Foto: Wikimedia Commons
Možemo da dobijemo ukidanje carina, ali da roba iz Srbije i dalje ne može na Kosovo
Premijer Kosova Aljbin Kurti najavio je zamenu postojećih carina na robu iz Srbije i BiH merama reciprociteta, prenose mediji.
Krajem 2018. godine Kosovo je uvelo najpre carine od 10%, pa potom od 100% na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Novi premijer Kosova, Aljbin Kurti, nekoliko puta je izjavio da će otvorena trgovinska pitanja sa Srbijom rešavati po principu reciprociteta. Šta politika reciprociteta znači u ovom kontekstu?
Šta se dešavalo od Briselskog sporazuma do danas?
Briselskim sporazumom potpisanim 2012. Srbija se obavezala da se neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama. Međutim, kada je Kosovo zatražilo prijem u Interpol, Srbija je aktivno lobirala kod drugih zemalja da glasaju protiv ove kandidature. Ovo je u Beogradu prikazano kao velika pobeda protiv daljeg priznavanja kosovske nezavisnosti, dok je u Prištini dočekano kao veliki poraz politike koja je do tada vođena, pa čak i kao poniženje. Nakon ovoga, kao odmazda, uvedene su prvo sankcije putem carina na robu koja se uvozi na teritoriju Kosova od 10%, da bi nakon par dana ove carine bile povećane na 100%, a pored robe iz Srbije one važe i za Bosnu i Hercegovinu, kao jedinu zemlju iz regiona (pored naravno Srbije) koja nije priznala Kosovo kao nezavisnu državu.
Ovakva mera značila je efektivan prekid dijaloga u Briselu između Beograda i Prištine. I pored velikog pritiska Evropske unije i SAD na kosovske vlasti da se ove carine ukinu kao preduslov za nastavak dijaloga, vlasti u Prištini to još nisu učinile. U delu kosovske javnosti ove carine se posmatraju kao dobra mera (po principu: pokazali smo tim Srbima) pa nije bilo popularno ukinuti ih pre parlamentarnih izbora. Sada kada su oni napokon prošli, njihovo ukidanje deluje verovatnije, pošto i novi potpisani sporazumi, na primer oni koji se tiču avionskog saobraćaja, zavise od njihovog ukidanja pošto je to Beograd postavio kao preduslov za bilo kakav nastavak saradnje.
Ekonomska šteta: naš izvoz je tek 1% onoga što je bio pre uvođenja carina
Ekonomska šteta koja je pogodila naša preduzeća koja izvoze na Kosovo je prilično velika. Na primer, izvoz Srbije na teritoriju Kosova je u 2017. iznosio 450 miliona evra, da bi u 2019. to bilo samo 5,4 miliona evra, što je tek 1,2% obima pre uvođenja carina. Ovo su zvanični podaci Kosovske agencije za statistiku, budući da Republički zavod za statistiku (RZS) Srbije ne beleži trgovinu sa Kosovom u odeljku spoljne trgovine. Prema ovim podacima, kosovske carine su uticale na smanjenje BDP-a u Srbiji od oko jednog procentnog poena.
Istovremeno, Srbija nije uvela nikakve recipročne mere preduzećima sa Kosova – izvoz Kosova u Srbiju je 2017. iznosio 48,2 miliona evra, da bi 2019. bio 24,9 miliona. Izostanak reakcije zapravo je bio prilično adekvatan: time bi otežali ne samo izvoznicima sa Kosova (sa željom da oni pritisnu njihovu Vladu da izmeni ovu politiku) već i našim uvoznicima, naročito ako tu robu koriste kao inpute u daljoj proizvodnji. Osim toga, pitanje je koliko ovog izvoza sa Kosova odlazi na preduzeća iz albanskih, a koliko iz srpskih sredina. Koliko bi nam ova politika pomogla, ako bi prvenstveno pogodila preduzeća iz Sirinićke župe, Gračanice, sa severa Kosova ili npr. poljoprivredno dobro nekog manastira SPC?
Politika reciprociteta može da znači da ukidanje carina ne znači ništa
Veće angažovanje SAD preko specijalnog izaslanika za Kosovo, Ričarda Grenela (koji je istovremeno i ambasador u Nemačkoj, a u međuvremenu je i napredovao u šefa nacionalnih obaveštajnih službi u SAD) možda ukazuje na to da će se izvršiti jači međunarodni pritisak na Prištinu da se takse ukinu sada kada je formirana nova vlada koju vodi Aljbin Kurti (mali začin je i taj što u toj vladi ponovo učestvuju i poslanici Srpske liste u Skupštini Kosova, preko dva ministra). Ali samo ukidanje ovih taksi od 100% samo po sebi neće imati nikakav uticaj na povratak srpskih proizvoda na Kosovo, ako se ne obrati istovremeno pažnja i na Kurtijev princip reciprociteta.
Možemo da dobijemo ukidanje carina, ali da roba iz Srbije i dalje ne može na Kosovo
Papiri, papiri, papiri. Svaki tovar robe praćen je carinskom dokumentacijom. Do uvođenja carina 2018. kosovska carinska služba bila je uglavnom kooperativna što se tiče uvoza robe iz Srbije i prihvatala je dokumentaciju koja je u sebi sadržala izraze kao što su Kosovo i Metohija, Kosovo 1244, Kosovo, pa čak i samo nazive gradova gde se roba upućuje. Ali, od uvođenja carina, insistira se da u dokumentaciji decidno stoji Republika Kosovo.
Sa druge strane, srpske carinske službe ne prihvataju dokumentaciju gde se spominje Republika Kosovo (uključujući i pečate na dokumentima) što de facto sprečava izvoz sa Kosova na Srbiju. Kurtijev princip reciprociteta u odnosu na Srbiju mogao bi lako da znači da Kosovo pristane da ukine carine na uvoznu robu, ali da ostavi obavezu da carinska deklaracija sadrži odrednicu Republika Kosovo, kao i da Srbija mora da počne da priznaje carinsku dokumentaciju sa ovim oznakama što bi omogućilo robi sa Kosova da bude plasirana na naše tržište. Efektivna posledica ovoga bila bi ista kao i da carine nisu ukinute – roba iz Srbije opet ne bi mogla da prelazi granicu, ukoliko Srbija ne bi pristala da priznaje ovakve dokumente, a veliko je pitanje da li bi Srbija bila spremna na toliki ustupak. Osim toga, ovim pristupom prebacivanja loptice tj. krivice za probleme u trgovini prešla bi na srpski deo terena.
Insistiranje na ukidanju carina na uvoz robe iz Srbije na Kosovo je važno, ali je takođe neophodno porazmisliti i da li je to dovoljno za rešavanje ovih otvorenih trgovinskih problema između Srbije i Kosova bez dogovora i oko carinske deklaracije. Inače možemo da dobijemo ukidanje carina, ali da roba iz Srbije i dalje ne može na Kosovo.