Foto: N1
Ne postoji nijedan ekonomski razlog da se država bavi proizvodnjom električne energije, rekao je u izjavi za Talas ekonomista Slaviša Tasić
Elektroprivreda Srbije (EPS) bi trebalo da pređe iz statusa javnog preduzeća u akcionarsko društvo, nakon čega se očekuje njegova privatizacija, piše list Danas pozivajući se na izvore bliske EPS-u.
Dok je restrukturiranje i prelazak u akcionarsko društvo već najavljeno u izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) nakon posete delegacije krajem 2019, pitanje privatizacije ostaje otvoreno, budući da ovo nije prvi put da se diskutuje o toj ideji. Iako privatizacija prodajom akcija može da bude jedno od rešenja, to nije izvesno i ne postoje garancije da će privatizacija zaista biti sprovedena niti je MMF u bilo kom trenutku zvanično to zatražio.
Međutim, nezavisno od kratkoročnih planova Vlade Srbije, problemi EPS-a ostaju, čemu svedoče izveštaji Fiskalnog saveta i mišljenja brojnih stručnjaka.
Tasić: Zašto bi država proizvodila električnu energiju?
Ekonomista Slaviša Tasić u izjavi za Talas ocenjuje da ne postoji nijedan ekonomski razlog da se država bavi proizvodnjom električne energije.
„Mogu se naći infrastrukturni razlozi da se država bavi prenosom energije, što rade Elektromreže Srbije. Ali za direktnu državnu proizvodnju struje ima opravdanja koliko i za direktnu državnu proizvodnju cipela. Zamislite kada bi sva proizvodnja cipela u zemlji bila grupisana u jedan ogromni konzorcijum koji pravi sve od gume i kože do finalnog proizvoda. Uz to drži monopol na većinu svojih proizvoda, a ipak proizvodi gubitke. To u suštini predstavlja EPS u domenu struje“, objašnjava Tasić.
Kako kaže, EPS bi trebalo podeliti na ’razumne celine’, a zatim deo po deo privatizovati.
„Regulacija svakako postoji i ona je evropska, putem Energetske zajednice kojoj Srbija pripada, i privatni sektor bi se pod takvom regulacijom ponašao tržišno, efikasno i ekološki odgovorno“, zaključuje naš sagovornik.
Fiskalni savet: EPS je najveći zagađivač u Srbiji; neophodno više investicija
Fiskalni savet je krajem prošle godine objavio detaljan izveštaj o poslovanju EPS-a koji je donekle ostao u senci drugih rasprava, poput one o budžetu. U svojoj analizi, stručnjaci iz Fiskalnog saveta ističu da je osnovni problem EPS-a nedovoljno investicija, te ocenjuju da je neophodan novi investicioni ciklus od 5,6 milijardi evra. Dva su razloga za to – jedan je zadovoljenje buduće tražnje za električnom energijom, a drugi poštovanje postojećih ekoloških propisa.
U kontekstu rasprave o privatizaciji, treba naglasiti da EPS može da investira i kao državno i kao privatno preduzeće, ali je pitanje koliko efikasno. Naime, sve dok Vlada Srbije donosi odluke o investicijama, upitno je kakvi su motivi i koliko je čitav proces produktivan ili transparentan. Menadžment EPS-a je ograničen u pogledu donošenja odluke o ceni proizvoda koji prodaje, dok zaposleni potpisuju kolektivni ugovor sa Ministarstvom rudarstva i energetike, a ne sa upravom preduzeća.
Kada je reč o potrebnim sredstvima, u zaključcima Fiskalnog saveta navedeni su mogući izvori. Naime, u izveštaju je istaknuto da je neophodno da se EPS prethodno suštinski reformiše kako bi mogao dovoljno da poveća svoje investicije. To suštinsko reformisanje odnosilo bi se na postojeće probleme EPS-a: neki od njih su loša praksa pripajanja neuspešnih državnih preduzeća koja nemaju direktne veze sa osnovnom delatnošću EPS-a, višak zaposlenih, kao i niska cena električne energije.
Na šta se sve obavezala Vlada Srbije?
U izveštaju MMF-a nakon posete delegacije Srbiji navodi se na koje se tačno korake obavezala Vlada Srbije.
Kada je reč o EPS-u, to je, pre svega, reforma korporativnog upravljanja (akcioni plan nastao je u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj). To podrazumeva izmenu pravnog statusa, tj. prelazak iz statusa javnog preduzeća u akcionarsko društvo – tome, međutim, treba da prethodi raspisivanje tendera za procenu vrednosti EPS-a što je trebalo da bude završeno do decembra prethodne godine. Da bi se pristupilo proceni vrednosti, neophodno je da se utvrdi šta tačno od imovine EPS-a treba da bude u državnom vlasništvu, a šta u vlasništvu samog preduzeća.
Dodatno, delegacija MMF-a pozvala je na povećanje cene struje „bar u skladu sa rastom inflacije“, uz isticanje potrebe depolitizacije godišnjih povećanja cene.
Iako nam najnovije najave ne garantuju epilog promena u EPS-u, izmena pravnog statusa preduzeća mogla bi da bude dobar prvi korak, nakon čega bi na dnevni red došla rasprava o perspektivi privatizacije.
Pročitajte i:
——————————————————————————————————————————
Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 
Autorka