Lična odgovornost za spuštanje epidemiološke krive
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: iStock 

„Nikada ranije nismo imali pandemiju izazvanu korona virusom. Ovo je prvi takav slučaj. Istovremeno, nikada ranije nismo imali pandemiju koju možemo da kontrolišemo“, izjavio je generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom sredinom nedelje kada je zvanično proglašena globalna pandemija korona virusa. Adhanom je dodao i da je ovo „svačija stvar“, da smo u njoj zajedno i da sve države još uvek imaju šansu da promene tok pandemije.

Ova poruka je upućena svima: jedan, značajan, deo odnosi se na pojedinačne države – vlade, političke lidere i zdravstvene sisteme koji treba da urade sve što je u njihovoj moći da suzbiju širenje korona virusa, smire i zaštite svoje građane. Drugi deo je apel na pojedince da budu odgovorni i primene sve mere predostrožnosti koje su im na raspolaganju, kako bi sa svoje strane pomogli da se, koliko je to moguće, umanje štetne posledice pandemije.

Po svemu sudeći, u ovom trenutku nije više pitanje da li će broj zaraženih u našoj, ili nekoj drugoj od pogođenih zemalja, porasti – pitanje je kada i koliko. Iskustva Kine, Južne Koreje i Italije pokazuju nam važnost preventivnog delovanja, pravovremenog i transparentnog izveštavanja, kao i mera koje mogu da pomognu u suzbijanju daljeg širenja virusa. Upravo zbog toga, veliki broj manifestacija širom sveta je otkazan ili odložen – među njima su, između ostalih, NBA sezona, Dizni parkovi (ovo je prvo zatvaranje Diznilenda i Disneyworld-a od terorističkog napada 2001. godine), ali i brojni koncerti, konferencije, kao i planirana putovanja, što predstavlja veliki udarac na turizam i određene industrije na globalnom nivou.

Pored otkazivanja planiranih aktivnosti, veliki broj kompanija savetuje zaposlenima da rade od kuće, u situacijama u kojima je to moguće. Kako to nije uvek slučaj, brojni pojedinci uključuju se u kampanje koje zagovaraju samoizolaciju, odgovorno ponašanje i smanjivanje kontakta sa drugima – na društvenim mrežama, ove kampanje možemo da pratimo kroz heštegove #StayTheFuckHome (ostanimo kod kuće),  #CancelEverything (otkažimo sve) i #FlattenTheCurve (spustimo epidemiološku krivu).

 

Šta je epidemiološka kriva i kako možemo da je spustimo?

U centru priče nalazi se epidemiloška kriva ili, kraće, epi-kriva. Reč je o krivi na grafikonu koja pokazuje kojom se brzinom i intenzitetom korona virus širi (to jest, koliko novih identifikovanih slučajeva imamo iz dana u dan), a kako bi to moglo da izgleda ukoliko se preduzmu potrebne mere prevencije.

Izvor: Wikipedia; Siouxsie Wiles and Toby Morris

Ideja grafikona jeste da pokaže da dalji razvoj pandemije nije van naših ruku. Uz napomenu da je najvažnija mera detaljno i redovno pranje tih istih ruku, perspektiva spuštanja epi-krive govori nam da to što ne možemo odjednom da zaustavimo širenje korona virusa, ne znači da ne možemo da usporimo njegovo prenošenje i u najvećoj mogućoj meri omogućimo zdravstvenim sistemima da se nose sa sve većim brojem zaraženih.

„Moramo da spustimo tu krivu“, objasnio je direktor Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti u SAD-u tokom sastanka u Beloj kući, i dodao da se to postiže „uticanjem na prirodni tok zaraze“. Najbolji način da se to postigne jeste umanjivanjem šanse da se virus dalje širi – a to znači smanjivanje fizičkog kontakta između ljudi. Mere vlada širom sveta da zabrane ili otkažu skupove, posebno u zatvorenim prostorima s velikim brojem ljudi, važan su korak u obuzdavanju toka pandemije. Drastičnije mere uključuju uvođenje karantina i zabranu putovanja, što se trenutno odvija u Italiji. Obustavljanje nastave u školama i na univerzitetima na snazi je u određenom broju slučajeva, ali SZO i dalje procenjuje da ovo nije mera koja treba da bude primenjena u svakoj zemlji koja beleži slučajeve obolelih.

Kako još uvek nije napravljena vakcina za COVID-19, najveći teret je na zdravstvenim ustanovama koje treba da izdrže pritisak rastućeg broja obolelih – to podrazumeva sve od testiranja, preko tretiranja obolelih, do preopterećenja zdravstvenog sistema usled relativne nespremnosti na pandemiju. Dovoljno je da razmišljamo o broju dostupnih respiratora, kao i obolelima od drugih bolesti koji se trenutno nalaze u zdravstvenim ustanovama. Spuštanje epi-krive znači davanje vremena lekarima i drugim medicinskim radnicima da se, što je najbolje moguće, nose sa rastućim brojem obolelih od COVID-19.

