Ekonomski šok korona virusa – uticaj na Srbiju i na svet
Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock 

Vesti o širenju korona virusa pune naslove medija iz dana u dan. Za sada izgleda da se situacija u Kini smiruje, ali se istovremeno u Italiji drastično pogoršava. Vlada ove zemlje je zatvorila prvo nekoliko regija, da bi mere karantina nedavno proširila na ostatak zemlje, kako bi se zaustavilo širenje zaraze.

Do kakvih ekonomskih posledica dovodi korona virus?

 

Industrijska proizvodnja

Na svetsku privredu za sada korona virus utiče preko nekoliko različitih kanala. Mere karantina koje ograničavaju putovanje i transport, ali i normalno poslovanje i proizvodnju, imaju direktan uticaj na industriju. Industrijska preduzeća moraju da smanje proizvodnju iako se nalaze u područjima gde virus još nije detektovan jer su deo globalnog lanca snabdevanja – poluproizvodi i delovi danas kruže između zemalja mnogo više nego ikada pre u svetskoj istoriji, pa je industrijska proizvodnja dosta ranjiva na potencijalne prekide u snabdevanju.

Delovi i poluproizvodi koji su neophodni za rad više ne dolaze, pa sada fabrika u Nemačkoj smanjuje proizvodnju jer je zatvorena neka fabrika u Maleziji, budući da joj više ne dolaze delovi iz Kine itd. Neke fabrike mogu da nastave sa radom manje-više nesmetano jer imaju zalihe repromaterijala, ili mogu da ih nabave od drugih snabdevača. Međutim, problem nastaje kada se ove zalihe budu iskoristile, ali postavlja se i pitanje da li se uopšte mogu nabaviti na drugom mestu, i to verovatno po višoj ceni i nižeg kvaliteta.

 

Turizam

Jedan od sektora koji će biti značajno pogođen usled izbijanja epidemije korona virusom svakako jeste turizam. Ovo se odnosi ne samo na smanjenje međunarodnih putovanja, već i domaćih, kao i prateće ugostiteljske delatnosti: restorane, klubove i kafiće. Sektor turizma, zajedno sa pratećim delatnostima, jedan je od važnih sektora u celoj Evropi – na nivou EU učestvuje u generisanju čak 10% BDP-a. Naravno da je učešće turizma veće u mediteranskim zemljama zbog morskog turizma, ali su značajni i zimski turizam (planine i skijališta), te posete većim gradovima. Italija je trenutno najviše pogođena usled mera pomoću kojih je cela zemlja stavljena u neku vrstu nadziranog karantina, što može da ima značajne lančane posledice.

Potencijalna pozitivna stvar u vezi sa ovim je to što postoje određene indicije da na virus može uticati sunce (dakle, ne toplota, već UV zračenje), pa da će to dovesti do stabilizacije stanja i povlačenja virusa kako se bude prolepšavalo vreme, što bi moglo da olakša stanje do početka vrhunca turističke sezone u zemljama koje turizam vezuju za period u kome je moguće kupanje u moru (maj – oktobar). Da li će do toga zaista doći, za sada je samo nagađanje.

Udeo sektora turizma i putovanja u generisanju BDP-a u 2018, odabrane zemlje. Izvor: World Travel and Tourism Council.

 

Mere za pomoć privredi

Zemlje pogođene korona virusom već razmišljaju o implementaciji mera koje bi pomogle privredi da se izbori sa ovim problemima. Za sada su pakete mera najavili Izrael, Francuska, Italija, dok se o tome raspravlja i u SAD. Ove mere se razlikuju od zemlje do zemlje – u SAD se spominju poreske olakšice pre svega za poreze na platu, tzv. payroll tax (jer ove troškove preduzeća moraju da plaćaju imala ili nemala promet) i povećanje pokrivenosti radnika plaćenim bolovanjem.

U Nemačkoj se planira povećanje javnih investicija u iznosu od preko 12 milijardi evra u naredne tri godine (finansirano iz suficita zabeleženog u 2019), kao i fleksibilnija pravila za skraćenje radnog vremena u pogođenim preduzećima koja bi važila od aprila do kraja godine. Italija i Francuska takođe planiraju svoje programe pomoći privredi, a o tome se pregovara i na nivou EU, ali za sada neki važniji detalji o njima još nisu objavljeni. Velika Britanija je takođe predvidela mere u vrednosti od 30 milijardi funti (34 milijarde evra), od više izdvajanja za zdravstvo, do subvencija i kredita za likvidnost za mala i srednja preduzeća, te naknada za bolovanje.

 

Projekcije rasta smanjene

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je početkom meseca iznela prognoze prema kojima je smanjila projekciju rasta svetske privrede za 0,5 procentnih poena u odnosu na svoje prethodne projekcije iz novembra prošle godine, sa 2,9% na 2,4%. Te prognoze kažu i da stanje može biti još gore ako se širenje virusa ne uspori ili zaustavi; u tom slučaju bi ekonomski rast bio niži za čak 1,5 procentni poen i iznosio bi tek 1,4%.

U posebnoj lošoj situaciji prema ovom istraživanju nalaze se Japan i evrozona, a u okviru nje Francuska i Italija. Nova prognoza za Italiju ne predviđa uopšte rast privrede, u odnosu na novembarsku prognozu rasta od 0,4%. Uskoro očekujemo nove projekcije svetskog rasta od strane MMF-a, koje izlaze dva puta godišnje (u aprilu i oktobru, u okviru njihovog odeljka World Economic Outlook). One bi verovatno počivale na malo boljim podacima jer bi do tada moglo doći do boljih procena o kretanjima usled epidemije korona virusa, naročito u Evropi.

 

Šta ovo znači za Srbiju?

Za razliku od prethodnih „kriza je naša šansa“ lupetanja, kao i prvobitnih reakcija da je ovo „najsmešniji virus u istoriji“, jasno je da će ovo imati posledice po našu privredu čak i ako ne dođe do neke epidemije virusa kod nas. Prvo su pogođeni turizam i ugostiteljstvo, jer se otkazuju aranžmani, a ljudi manje izlaze u restorane i barove. Sledeća na redu može biti industrija zbog prekida lanaca snabdevanja. Za ovo su važna i privredna kretanja u zemljama koje su naši najvažniji trgovinski partneri, među kojima se nalazi i Italija.

Bez rasta ove godine u privredi Italije, ili uz moguću recesiju, biće pogođene i naše fabrike koje izvoze na tamošnje tržište. Međutim, još uvek je rano za ozbiljnija predviđanja o tome koliko će tačno uticaj korona virus imati na našu privredu.

 

Pročitajte i:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *