Autorka

Politika,Vruće teme |
March 6, 2020
Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: iStock

“Mi volimo Jevreje i učinićemo sve što možemo da unapredimo naš odnos”, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na godišnjoj konferenciji AIPAC-a, proizraelske lobističke organizacije. U cilju poboljšanja odnosa Srbija i Izraela, Vučić je najavio otvaranje državne kancelarije i kancelarije privredne komore u Jerusalimu, kao i kupovinu “ne male” količine izraelskog oružja. S druge strane, Izraelci investiraju u Srbiju, a sve više i turistički dolaze u Beograd.

Istorija odnosa Srbije i Izraela je burna, ali govori o višedecenijskom prijateljstvu dve države koje ima ogroman potencijal da preraste u snažnu stratešku saradnju.

 

Podrška osnivanju Izraela, pa neutralnost

Balfurova deklaracija iz 1917. godine, jedan od najznačajnijih dokumenata za cionistički pokret i osnivanje države Izrael, navodi da britanska vlada podržava napore Jevreja za stvaranje države. Kraljevina Srbija je te iste godine postala prva država koja je javno podržala Balfurovu deklaraciju. Zanimljivo je i da je otac Teodora Hercla, jednog od najznačajnijih figura u cionističkom pokretu, rođen upravo u Srbiji.

Golda Meir, premijerka Izraela, navodi u svojim memorima da je 1939. godine prvi brod koji je prenosio materijale za početak izgradnje luke u Tel Avivu uputila upravo Kraljevina Jugoslavija. Jugoslavija je bila peta država po redu koja je priznala Izrael kao nezavisnu državu, a diplomatski odnosi su uspostavljeni 1948. godine. Odnosi između dve države su se ipak pogoršali nakon 1967. godine i rata između arapskih država i Izraela, kad je Jugoslavija prekinula sve diplomatske odnose sa Izraelom. Pojedini istoričari navode i da je tadašnji premijer Izraela Ben Gurion ponudio Titu ulogu medijatora u konfliktu, ali da je on to odbio. Tito je takođe pružao podršku Jaseru Arafatu, vođi Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO).

Jugoslavija je normalizovala odnose sa Izraelom tek 1992. godine, a mediji su navodili i da su srpske snage tokom građanskog rata u Bosni koristile izraelsko oružje, mada ove tvrdnje nikada nisu bile potvrđene. Premijer Izrael Ariel Šaron se čvrsto protivio bombardovanju Jugoslavije 1999. godine, a Izrael i dalje ne priznaje Kosovo. S druge strane, Srbija je 2011. godine podržala članstvo Palestine u UNESCO, kao i inicijativu 2012. godine da Palestina postane posmatrač u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, što nije uradila nijedna druga držav u regionu. Srbija je glasala i za rezoluciju UN-a kojom se osuđuje to što su Sjedinjene Američke Države odlučile da prebace svoju ambasadu u Jerusalim. U novembru 2018. godine tokom glasanja u Ujedinjenim nacijama za rezolucije u vezi sa odnosom Izraela i Palestine, Srbija je čak 8 puta glasala drugačije od izraelske delegacije, a u jednom slučaju je bila uzdržana.

Aleksandar Vučić je 2014. godine postao prvi srpski premijer koji je posetio Izrael, a 2018. godine je po prvi put u istoriji predsednik Izraela posetio Srbiju.

 

Ekonomske veze sve jače

Dobri odnosi Srbije i Izraela nisu ostali ograničeni na sferu diplomatije, što pokazuju i brojne investicije izraelskih biznisa.

Alona Fišer Kam, ambasadorka Izraela u Srbiji, u intervjuu za portal Diplomacy&Commerce   istakla je da se najveći prostor za saradnju dve države nalazi u poljoprivredi – primeni IT rešenja u poljoprivedi i različitih inicijativa za razvoj obnovljivih izvora energije.

Od početka 2000-ih, preko milijardu dolara izraelskih investicija uloženo je u sektor nekretnina u Srbiji. AFI Evropa, izraelska kompanija, stoji iza kompleksa Erport siti, ali i iza stambenog kondominijuma Central Garden u Beogradu. Tržni centar “Rajićeva” u Beogradu izgradila je izraelska kompanija Ashtrom Group, koju je osnovala ABD, jedna od glavnih izraelskih građevinskih kompanija. U izgradnju pomenutog tržnog centra uloženo je preko 80 miliona evra. Investicije nisu ograničene samo na Beograd – izraelska kompanija Plaza Centres otvorila je u Kragujevcu 2012. godine prvi trgovinski i zabavni centar u Srbiji u koji je uloženo više od 60 miliona evra. Big Fashion Park, kompleks koji se prostire na 15.000 kvadratnih metara , otvoren je krajem prošle godine, a njega je izgradila izraelska kompanija BIG CEE Srbija, koja u četiri grada u Srbiji ima preko 130.000 kvadratnih metara maloprodajnog poslovnog prostora.

Pored nekretnina, Izrael investira u i obnovljive izvore energije u Srbiji. Najveći vetropark u Srbiji “Kovačica” izgrađen je od strane izraelske kompanije Enlajt. U pitanju je investicija vredna 189 miliona evra, a vetropark će moći da energijom snabdeva čak 68.000 domaćinstva.

Još jedan prostor za investicije izraelskog kapitala u Srbiju jeste turizam. Samo 2017. godine Srbiju je posetilo preko 20.000 turista iz Izraela. Lametayel, poznati izraelski portal o putovanjima, preporučio je 2018. godine Beograd kao destinaciju koju treba posetiti, a na sajmu turizma IMTM u Izraelu, štand Beograda i Srbije privukao je veliku pažnju. Kako bi se privukao veći broj turista iz Izraela, organizovana je i marketing kampanja na društvenim mrežama na hebrejskom jeziku. Ambasadorka Izraela navodi u intervjuu za portal Diplomacy&Commerce da Izraelce u Srbiju najviše privlači bogato istorijsko nasleđe, što potvrđuju i organizovane ture u Beogradu sa posebnim akcentom na istoriju Jevreja.

 

Srbija poštuje stradanje Jevreja

Kad god se zvaničnici Srbije i Izraela sastanu izvesno je da će se u nekom trenutku pomenuti Drugi svetski rat i stradanje Jevreja na prostorima bivše Jugoslavije.

Od 1941. do 1944. godine u Beogradu bio je aktivan logor Staro sajmište, kroz koji je prošlo oko 40.000 ljudi, uglavnom Jevreja, Roma i Srba. Pre manje od dve nedelje usvojen je dugo očekivani Zakon o Memorijalnom centru „Staro sajmište”. Staro Sajmište će prema navodima Vladana Vukosavljevića, ministra kulture i informisanja, biti ustanova  posvećena kulturi sećanja na žrtve i istorijske događaje koji su se desili na prostoru današnjeg Starog sajmišta. Predviđena su dva muzeja – muzej „Jevrejski logor Zemun“ i muzej „Prihvatni logor Zemun“. Memorijalni centar će obavljati i druge aktivnosti u vezi sa obrazovno-vaspitnim, naučno-istraživačkim i izdavačkim poslovima, kao i poslove u vezi sa rekonstrukcijom objekata.

Put do usvajanja ovog zakona je bio dug i mukotrpan, često blokiran komercijalnim interesima i nedostatkom političke volje, a osnovane su čak dve različite komisije i jedna radna grupa kako bi Staro sajmište bilo obeleženo na pravi način.

Srbija je takođe i članica Međunarodne alijanse za očuvanje sećanja na Holokaust (IHRA). Na Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, 27. januara, žuta zastava sa Davidovom zvezdom bila je istaknuta pored zastave Srbije na zgradi Predsedništva Srbije. Ovo su pohvalili brojni izraelski mediji, a vest je podelio i Bendžamin Netanjahu, premijer Izraela, na svom Tviter profilu. Vučić je ubrzo nakon toga učestvovao i na petom svetskom forumu o Holokaustu “Sećanje na Holokaust, borba protiv antisemitizma”, kao i na obeležavanju 75. godišnjice oslobođenja koncentracionog logora Aušvic.

Dobra praksa je i Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika 2016. godine, čime je Srbija postala jedinstvena u Istočnoj Evropi. Prema ovom zakonu, vredni objekti i zemljište koje je pripadalo žrtvama Holokausta vraćaju se Savezu jevrejskih opština i pojedinačnim jevrejskim opštinama.

Situacija u Srbiji dolazi kao kontrast sa porastom antisemitizma širom sveta, naročito na Zapadu. U brojnim državama na Zapadu jača i pokret koji poziva na bojkot, povlačenje investicija i sankcionisanje Izraela, poznatiji pod akronimom BDS (Boycott, Divestment, Sanction). Ova kampanja je postala svetski poznata, a kao ciljeve navodi jednakost pred zakonom za nejevrejske državljane Izraela, stopiranje naseljavanja teritorija Zapadne obale i davanje prava na povratak palestinskim izbeglicama. “Niko u Srbiji nije čuo za taj pokret bojkota”, rekao je Vučić u izjavi za izraelski medij The Jerusalem Post, a dodao je i da Srbija nije plodno tle za antisemitske poruke. Srbija ipak nije izolovana od antisemitizma, koji se najčešće manifestuje kroz teorije zavere o Jevrejima i kroz onlajn pravljenje “spiskova Jevreja” na desničarskim sajtovim.

Budućnost odnosa dve države?

Različiti istorijski periodi snažno vezuju Srbiju i Izrael, a odlična saradnja u ekonomskoj sferi je dobra osnova za građanje bližih veza između dve zemlje. Ipak, i dalje postoje prepeke koje na putu ka boljim bilateralnim odnosima treba prevazići – Srbija i Izrael i dalje nemaju nikakav ugovor o slobodnoj trgovini, što je više puta isticala i ambasadorka Izraela, a neiskorišćen prostor je i saradnja u oblasti IT tehnologije.

Takođe, iako Srbija ne zaostaje za drugim državama u negovanju kulture sećanja na Holokaust, potrebno je dalje raditi na obrazovanju i edukaciji mladih o nasleđu i istoriji Holokausta, ali i na tome kako antisemitizam danas izgleda i na koje se sve načine manifestuje.