Foto: iStock
Pogledali smo koje partije i pokreti u Srbiji predlažu tržišne mere za ekonomski razvoj Srbije u oblasti poreske politike, konkurencije i preduzetništva
Pitanje ekonomskog razvoja Srbije i predloga za povećanje ekonomskog rasta, zarada ili generalno životnog standarda uvek je aktuelno, ali veoma retko analiziramo šta konkretno nude političke partije kako bi ove ciljeve ostvarile. Dok su izborne kampanje tradicionalno obeležene nerealnim obećanjima i kritikama na račun prethodne ili aktuelne vlasti, odnosno opozicije, programi političkih partija i pokreta nude nam uvid u ciljeve i ekonomske mere za koje se oni načelno zalažu.
Iako je politička scena Srbije obeležena dnevnopolitičkim prepirkama i populističkim predlozima, a rasprave o konkretnim javnim politikama gotovo da nema, važno je da znamo kakvu ekonomsku politiku bi politički akteri vodili ukoliko bi za to dobili priliku. Stoga smo analizirali programske dokumente relevantnih političkih partija i pokreta u domenu tržišne konkurencije, poreske politike, preduzetništva i javne potrošnje, kako bismo videli ko od njih predlaže tržišne mere usmerene na rast privrede Srbije.
Većina ovih programa i dokumenata sadrži veliki (uglavnom pretežni) broj neliberalnih mera koje pozivaju na veću ulogu države u privredi, ali smo u ovom tekstu izdvojili samo one koje su zasnovane na principima tržišne privrede.
Srpska napredna stranka: Povećanje neoporezivog dela zarade
Srpska napredna stranka (SNS) efektivno je na vlasti od pobede na parlamentarnim izborima 2012. godine. U praksi smo imali priliku da vidimo kako ona raspolaže javnim finansijama i kakvu ekonomsku politiku vodi, odnosno koliko je programska opredeljenost u skladu sa praksom.
Kada je reč o tržišnim merama, SNS-ova Bela knjiga „Programom do promena“ navodi sledeće ciljeve i mere „razvojne“ i fiskalne politike:
„2. Izgradnja sistema tržišne privrede zasnovane na konkurenciji, efikasnim regulatornim merama države i razvijenoj ekonomskoj i industrijskoj demokratiji
…
5. Uključenje domaće privrede u svetske tokove i ubrzani rast izvoza. Jačanje konkurentske sposobnosti srpske privrede na međunarodnom tržištu
7. Odgovorno i efikasno upravljanje javnim finansijama u cilju ostvarivanja budžetske ravnoteže i smanjenja javnog duga.
8. Podsticanje razvoja preduzetništva, poslovne etike i korporativne kulture i legalizacija sive i crne ekonomije, naročito rad na crno, pri čemu zaposleni postaju robovi.“
—
„Ciljevi fiskalne politike:
1. Postepeno smanjenje udela javne potrošnje u društvenom proizvodu koja iznosi preko 40% (BDP) sa potrošnjom na lokalnom nivou i promena u filozofiji raspodele budžetskih prihoda na potrošnju u korist većih investicija.
3. Težiti održanju uravnoteženog budžeta i makroekonomskoj stabilnosti.
Rashodi moraju odgovarati ostvarenim fiskalnim prihodima.
4. U cilju smanjenja troškova rada, pripremiti analizu pozitivnih i negativnih efekata na budžet i preduzeća, u pogledu ukidanja doprinosa za zdravstveno osiguranje i povećanje nominalnog iznosa neoporezivog dela zarade pri oporezivanju zarada.
6. Smanjiti stopu PDV-a na proizvode i usluge za bebe i osnovne prehrambene proizvode, hleb, mleko ulje i brašno.“
Socijalistička partija Srbije: Za tržišnu ekonomiju u kojoj će biti omogućena ravnopravna konkurencija
Tradicionalni koalicioni partner SNS-a, Socijalistička parija Srbije, u svom programu, između ostalog, navodi da se zalaže za socijalnu tržišnu ekonomiju, nešto kasnije i da je opredeljena „za tržišnu ekonomiju u kojoj će biti omogućena ravnopravna konkurencija, slobodan protok robe i kapitala i kretanje radne snage i znanja“, te da se protivi „centralizaciji i etatizaciji privrede“.
Mali deo programa deklarativno se bavi principima tržišne privrede:
„Privatna svojina je istorijski i civilizacijski dokazala svoju ekonomsku i socijalnu održivost i efikasnost. Stoga socijalisti podržavaju proces privatizacije kao jedan od preduslova postojanja tržišne ekonomije. Međutim, mi imamo u vidu da ni privatna ni javna svojina u privredi, same po sebi, ne garantuju ni ekonomsku efikasnost ni socijalnu pravdu. Zato će se socijalisti odlučno boriti protiv svih vidova zloupotrebe privatizacije.“
Demokratska stranka: Sloboda se izražava u stalnom smanjenju uticaja države na ekonomiju
Nekadašnja vladajuća partija, a danas deo opozicionog bloka Savez za Srbiju, Demokratska stranka (DS) nudi određene tržišne mere u svom programu, kao i u programskim celinama „Naša politika – Novi dnevni red za Srbiju“.
„Pošto verujemo u inicijativu pojedinca, smatramo da se sloboda izražava u stalnom smanjenju uticaja države na ekonomiju. Zbog toga smo za stalno smanjivanje troškova državnog aparata, pa time i smanjenje poreza. Našim martljivim građanima treba ostaviti što više zarađenog novca, jer oni koji su ga zaradili najbolje znaju kako će ga domaćinski trošiti.
Sve ono što privatna inicijativa može isto ili bolje smisliti i uraditi nego državni organi, treba prepustiti privatnoj inicijativi. To podrazumeva stalno preispitivanje efikasnosti javnog servisa, kao i načelnu orijentaciju države da prepušta poslove tržištu. Država treba da kontroliše kvalitet usluga, a ne da ima monopol na javni servis.“ (Program DS-a)
„Snizićemo stopu fiskalnih prihoda po zaposlenom u malim i srednjim preduzećima, i uvesti sistemske mere usmerene na podizanje neto zarada, da bi stimulisale porast zaposlenosti, standarda, i potrošnje;
U zavisnosti od sektora, oslobodićemo poslodavce poreza na plate u trajanju od jedne do četiri godine nakon osnivanja malog ili srednjeg preduzeća, uz obavezu održavanja broja zaposlenih tokom ovog perioda;
Umanjićemo poreze za poslodavce koji isplaćuju više zarade zaposlenima, i uvešćemo podsticaje za poslodavce oslobađanjem dela poreza na kapitalnu dobit.“ („Novi dnevni red za Srbiju“)
Nova stranka: Želimo da podstaknemo zapošljavanje kroz podsticanje privatne inicijative
Nova stranka bavi se pitanjem ekonomije u posebnoj programskoj celini. „Program ekonomskih reformi“ ukazuje na jasno opredeljenje za tržišnu privredu i zasnivanje ekonomskog rasta na privatnoj inicijativi i konkurenciji. Izdvajamo neke od tačaka:
„Privredni rast želimo da ostvarimo kroz stvaranje poslovnog okruženja koje podstiče investicije, uklanjanje prepreka za poslovanje, liberalizaciju tržišta i reforme na tržištu rada. Odgovornu javnu potrošnju želimo da ostvarimo kroz nova pravila na osnovu kojih će se voditi drugačija fiskalna i monetarna politika. Želimo da pomognemo i siromašnima tako što ćemo socijalnu politiku usmeriti samo na njih.
1. Predlažemo sveobuhvatnije i radikalnije ukidanje administrativnih prepreka za poslovanje
2. Želimo da podstaknemo zapošljavanje kroz podsticanje privatne inicijative. Država mora da prestane da direktno zapošljava ljude jer time umrtvljuje privatnu inicijativu. Umesto državnih intervencija, subvencija i investicija, neophodno je omogućiti privatnim investitorima da profitabilno ulože svoj novac. Radno zakonodavstvo treba da omogući brže zapošljavanje i otpuštanje radnika.
Potrebni su nam fleksibilniji uslovi za zapošljavanje i niži porezi na rad kako bi se smanjila visoka nezaposlenost. Poslodavac koji ne može da otpusti radnika neće hteti ni da ga formalno zaposli.
3. Želimo slobodno tržište, ali ne samo na rečima, već i na delu. Vlada mora da ukine monopole preduzeća na proizvodnju, promet i prodaju svih dobara koja se mogu razmeniti na tržištu. Vlada ne sme voditi politiku zaštite domaćih industrija, niti pružati direktnu pomoć odabranim preduzećima. Cene se moraju deregulisati, a državna i privatna preduzeća moraju samostalno kreirati cene u skladu sa zakonom ponude i tražnje, a ne političkim interesima. Vlada mora omogućiti slobodan protok roba, usluga i kapitala u svim sektorima privrede gde to danas nije slučaj. Ne smeju postojati ograničenja uvoza ili izvoza bilo kog proizvoda osim u izuzetnim uslovima.
4. Želimo odgovornu fiskalnu politiku koja podrazumeva značajno smanjenje javne potrošnje i nadležnosti države, uz uravnotežen budžet u višegodišnjem periodu, i efikasno angažovanje javnih resursa. Da bismo to postogli, nudimo uvođenje sistema vaučera u obrazovanje i zdravstvo, prelazak na obavezno privatno penziono osiguranje, i fiskalno pravilo za čije nepoštovanje vlada podnosi ostavku.“
Stranka slobode i pravde: Ukidanje svih parafiskalnih nameta
Stranka slobode i pravde (SSP), članica Saveza za Srbiju, u svom programu, kada je reč o ekonomiji, garantuje „sprovođenje poreske reforme kojom će se uvesti progresivno oporezivanje dohotka građana i smanjivanje poreza i doprinosa na 60% neto zarade“. Iako progresivno oporezivanje nije nužno na liniji sa tržišnom privredom, smanjivanje poreza i doprinosa jeste. Dalje u programu, SSP garantuje i:
„Ukidanje svih parafiskalnih nameta;
„Uvođenje poreskih olakšica za donacije i zadužbinarstvo u zdravstvu, kulturi i sportu“.
Liberalno demokratska partija: Država nema šta da traži u javnim preduzećima
Liberalno demorkatska partija (LDP), tradicionalno opredeljena za tržišnu privredu, svoje predloge iznosi u brojnim dokumentima. Jedan od njih je „Program za bolju Srbiju“ iz izborne kampanje 2016. godine:
„U Srbiji je potpuno neiskorišćen potencijal malih i srednjih preduzeća. Ovaj sektor koncentriše najbolje preduzetničke ideje, donosi fleksibilnost, inovacije i brzinu, i razvija preduzetnički duh koji je ključ uspešne i efikasne ekonomije“.
U dokumentu „Dogovor za preokret“ iz 2011. godine LDP predlaže sledeće mere:
– Upola niži doprinosi i porezi za one koji se prvi put zapošljavaju.
– Upola niži porezi i doprinosi na sve plate i primanja koja se isplaćuju do iznosa prosečne plate.
– Smanjenje poreza na zarade bi omogućilo prijavljivanje većine radnika koji sada rade „na crno“ i postepeno ukidanje prakse prijave „na minimalac“.
– Potpuno oslobađanje od plaćanja poreza na doprinose koji zaposleni uplaćuju u privatno penziono osiguranje do iznosa od 5.000 dinara.
– Podrška udruživanju i klasterima malih i srednjih preduzeća za razvoj i izvoz.
– Poreski podsticaj za privatne agencije i biroe za zapošljavanje i firme za upravljanje ljudskim resursima.“
—
„Dugoročno se zalažemo za “flat tax“ – ravnomerni iznos poreza koji bi doprineo povećanju konkurentnosti i manjim troškovima za građane, ali i pojednostavljenju poreskih i birokratskih procedura.
Neophodna je transformacija javnih preduzeća u akcionarska društva. Država nema šta da traži u javnim preduzećima. Ona su po pravilu partijski plen, jedan od generatora ekonomske krize i temeljnih ekonomskih problema sa kojima se konstantno suočavamo.“ („Srbija mora drugačije – odustaćemo nikad“)
—
„LDP smatra da ključne mere nove ekonomske politike Srbije treba da budu:
- Poreska i reforma javnog sektora
- Podizanje efikasnosti i bolja javna uprava
- Fleksibilan kurs i depolitizacija fiskalne politike
- Ubrzanje privatizacije, povećanje konkurencije i demonopolizacija.
(Nova politika i nova ekonomija, 2010)
Demokratska stranka Srbije: Nesmetano funkcionisanje slobodnog tržišta i tržišne utakmice
Demokratska stranka Srbije (DSS) u svom programu navodi nekoliko načela tržišne privrede.
„Održivi privredni razvoj moguće je ostvariti poboljšanjem pravnog i ekonomskog ambijenta za nesmetano funkcionisanje slobodnog tržišta i tržišne utakmice.