„Veoma je teško skupiti političku volju u ranijoj fazi epidemije i uvesti skupe, disruptivne mere za kontrolu zaraze“, izjavio je Dejvid Fisman, epidemiolog sa Univerziteta u Torontu koji je učestvovao u izradi interaktivnog modela koji ukazuje na moguće razmere epidemije u SAD-u. Fisman je naglasio da je veoma važno uvesti „agresivne intervencije“ što ranije, a to pre svega podrazumeva ’društveno udaljavanje’ (aggresive social distancing), to jest minimalizovanje kontakta među ljudima. Ta mera „može značajno da smanji posledice epidemija, koje uključuju i skoro pa kolaps zdravstvenih sistema, što trenutno gledamo u Italiji“, dodao je Fisman.

Epidemiološkinja sa istog univerziteta, Ešli Tuit, objasnila je da ideja iza interaktivnog modela nije predviđanje budućnosti, već je poenta „da se pomogne ljudima da razumeju zašto bismo morali da menjamo ponašanje i ograničavamo sopstveno kretanje, ali i da damo ljudima ideju o mogućim efektima ovih promena“.

 

Stay the fuck home: odgovornost pojedinaca za javno zdravlje

Ograničavanje kretanja, otkazivanje skupova, nabavka respiratora, uvođenje telefonskih linija, pravovremeno i transparentno izveštavanje građana o dešavanjima u vezi sa korona virusom – sve su to mere koje zvaničnici i stručnaci mogu da sprovode kako bi se odgovorno nosili sa trenutnom situacijom u javnom zdravlju. To, naravno, ne znači da na individualnom nivou ne možemo značajno da doprinesemo spuštanju epi-krive, a upravo to je fokus kampanja koje su trenutno u toku na društvenim mrežama.

Najpopularnija među njima je #StayTheFuckHome ili „ostanimo kod kuće“, u okviru koje možemo da pratimo praktične savete za odgovorno ponašanje na individualnom nivou. Važno je napomenuti da ova, kao ni druge kampanje, ne predstavljaju zvanične izvore medicinskih stručnjaka, te je takođe bitno proveravati informacije do kojih dođemo ili se oslanjati na kredibilne izvore. U Srbiji, portal Raskrikavanje pokrenuo je lajv blog na kojem proverava navode o korona virusu i suzbija širenje dezinformacija.

Na sajtu #StayTheFuckHome objavljen je „manifest samoizolacije“ ili samoicijativnog karantina koji, između ostalog, savetuje sledeće:

  • Nemojte paničiti, ali budite na oprezu
  • Redovno perite ruke i poštujte pravila o kijanju i kašljanju
  • Trudite se da što je manje moguće dodirujete lice
  • Vežbajte društveno udaljavanje/distancu, nemojte se grliti i ljubiti, rukovati ili bacati pet
  • Izbegavajte koncerte, predstave, sportske događaje ili bio koje druge masovne događaje
  • Ako nije zaista neophodno, izbegavajte javni prevoz
  • Ne izlazite iz kuće ako nije apsolutno neophodno

Na istoj liniji je i #SafeHands izazov koji je SZO pokrenula na društvenim mrežama, a koji promoviše detaljno i redovno pranje ruku u cilju usporavanja pandemije:

Brojni pojedinci odlučili su da se uključe u apel – kako državama, tako i kompanijama i građanima, da maksimalno doprinesu usporavanju pandemije i umanjivanju njenih posledica.

Poseban aspekt odnosi se na posao – iako, nažalost, nisu svi u mogućnosti da rade od kuće, one kompanije i pojedinci koji jesu imaju odgovornost da i tom merom utiču na dalji tok pandemije, što su mnogi već uradili, uključujući velike tehnološke kompanije poput Tvitera, Fejsbuka, Gugla i Amazona. Pored smanjivanja kontakta sa drugima, ovim se izbegava i vožnja javnim prevozom, kao i neizbežni usputni susreti sa potencijalno zaraženima od korona virusa.

U ovom trenutku nije izvesno kako će izgledati naredne mere Vlade Srbije u nošenju sa zarazom COVID-19, a na svima nama je odgovornost da u što većoj meri doprinesemo suzbijanju njenog širenja i negativnih posledica. Ta odgovornost podrazumeva praćenje saveta relevantnih i stručnih izvora, informisanje i oslanjanje na proverene izvore, apelovanje na poznanike, izbegavanje javnog prevoza, otkazivanje (masovnih) okupljanja i konačno, u situacijama u kojima je to izvodljivo, generalno izbegavanje izlaska iz kuće.

Ukoliko je moguće, ostanimo kod kuće kako bismo uticali na dalji tok pandemije i pokazali ličnu odgovornost za zdravlje svih naših sugrađana.

 

——————————————————————————————————————————

Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *