Foto: iStock
Vlada Srbije uvela je nekoliko novih mera kojima želi da pospeši ekonomski rast i zapošljavanje –nedavno su ih predstavili premijerka Ana Brnabić i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež. Neke od njih su više politički marketing nego dobro osmišljene mere i u koliziji su sa nekim prethodnim merama. Umesto toga, bolje bi bilo da se nađe način da javne službe postanu profesionalne i nezavisne u svom radu, a da poslovno okruženje bude dobro po sve preduzetnike, a ne samo one odabrane.
Šta su te nove mere?
Među novim merama posebno se izdvajaju poreske olakšice za zapošljavanje ljudi koji u prethodnoj godini nisu radili ili mladih kojima bi to bio prvi posao (do 70% poreza i doprinosa u naredne 3 godine), kao i za zapošljavanje naših povratnika iz inostranstva ili stranaca (poslodavci moraju da obezbede minimum platu od oko 145.000 dinara za povratnike i oko 218.000 za strance, da bi dobili smanjenje do 70% poreza i doprinosa tokom narednih 5 godina).
Pored ovih, postoje i neke druge manje mere, kao što je određivanje naknade za rad đacima i studentima u kompanijama tokom prakse vezane za programe dualnog obrazovanja, u iznosu od 70% minimalne plate za đake i 50% osnovne plate zaposlenih na tim poslovima za studente. Tu su i poreski kredit za inovacije, smanjenje poreza na dobit od intelektualne svojine sa 15% na 3% i mogućnost da radnici stiču udeo u kapitalu kompanije.
Super Hik mere
Od svih ovih mera, najviše prašine je podigla vest o smanjenju poreza i doprinosa na plate stranaca i povratnika iz dijaspore. Ove mere imaju elemente ekonomske politike koju bi vodio Super Hik (lik iz stripa Alan Ford koji krade od siromašnih i daje bogatima). Za to je dovoljno pogledati samo minimalni prag plata za ljude na koje bi se ove poreske olakšice odnosile – oko 145.000 za povratnike i 218.000 za strance, dok je u zemlji prosečna plata jedva dogurala do 60.000 dinara u decembru prošle godine, a polovina zaposlenih ima platu nižu od 44.000 dinara.
Ovo je faktički regresivno oporezivanje: bogatiji će usled ovih mera plaćati niže poreze i doprinose nego siromašniji. Tako će, verovatno samo u Srbiji, više poreza na svoju platu plaćati prodavačica u butiku, nego menadžer ili programer koji kod nje dođe u šoping.
Ljudi ne odlučuju da odu samo zbog plata
Ova mera, kažu iz Vlade, smišljena je da privuče naše mlade ljude da se vrate u zemlju umesto da ostanu u inostranstvu zbog boljih poslovnih prilika. Međutim, ono što je veoma važno jeste to da se ljudi ne sele samo „trbuhom za kruhom“ zato što su u Nemačkoj ili Austriji veće plate, već i zbog celokupnog društvenog okruženja. Ovo je potvrdila i nedavno objavljena studija Fiskalnog saveta koja je pokazala da je iseljavanje veće iz onih zemalja Centralne i Istočne Evrope gde su lošije državne usluge – kvalitet zdravstva, obrazovnog sistema, kvalitet državne administracije, uključujući i odsustvo korupcije su važni, ako ne i važniji od same visine zarada. Ovo objašnjava zašto je iseljavanje veće u Hrvatskoj, u odnosu na Letoniju ili Litvaniju, iako su u Hrvatskoj istovremeno više plate.
Neusaglašenost mera
Ove mere se ne donose u vakuumu, već se dodaju na druge postojeće mere i pravila. Jedna od skorijih mera koja je podigla dosta prašine među preduzetnicima paušalcima jeste i namera države da „uvede red“ u ovoj oblasti. To bi uradila „jurenjem“ onih koji izbegavaju da plaćaju pune poreze i doprinose tako što registruju preduzetničku radnju i plaćaju porez paušalno. Za to je i kreiran takozvani „test samostalnosti“ kojim bi Poreska uprava proveravala status preduzetnika i shodno tome ga tretirala zaista kao preduzetnika ili kao zaposlenog u radnom odnosu.
Ovo bi za jedan deo preduzetnika zaista moglo da znači veliko povećanje poreskih davanja (podsetimo se da na prosečnu zaradu odlazi čak 37% ukupnih troškova rada, onoga što knjigovođe kod nas nazivaju bruto 2 zaradom). Ova mera je potpuno u suprotnosti sa prethodnom merom poreskih olakšica za povratnike iz dijaspore: jednima ćemo da smanjujemo poreske obaveze da bi došli, a drugima ćemo da ih povećavamo sa nadom da neće da odu odavde. A ovi ljudi (bilo da ih posmatramo kao radnike, bilo kao preduzetnike) imaju znanja i veštine pomoću kojih bi mogli da nađu posao u inostranstvu ili da izbegnu plaćanje bilo kakvih poreskih davanja našoj državi jer bi preduzeće registrovali u inostranstvu (na primer, u Estoniji).
Nije poenta nagovarati ljude da se vrate
Umesto velikog broja parcijalnih, skupih ili besmislenih programa da „vratimo“ ljude koji su otišli, možda bi trebalo da počnemo da razmišljamo o tome kako da ljudi prestanu da odlaze odavde u ovolikom broju. Kao što je studija Fiskalnog saveta pokazala, za to nije dovoljno samo da rastu zarade (i to svojim prirodnim tokom) već i da ustrojimo državni aparat tako da Srbija napokon počne da liči na pristojnu državu. Baš zato što na tome Vlada ne radi dovoljno (ili čak radi potpuno suprotno tome), dolazi do poteza kao što su nove uvedene mere. Da je situacija u Srbiji dobra, i da se ovde može raditi, zaraditi i lepo živeti, ne bismo morali nikoga da ubeđujemo da ne ode ili da treba da se vrati.
Za početak, možda bi ljudi imali više želje da ostanu i rađaju decu ovde u Srbiji kada bi bili sigurni da im bebu niko neće ukrasti u porodilištu. Međutim, za sada i dalje od reformi u našoj zemlji najbolje uspevaju torte. Pristojnu državu nemamo – uzmite nešto sa roštilja.
Glavni urednik Talasa