Preduslov zdrave nacionalne privrede su racionalizacija državnog aparata i smanjenje javne potrošnje.
Novi privredni sistem Srbije zasniva se na privatnoj, državnoj i zadružnoj svojini, slobodnom tržištu rada i kapitala, robe i usluga, uz punu pravnu i poslovnu sigurnost.
Poreska obaveza treba da bude opšta, a primena olakšica selektivna i stimulativna za razvoj privatnog preduzetništva, smanjenje nezaposlenosti i ukupni privredni razvoj.
Poreska opeterećenja moraju biti ravnomerna i pravična. Poreska politika mora biti podsticajna i omogućiti brži ekonomski razvoj nedovoljno razvijenih područja.“
Stranka moderne Srbije: Porezi koji guše privrednu aktivnost treba da se smanje ili ukinu
Stranka moderne Srbije (SMS) objavila je dva programska dokumenta u odabranim oblastima – jedan se bavi privredom, a drugi životnim standardom.
„Privredni sistem mora biti zasnovan na principima efikasnosti, konkurencije i privatnog vlasništva.
Stranka moderne Srbije želi poreski sistem koji treba da obezbeđuje državi prihode, podstiče privredni rast i omogućava pravedniju raspodelu dohotka. Porezi koji guše privrednu aktivnost treba da se smanje ili ukinu.
—
Porezi:
– Potpuna zaštita privatnih vlasničkih prava
– Snižavanje poreza, a posebno poreza i doprinosa na najniže plate
– Predvidljivost poreskog opterećenja za paušalce
– Potpuno poresko rasterećenje start – up poduhvata
—
Preduzetništvo
Veliki broj novoosnovanih domaćih privatnih firmi (eng. start-ups), a ne subvencijama privučena direktna strana ulaganja, najvažnije su za ekonomski uspeh. Osim znatnog poboljšanja poslovnog okruženja, ne postoji drugi način da se veliki broj pojedinaca motiviše za ulazak u preduzetništvo i osnivanje firmi.
—
Javna potrošnja:
Smanjenje javne potrošnje je neophodno na svim nivoima i ciljna javna potrošnja konsolidovane države Srbije je 35% BDP. Možemo trošiti samo ono što zaradimo. Zaduženost Srbije treba da bude 45-60% BDP, s tim da je gornja granica maksimum kada se deluje kontraciklično u vreme krize, a donja granica se dostiže u vreme ekspanzije.“
Zalažući se za denacionalizaciju, SMS dodaje da „trošak denacionalizacije treba podmiriti prihodima od privatizacije i prodajom koncesija.“
Narodna stranka: Podrška razvoju privatnog sektora i podsticanje preduzetništva
Narodna stranka (NS), članica opozicionog bloka Savez za Srbiju, u programu iznosi ciljeve i mere razvojne politike za kakvu se zalaže.
„Zalažemo se za razvojnu politiku koja podrazumeva:
– veće javne i privatne investicije u infrastrukturu;
– podršku razvoju privatnog sektora i podsticanje preduzetništva
…
Tri su osnovne poluge za skokovit razvoj Srbije:
– veće investicije;
– povećanje izvoza roba i usluga kroz otvaranje novih tržišta;
– omogućavanje porasta lične potrošnje.“
—
Kao glavne prepreke bržem rastu investicija NS, između ostalog, navodi:
– “nepoverenje domaćih privrednika i predstavnika stranog kapitala u stabilnost i predvidivost pravno-institucionalnog okvira za poslovanje;
– visoka poreska i parafiskalna opterećenja na rad i zapošljavanje, kao i veliki broj obaveza firmi za plaćanje državi;
Uklonićemo navedene prepreke, kako bi nivo investicija u društvenom proizvodu dostigao 25%.”
„Zalagaćemo se za zamenu direktnih subvencija stranim investitorima ulaganjem države u regionalnu i lokalnu infrastrukturu. Na taj način bi subvencija bila posredna, a izgrađena infrastruktura ostala bi kao opšte dobro od kojeg bismo svi imali koristi.“
„Srbija ne može uspeti bez slobodnog, inovativnog i po obimu rastućeg privatnog sektora, i zato ćemo se zalagati za smanjenje birokratije, pojednostavljenje propisa i niža poreska opterećenja na rad i zapošljavanje.“
Srpski pokret Dveri: Oslobađanje plaćanja poreza i doprinosa za novoosnovana domaća preduzeća
Deo programa Srpskog pokreta Dveri, „Ekonomska rešenja“, ukazuje na određene tržišne elemente:
„Reč je o aktivnoj državi koja ume strateški da misli. Ta politika ne ide protiv tržišta. Naprotiv, ona maksimalno podstiče tržište i konkurentnost, ali u okviru jasne razvojne politike i zaštite nacionalnih interesa“
„Poreski sistem baziraćemo na oslobađanju plaćanja poreza i doprinosa za novoosnovana domaća preduzeća u inicijalnim godinama rada, kao i na povećanju poreza za najbogatije.“
Dok povećanje poreza za najbogatije ne spada nužno u domen tržišnih principa, a “zaštita nacionalnih interesa” to svakako nije, podsticanje preduzetništva oslabađanjem poreza i doprinosa jeste tržišna mera.
„ Stvaraćemo realna nova radna mesta kroz proces reindustrijalizacije Srbije i podsticanje razvoja domaće konkurentne i preduzetničke privrede.“
Srpski patriotski savez: Socijalno-tržišna ekonomija
Srpski patriotski savez (SPAS) zalaže se u svom programu za socijalno-tržišnu ekonomiju, ali ne predlaže konkretne javne politike koje bi bile izraz posvećenosti principima tržišta.
Srpska radikalna stranka: Slobodan razvoj privatnog preduzetništva sa fokusom na mala i srednja preduzeća
Dok u javnim izlaganjima članova Srpske radikalne stranke (SRS) retko možemo da čujemo predloge javnih politika iz domena privrede, njihov program je u velikoj meri posvećen tržišnoj ekonomiji:
„Polaznu pretpostavku razvoja društva u programu Srpske radikalne stranke predstavlja koncept tržišne privrede.
Slobodnim ugovaranjem uslova razmene postiže se maksimalan tržišni položaj svih učesnika u razmeni, a cene dobara i usluga formiraju se po nesputanom delovanju ekonomskih zakona ponude i potražnje. U tom slučaju, bilo kakva intervencija javne vlasti u sferiformiranja cena je prinudnog karaktera i neregularna.“
SRS dalje navodi da tržišna privreda koja za osnovno polazište ima privatnu svojinu treba da, između ostalog, ostvari sledeće ciljeve:
„– slobodan razvoj privatnog preduzetništva sa fokusom na mala i srednja preduzeća koja se mogu brzo i jednostavno prilagođavati svim zahtevima tržišta;
– povećanje efikasnosti kroz revitalizaciju tržišnog mehanizma i ubrzanje privrednog rasta smanjivanjem ukupne javne potrošnje i poreske presije i ostvarivanje uslova za porast zaposlenosti i povećanje stranih direktnih investicija;
– razvoj informacionih sistema i digitalnih tehnologija, kao preduslov brzog i uspešnog uključivanja u regionalne i svetske privredne tokove;
– ravnopravno uključivanje Srbije u svetske privredne procese i integracije, što je moguće postići samo efikasnom tržišnom privredom sa razvijenim i efikasnim finansijskim institucijama, stimulativnom monetarnom i fiskalnom politikom i stabilnim tržištem kapitala i hartija od vrednosti“
Dok SRS u pogledu spoljne trgovine predlaže protekcionističke mere (poput uvođenja carina na robu iz EU), u isto vreme se deklarativno zalaže i za osnovne slobode koje su temelj tržišne privrede:
„Najvažnije pretpostavke za sprovođenje novog poreskog sistema su: potpuno regulisanje pitanja svojine, funkcionisanje slobodnog tržišta i slobodne konkurencije, efikasna i sposobna centralna emisiona banka, kao i slobodan protok informacija, kapitala, roba i radne snage“
„Osnovna poluga razvoja tržišne privrede su preduzetništvo i dozirana uloga države u stvaranju uslova privređivanja. Uloga države se pre svega mora ogledati u stvaranju strategije koja obezbeđuje privredni rast i strukturne promene u privredi, uz stabilnost domaćih cena, kontrolu inflacije i uravnotežen platni bilans zemlje“
Liga socijaldemokrata Vojvodine: Racionalan i odgovoran odnos prema novcu poreskih obveznika
Program Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) je u najvećoj meri baziran na pitanjima specifično u vezi sa AP Vojvodinom. U okviru toga, LSV se zalaže za fiskalnu decentralizaciju:
„Liga socijaldemokrata Vojvodine rešenje vidi kroz:
- Vođenje fiskalne politike koje će omogućiti razvoj pojedinih oblasti i grana za koje postoje resursi;
- Racionalan i odgovoran odnos prema novcu poreskih obveznika;
- Budžet Vojvodine koji će biti razvojni, a ne transferni.“
—
“Podsticajem osnivanja i razvoja preduzetništva i porodičnog biznisa u tradicionalnim sektorima, kao i u novim, i to sektoru usluga, informatickih tehnologija i znanja, stvorile bi se mogućnosti za smanjenje nezaposlenosti, podigao bi se kvalitet radnih mesta, a time bi se obezbedio pristojan život za građanke i građane Vojvodine. Mala i srednja preduzeća, kao i porodični biznis, predstavljaju istovremeno najvitalniji segment privrede koji može bitno da smanji problem nezaposlenost“, dodaje se u programu, uz preduslov osnivanja Razvojne banke Vojvodine što implicira pojačanu ulogu države.
Pokret slobodnih građana: Zastupamo tržišni model privrede
Pokret slobodnih građana (PSG) još uvek nema zvaničan program, ali svoja opredeljenja ističe kroz programski dokument „Dogovor 381“.
„Tržišna ekonomija i socijalna pravda:
Naš izbor je vlada koja podstiče kompetitivnost, ali ima aktivne mere u oblasti siromaštva, obrazovanja i zdravstvene zaštite. Zastupamo tržišni model privrede. Vladavina prava, pravna sigurnost i predvidivost; efikasnost sudstva te stručna i obrazovana radna snaga biće naše glavne mere za podsticanje ulaganja jer želimo zdrave, nešpekulativne investicije.
…
Smanjivaćemo procenat nameta na plate, a povećavati disciplinu njihove naplate, odnosno ukidati rad na crno.“
Dosta je bilo: Domaću privredu guše ogromni nameti na rad
Dosta je bilo (DJB) u okviru svog programa nudi „Plan u 20 tačaka“. Neke od tačaka nalažu sledeće mere:
„6. Ukinuti subvencije stranim investitorima. Ne postoji razlog da strani investitori budu privilegovani u odnosu na domaće. Fokus ekonomske politike je domaća privreda.
16. Smanjiti poreze i doprinose za trećinu u dva koraka. Uvesti progresivan sintetički porez. Prvi korak sa početnom stopom od 20% sprovesti odmah. Drugi korak oročiti rastom poreskih prihoda.”
U Programu se dalje navodi:
„Privredni sistem mora biti zasnovan na principima efikasnosti, konkurencije i privatnog vlasništva. Socijalizam je pokazao da državna privreda, svačije i ničije, ne funkcioniše. Političar koji hoće da privređuje i misli da zna gde treba uložiti novac, treba da ide u privredu. Ne može novcem poreskih obveznika. Najbolje će privrednim resursima upravljati onaj ko ih poseduje.
…
Želimo poreski sistem koji obezbeđuje državi prihode, podstiče privredni rast i omogućava pravedniju raspodelu dohotka. Porezi koji guše privrednu aktivnost treba da se smanje ili ukinu. Porezi koji omogućuju bogaćenje bogatijih na štetu siromašnijih treba da se promene.
…
Domaću privredu guše ogromni nameti na rad. Doprinose na teret poslodavca treba smanjiti sa 17.9% na 10%. Doprinose na teret zaposlenih sa 19.9% u dva koraka, prvo na 10%, a zatim na 0%. I uvesti progresivno sintetičko oporezivanje dohotka građana sa stopama od 0%, 20%, 30% i 40%. Ovakav poreski sistem bi doveo do rasta neto plata za preko 95% građana, jer bi država smanjila svoj deo kolača. Sa smanjenjem sive ekonomije i rastom broja zaposlenih, doprinosi na teret zaposlenog bi se smanjili na 0%.
…
Smanjenje javne potrošnje. Na svim nivoima. Možemo trošiti samo ono što zaradimo.“
Socijaldemokratska partija Srbije: Zalaganje za socijalnu tržišnu ekonomiju
Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS) u svom programu navodi da se zalaže za socijalnu tržišnu ekonomiju, ali ne navodi konkretne mere koje bi bile zasnovane na principima tržišne privrede.
Autorka