Vlada pokušava da spreči odlazak ljudi – i radi sve pogrešno
Vuk Velebit

Autor

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock 

Vlast govori kako današnja Srbija hvata korak sa svetom, kako imamo kapacitet da budemo predvodnici četvrte industrijske revolucije. Stižu obećanja da će do kraja 2025. godine prosečna plata u Srbiji biti 900 evra. Ako su prognoze o boljem životu u Srbiji tako dobre, zbog čega onda sve veći broj mladih ljudi napušta zemlju?

Vlasti u Srbiji najavljuju preduzimanje specijalnih mera i podsticaja kojima bi trebalo da se smanji iseljavanje ljudi.

Koje mere je zaista neophodno preduzeti kako bi se zaustavio trend odlaska najobrazovanijih i radno sposobnih ljudi iz Srbije?

 

Ljudi žele da žive u uređenom sistemu sa poznatim pravilima igre

Dok vlast smišlja kako da privuče mlade da ostanu, kao da zaboravljaju da stanje na polju vladavine prava, kao i korupcija, sve više imaju uticaj na odlazak radno sposobnih i obrazovanih ljudi iz Srbije. Posledice te emigracije mogu biti još veće na našu ekonomiju nego što su danas. Projekcije su da će emigracija mladog stanovništva u narednih pet godina da poraste za 20-30%.

Zbog toga najavljene prosečne plate od 900 evra 2025. godine nisu nikakav podsticaj ljudima da ostanu ovde da žive. Za razliku od devedestih godinam kada su ljudi prevashodno odlazili iz egzistencijalnih razloga, oni to danas čine velikim delom i zato što žele da žive u uređenoj državi. Ljudi danas žele da žive u pravnoj državi sa poznatim pravilima igre, a ne u državi gde se pravila menjaju svakom smenom vlasti.

 

Sve je teže napraviti da Srbija izgleda kao zapadnoevropska zemlja

Mi smo društvo koje ima samo jedan kontinuitet, a to je kontinutet u diskontinuitetu. Ovde nijedan sistem nije stvoren da traje, a rizik od stalnih turbulentnih promena ne ostavlja prostor za zdrav privredni ambijent. Onda na to dodajte nedovoljno efikasno i nezavisno pravosuđe gde nema neophodne pravne zaštite potpisanih ugovora i korupciju koja sredstva za inovacije usmerava ka koruptivnim aktivnostima. U takvom sistemu nema mesta za napredak.

Koliko emigracija može imati negativne efekte na zemlju iz koje se odlazi, govori studija MMF-a u kojoj se procenjuje da bi u 2014. godini BDP po glavi stanovnika u zemljama Centralne i Istočne Evrope bio u proseku 5% veći da nije bilo velikih emigracija iz tih zemalja u periodu od 1995 do 2012. godine.

Iako ovakva studija nije rađena za Srbiju, možemo da pretpostavimo kakvo bi stanje bilo danas kada je nikada  lakše otići u neku zapadnoevropsku zemlju, a sve teže napraviti Srbiju da izgleda kao neka takva zemlja. Ukoliko bi Srbija sa svojim današnjim institucionalnim (ne)uređenjem ušla u EU, ovde bismo se brzo našli u velikoj demografskoj krizi. Ljudi ne bi imali podsticaja da ostanu da žive u Srbiji, dok bi samo lakše imali pristup tržištima rada zemalja članica EU.

 

Stanje u vladavini prava je pogoršano od 2014. godine

Verujem da u Srbiji postoji mnogo prostora da bude bolje nego što jeste i da naša privreda raste brže nego što je to slučaj danas. Trenutni BDP po glavi stanovnika u Srbiji je upola manji nego u državama Centralne i Istočne Evrope, navodi se u studiji Fiskalnog saveta.

Zabrinjavajući pokazatelj našeg razvoja, odnosno stagnacije, je podatak da je BDP početkom decenije bio 62% proseka BDP-a u Centralnoj i Istočnoj Evropi, dok je danas pao na 55%. Istovremeno, istraživanja Svetske banke pokazuju da su naši indikatori pogoršani od 2014. godine do danas, a u pitanju su visok nivo korupcije, loše stanje u vladavini prava, nizak nivo investicija i loš kvalitet obrazovnog sistema.

Jednostavno je, bez uređivanja sistema u kome živimo, niti će privreda moći da se razvija niti će život biti bolji.

Samo ako bi Srbija poboljšala ove indikatore i dovela ih na nivo susednih zemalja članica EU koje su pritom najlošije ocenjene unutar EU, privredni rast bi bio povećan za 0,5% godišnje, pokazuje studija Fiskalnog saveta.

 

Srbija treba da raste brže od razvijenih evropskih zemalja

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prošle godine izjavio kako očekuje da Srbija u poslednjem kvartalu 2019. godine zabeleži rast od 5,4% što će je učiniti najbrže rastućemo evropskom ekonomijom. Međutim, podaci Fiskalnog saveta govore da je privredni rast Srbije oko 3 – 3,5% umesto 5%.

Kada bi Srbija imala brži rast od razvijenih evropskih zemalja, to se ne bi pripisivalo mudrosti domaćih lidera već činjenici da je značajan deo tog rasta posledica preuzimanja tehnologije i znanja iz razvijenih zemalja. Tu se nerazvijene zemlje nalaze u prednosti u odnosu na razvijene čiji privredni rast najviše zavisi od sopstvenih inovacija.

Činjenica jeste da Srbija postaje sve prepoznatljivija zemlja u Evropi po svom digitalnom izvozu i razvoju IT sektora, ali se ni to ne pripisuje mudrosti političkih lidera, već globalizaciji, neregulisanosti ovog sektora, kao i svim pojedincima koji su svojim znanjem i inovacijama doprineli razvoju ove industrije.

 

Jedina specijalna mera koju vlast može da preduzme jeste uređenje sistema

Naš razvoj bi bio još veći kada bi ovde ostajali i svi oni koji odlaze jer žele da žive u uređenom sistemu u nekoj zapadnoevropskoj državi. Zato ne postoji nijedna mera podsticaja koju može da primeni Vlada kako bi mladi ostajali ovde da žive i rade, već do toga može da dovede jedino uređivanje sistema – jačanje vladavine prava, poboljšanje zdravstvenih i ostalih javnih usluga, smanjenje korupcije.

Ukoliko bi se ovaj scenario desio, prognoze su da bi porast emigracije u narednih pet godina mogao da se smanji za 10 do 15% u odnosu na danas.

Oni koji veruju da bi se stvari u Srbiji drastično promenile ulaskom u EU, dovoljno je da pogledaju podatke o emigraciji stanovnika iz susednih zemalja koje su postale članice Unije. Iako su imale rast prosečnih plata, ni Rumunija ni Hrvatska nisu smanjile stope iseljavanja stanovništva jer kod kuće nisu stvorile uslove u kojima bi ljudi imali dovoljan podsticaj da ostanu da žive.

Kad pogledate naše ljude na Zapadu, oni tamo uspevaju jer rade i žive u uređenom sistemu. Zato nije ključ u novcu i specijalnim merama, već je glavno pitanje nedostatak pravne države.

Problem emigracije za jedno društvo koje se već suočava sa negativnim prirodnim priraštajem je utoliko veći, pošto na tržištu rada neće imati ko da zameni one koji odlaze. Sve više starih, a manje radno sposobnih znači i povećanje troškova održavanja penzionog i zdravstvenog sistema kakvi postoje danas.

Vreme je da političari shvate da ljudi ne beže odavde zato što nisu bogati, već beže od neuređenog društva u kome se ne poštuju pravila igre i u kome je pojedinac dezorijentisan.

 

Pročitajte i:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *