Kako korona virus menja ekonomiju - od proizvodnje do snabdevanja
Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 6 minuta

Foto: iStock

Svetska zdravstena organizacija (SZO) proglasila je globalnu pandemiju zbog korona virusa, otkazane su NBA košarkaške utakmice, a u narednih 30 dana neće biti nikakvih putovanja između Sjedinjenih Američkih Država i evropskih zemalja. Pored pitanja koliko će života odneti COVID-19 i koliki će biti ukupan broj zaraženih na kraju pandemije, aspekt koji će pogoditi veliki broj građana jeste uticaj ovog virusa na svetsku ekonomiju.

Kina je za sada najpogođenija virusom, a izvesno je da će svetska ekonomija ovo osetiti, iako je i dalje nejasno u kojoj meri. Usled globalizacije i ogromne povezanosti svetske ekonomije, probleme u Kini osetiće kompanije širom sveta, a Evropa nikako nije izuzetak.

 

Šta će se desiti sa ekonomijom Kine i SAD-a?

Nakon što je u januaru postalo očigledno da je korona virus znatno veći problem nego što se inicijalno mislilo, zatvorene su brojne fabrike širom Kine, naročito u provinciji Hubei. Ovo je posebno pogodilo američke tehnološke kompanije koje zavise od radne snage i proizvodnje u Kini, kao što su Tesla i Epl.

Proizvodnja čuvenih iPhone telefona takođe je pod znakom pitanja s obzirom na to da je poremećen lanac proizvodnje u čitavoj Kini, a na sličnu prepreku je naišla i kompanija Amazon. Proizvođači automobila Nisan i Hjundai zatvorili su fabrike u Japanu i Južnoj Koreji zbog nedostatka delova iz Kine, a stopirana je i proizvodnja automobila “fijat 500L” u Kragujevcu zbog “nedostupnosti određenih delova iz Kine”. Svetska ekonomija, naročito u ostatku Azije, zavisi od delova, poluproizvoda i opreme iz Kine, a ova zavisnost se značajno povećala u poslednjih desetak godina. Problem će se javiti i u farmaceutskoj industriji gde Kina ima sve veću ulogu u proizvodnji lekova i medicinskih aparata. Smanjenje turizma iz Kine takođe će pogoditi okolne azijske zemlje poput Tajlanda, gde turizam čini 20% nacionalnog BDP-a, a kineski državljani čine jednu četvrtinu svih turista.

Još jedan od načina na koji je svetska ekonomija pogođena epidemijom u Kini jeste smanjenje potražnje od strane kineskih kupaca. Samo Epl je prošle godine uspeo da od prodaje svojih proizvoda u Kini prihoduje preko 52 miljarde dolara, a usled širenja COVID-19 zatvoreno je preko 40 prodavnica ove kompanije. Starbaks i MekDonalds takođe su zatvorili nekoliko stotina svojih radnji u Kini.

Si Đinping, predsednik Kine, nedavno je posetio Vuhan, grad iz kog je epidemija krenula, što je znak da će stvari u Kini polako krenuti da se vraćaju u normalu s obzirom na to da je usporeno širenje virusa. Rezultati ankete ekonomista koju je sproveo Rojters početkom februara pokazuju da većina očekuje niži rast kineske ekonomije u prvom kvartalu ove godine od 4,5% u poređenju sa rastom od 6% iz prethodne godine. Većina predviđanja u obzir uzima nekoliko različitih scenarija širenje virusa, pa ih stoga treba uzimati sa rezervom. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je nedavno objavila prognoze prema kojima je smanjila projekciju rasta svetske privrede za 0,5% u odnosu na projekciju iz novembra prošle godine, sa 2,9% na 2,4%.

S obzirom na to koliko su kineska i američka ekonomija povezane, nije začuđujuće da su brojni komentatori pesimistični u pogledu  ekonomskog rasta u Sjedinjenim Američkim Državama. Američki izvoz u Kinu će biti smanjen, naročito u oblasti tehnologije, poremećeni su lanci proizvodnje, a već sada je u padu turizam iz Kine u SAD. Strah od recesije američke ekonomije izazvao je paniku i strah investirora, a zbog pada indeksa S&P od 7%, na njujorškoj berzi došlo je do automatske pauze od 15 minuta u trgovini. Ovo se poslednji put dogodilo tokom svetske ekonomske krize 2008. godine.

Jedna od zabrinjavajućih pojava je i cena nafte, a trenutni sukob Saudijske Arabije (SA) i Rusije oko količine i cene nafte na svetskom tržištu doveo je do toga da će Saudijci prvi put posle 10 godina povećati količinu nafte koju proizvode. U ponedeljak su cene nafte opale za čak 25%, a ostaje da se vidi da li će Rusija i SA uspeti da postignu dogovor o smanjenju proizvodnje.

 

Aranđelović: U Milanu jedino primetna nestašica zaštitinih maski

Pored uticaja na celokupnu svetsku ekonomiju, COVID-19 ima uticaj i na snabdevanje proizvodima za svakodnevnu upotrebu u područjima gde se virus proširio, a jedno od takvih područja je sever Italije. Italijanski premijer Đuzepe Konte najavio je da će u celoj Italiji biti zatvorene sve prodavnice, izuzev apoteka i radnji koje prodaju osnovne prehrambene namirnice. Za manje od tri nedelje broj zaraženih u Italiji porastao je na preko 12.000.

Anđelija Aranđelović, doktor nauka iz oblasti javnog zdravstva, trenutno se nalazi u Milanu, a u razgovoru za Talas ističe da su za sada prodavnice dobro snabdevene. “Prvi nalet masovne kupovine u Milanu desio se za vikend 22-23. februara, a drugi nalet ovog vikenda, kada je procurela informacija da cela Lombardija postaje crvena zona. S obzirom na to da se prvi nalet masovne kupovine desio za vikend, supermarketi nisu uspeli da zadovolje potražnju potrošača, i to je dovelo do prividnog utiska nestašice. Bilo je i privremenog zastoja u isporuci prehrambene robe kupljene online, koji je jedan od uobičajenih načina kupovine u Milanu s obzirom na način života i prosečno dugo radno vreme stanovništva. Veliki lanci supermarketa su se brzo prilagodili nastaloj situaciji, i od tada do danas su odlično snabdeveni”, navodi Aranđelović. Ona dodaje da je za sada u Milanu jedino primetna nestašica zaštitnih maski, alkohola za čišćenje i amuccina (sredstva za dezinfekciju).

Veliki broj američkih tehnoloških kompanija u Silicijumskoj dolini naložio je radnicima da se prebace na rad od kuće, a Aranđelović navodi da je slična situacija i u Milanu. “Deo Milana u kome ja živim je deo gde se nalazi veliki broj kancelarija kompanija kao što su Amazon, Gugl, UniCredit. S obzirom da su uglavnom sve kompanije trenutno prešle na smart-working, svi  vidovi ugostiteljske delatnosti su redukovani”, rekla je Aranđelović.

Iako je situacija na severu Italije jako ozbiljna, ona navodi da nije bilo njoj poznatih primera širenja panike. “Više puta je stanovništvo dobilo uverenja da se i sa novim merama lanac snabdevanja osnovnim životnim namirnicama ne prekida. Po meni, mediji su odigrali značajnu ulogu u širenju tačnih informacija i edukaciji stanovništva. U većini informativnih emisija zvani su eksperti iz oblasti epidemiologije, javnog zdravstva i virologije. Ja nisam primetila nikakav primer širenja panike, ali ne mogu da tvrdim sa sigurnošću da toga nije bilo”, smatra Aranđelović.

Komentarišući nove mere premijera Kontea, ona ističe da su bile neophodne s obzirom na to da se Italijani nisu odricali svojih navika poput svakodnevnog odlaska u bar – ujutru na tipičan doručak (kapućino i brioš), u toku dana na brzinsku kafu na šanku i poslepodnevni aperitiv.  “Od juče je na snazi aktivna kampanja #iorestoacasa (ja ostajem kući), koja promoviše ostanak kući, i izlazak samo u slučaju preke potrebe, kao sto je odlazak na posao, ili kupovina osnovnih životnih potrepština. Zvanično su preporuke da se do 3. aprila kretanje stanovništva svede na neophodni minimum”, navela je Aranđelović.

 

Mekinzi: Tri različita ekonomska scenarija

S obzirom na to da je COVID-19 dobar primer “crnog labuda”, događaja sa ogromnim posledicama koji se nije mogao predvideti, nezahvalno je praviti predviđanja o njegovim ekonomskim implikacijama. Uticaj korona virusa zavisiće od dužine trajanja pandemije, koja određuje koliko dugo će biti prekinuta uobičajena svakodnevica građana i normalno funkcionisanje kompanija. COVID-19 može izazvati samo jedan loš poslovni ciklus, od kojeg bi se američka ekonomija mogla ubrzo oporaviti, ali bi s druge strane mogao stvoriti i dugotrajne probleme u lancu proizvodnje brojnih kompanija i odsustvu radne snage, navodi američki ekonomista Tajler Koven.

Konsultantska kompanija McKinsey & Company početkom marta objavila je izveštaj o ekonomskim implikacijama korona virusa, ali u nekoliko različitih scenarija. Prvi scenario, najoptimističniji, pretpostavlja da će zemlje pogođene virusom ubrzo uspeti da smanje razmere širenja virusa i da će nivo zabrinutosti ubrzo početi da opada, tako da će radnici voditi više računa o svojoj higijeni, ali da neće želeti da izostaju sa posla. Prema ovom scenariju, predviđeni rast svetskog BDP-a opao bi sa predviđenih 2.15% na 2%. Najveći udar doživela bi kineska ekonomija, dok bi se ekonomija Sjedinjenih Američkih Država oporavila do kraja marta.

Drugi scenario podrazumeva situaciju u kojoj većina zemalja ne može da postigne nivo kontrole širenja virusa kao Kina. Stopa prenošenja virusa bi ostala visoka, ali lokalizovana usled velikih promena u ponašanju pojedinaca i kompanija, koje bi bile na snazi čak 6 do 8 nedelja u gradovima koji su najviše pogođeni. U tom slučaju, rast globalnog BDP-a za 2020. godinu bio bi prepolovljen – između 1,5% i 1%, ali svetska ekonomija ne bi ušla u krizu. Ovakav ishod bi izrazito  pogodio zemlje u razvoju, a sektor usluga bi najviše osetio pad prometa. Najpesimističniji scenario je onaj u kojem COVID-19 nije sezonski virus, i broj zaraženih nastavi da raste u narednih nekoliko meseci, što bi moglo da dovede do recesije.

Ekonomski uticaj korona virusa osetiće se zasigurno i u Srbiji, ali je pitanje u kojoj meri. Turizam će sigurno doživeti određen pad, kao i pojedine industrije. Ipak, previše je rano za detaljnija predviđanja koja ne mogu da odgovore na i dalje goruće pitanje – koliko će ljudi dobiti virus i koliko će života COVID-19 odneti.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *