učlanimo u STO.

 

Šta je STO?

STO je međunarodna organizacija koja se bavi smanjenjem barijera u međunarodnoj trgovini. Nastala je 1995. kao naslednica GATT-a, sporazuma o smanjenju carina i drugih necarinskih barijera uspostavljenog nakon Drugog svetskog rata, čiji je potpisnik bila i Srbija preko SFRJ od 1960-ih.

Pregovori o uspostavljanju STO završeni su 1990-ih, te je Srbija, usled ratova devedesetih, bila odsutna i nije mogla automatski da postane članica, kao što je bilo slučaj sa drugim potpisnicama GATT-a. Umesto toga, Srbija mora da prođe kroz dugotrajnu proceduru pregovora sa drugim državama članicama, gde one mogu da traže neke trgovinske koncesije, kao što su smanjenje ili ukidanje carina na neke proizvode. Članice STO imaju obavezu da prema drugim članicama koriste princip najpovlašćenije nacije u trgovini, što znači da se povlastice dodeljene jednoj zemlji tj. trgovinskom partneru primenjuju na sve zemlje članice SZO. Međutim, i dalje postoji mogućnost sklapanja preferencijalnih ugovora o trgovini čime bi se dodatno olašala trgovina sa odabranim zemljama.

 

Lakša trgovina sa zemljama van Evrope

Velika većina ekonomista se slaže da je trgovina dobra za sve strane koje u njoj učestvuju. Čak i oni ekonomisti koji se zalažu za protekcionizam tvrde da je ta politika neophodna samo za manji broj pojedinih industrija dok su tek u nastanku, a nikako da je to dobar recept za sve grane. Trgovina je posebno važna za male zemlje: dok u velikim privredama može da se organizuje racionalna proizvodnja velikog broja proizvoda, u malim privredama je to praktično nemoguće. Male zemlje se stoga specijalizuju za proizvodnju manjeg broja proizvoda, koje potom izvoze širom sveta.

Kada se prekogranična trgovina ograničava, to u praksi često ima veoma loše posledice po sve grane koje date proizvode koriste dalje u lancu proizvodnje, pošto moraju da kupuju skuplje i manje kvalitetne proizvode koje dalje prerađuju. Ovo je posebno važno u današnje vreme globalnih lanaca snabdevanja, jer je trgovina celim industrijskim proizvodima retka, budući da se većina trgovine dešava u okviru jednog lanca snabdevanja. Tako se, na primer, ne proizvode više svi delovi za automobile u Nemačkoj, već oni dolaze iz celog sveta: iz Meksija, Kine, Koreje, Japana, Malezije, Srbije, Rumunije i Turske, da bi se u Nemačkoj tek sklapali.

Članstvo Srbije u STO bi svakako smanjilo prepreke u trgovini, ali ne bi samo olakšalo plasman robe iz inostranstva na naše tržište, već bi olakšalo i naš plasman na inostrana tržišta. Ovo bi bilo posebno značajno za trgovinu sa onim zemljama sa kojima nemamo potpisan neki trgovinski ugovor: trenutno se oni primenjuju u slučaju trgovine sa Evropskom unijom (EU), Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU), CEFTA-om i Turskom. Ostake zemlje sa kojima trgujemo nisu pokrivene trgovinskim ugovorima, pa ni nama značajan trgovinski partner NR Kina.

 

Bez STO nema članstva u EU

Još jedna važna stvar jeste to što bez prethodnog članstva u STO ne možemo ni da sanjamo članstvo u EU, isto kao što pre mature ne možemo da upišemo fakultet. Evropska unija podrazumeva pre svega zajedničko tržište, pa tako i zajedničku trgovinsku politiku prema trećim državama. Srbija će stoga morati da se, ulaskom u EU, odrekne toga da sama određuje carine, pa će tako prestati da važe i ugovori o slobodnoj trgovini sa drugim zemljama. Osnova ovog odnosa bazirana je na pravilima STO. Šta treba da promenimo da bi Srbija postala članica STO?

 

Drugačije akcize na alkohol

U Srbiji se akciza na alkoholna pića naplaćuje prema vrsti alkohola – kod jakih alkoholnih pića jedna je akciza na pića od voća (rakija i konjak) a druga, znatno viša, na pića od žitarica (viski, votka). Ovime se praktično domaći proizvođači stavljaju u bolji položaj, što je jedna od necarinskih barijera trgovini.

STO zahteva da nivo akcize zavisi od količine alkohola u piću, po principu: više alkohola, viša i akciza. Ovim se osigurava da se pića sa istim sadržajem alkohola, kao što su npr. rakija i viski, oporezuju istom visinom akcize.

 

Ukidanje zabrane o trgovini GMO

STO pravila takođe zahtevaju da se ukine zabrana prometa GMO proizvoda, koja je kod nas uvedena Zakonom o GMO iz 2009. godine. Ovo ne znači da će naše tržište preplaviti GMO proizvodi – GMO je tehnologija, i kao svaka tehnologija, može da ima dobre ili loše posledice. Srbija bi mogla da uvede regulaciju, poput one u Austriji, kojom bi se tražila ispunjenost standarda za puštanje određenih GMO proizvoda u promet. Takođe, bilo bi dobro usvojiti i pravila o obaveznom označavanju GMO proizvoda, čime bi se kupci jasno i nedvosmisleno obaveštavali o tome da li neki proizvod sadrži GMO ili ne, pa da na osnovu toga mogu da donesu odluku da li da ga kupe ili ne.

Ovakvim opreznim pristupom može da se nađe prostor između zagovornika čvrstog pristupa zabrani GMO proizvodima i onih koji se zalažu za njihov nekontrolisan promet. Ljudi koji ne žele da konzumiraju GMO proizvode bi i dalje mogli da ih izbegavaju, a i rizik po javno zdravlje bi se znatno umanjio zahtevom da se registruje svaka posebna intervencija ovom tehnologijom.

 

Rešavanje trgovinskih sporova

Članstvom Srbije u STO bi naša preduzeća koja izvoze na tržišta širom sveta nailazila na mnogo manje prepreka nego do sada, jer bi se na naše proizvode smanjile carine kao i druge necarinske barijere i diskriminatorne mere. Na primer, pre par godina je Makedonija redovno uvodila carine na brašno iz Srbije da bi pomogla svojim proizvođačima, što nije moglo da se reši normalnim procedurama jer mehanizam za rešavanje trgovinskih sporova u okviru CEFTA sporazuma još uvek ne funkcioniše. Makedonija je nakon toga odustala od uvođenja carina, da bi potom uvela obaveznu kupovinu markica za obeležavanje uvoznog brašna – ovaj potez je tehnički bio isto što i uvođenje carina na brašno.

Trenutno nemamo ovakve otvorene sporove sa drugim zemljama (osim sa Kosovom), ali to ne znači da ih nećemo imati u budućnosti. Rešavanje trgovinskih sporova u okviru STO je jedna od velikih prednosti članstva jer su ove procedure odavno utvrđene i poštuju se, tako da je nekada dovoljno samo zapretiti pokretanjem postupka da bi druga strana odustala od najavljenih mera.

 

Pročitajte i:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *