Foto: iStock
Društvene mreže pružaju jedinstvenu šansu svim preduzetnicima koji trenutno nemaju veliki budžet za marketing.
Ukoliko imate profil na društvenim mrežama kao što su Fejsbuk ili Instagram, postoji jedna stvar od koje gotovo sigurno niste mogli da pobegnete – profili i oglasi različitih kompanija i brendova. Pored oglasa velikih i poznatih brendova kao što je Koka Kola, sve je više malih preduzetnika koji koriste društvene mreže, prvenstveno Instagram, za pokretanje biznisa. Društvene mreže pružaju jedinstvenu šansu za sve koji trenutno nemaju veliki budžet za marketing, a brojni preduzetnici u Srbiji koriste ovu priliku.
Kako započeti biznis preko društvenih mreža?
Umesto velikog budžeta i marketing tima, danas je putem društvenih mreža lakše nego ikada doći do potencijalnih mušterija. Fejsbuk i Instagram podstiču interakciju korisnika sa objavama, a ove mreže takođe omogućavaju svima koji se reklamiraju uvid u brojne statistike pomoću kojih mogu optimizovati marketinške kampanje.
Marija Škalak ima 35 godina i spada u grupu preduzetnika koji su se usudili da započnu biznis koji se reklamira prvenstveno preko društvenih mreža. Ona prodaje specijalizovane rokovnike i notese, a njen Instagram profil Uređeni haos prati preko 20.000 ljudi. “Sa poslom sam počela 2013. Tada su se realizovale prve ideje i počela je izgradnja brenda. Nakon 4 godine je postao full-time posao”, rekla je Marija za Talas. Na svom profilu ona navodi i da je do sada prodala preko 40.000 rokovnika.
“Trenutno se oglašavam na Instagramu i Fejsbuku. Svi danas provode mnogo vremena na društvenim mrežama, tako da će proizvod sigurno doći u vidokrug nekog kupca”, ističe Marija i dodaje da je nekada bilo lakše doći do kupaca preko društvenih mreža. “Prvo, nije bilo toliko preduzetnika koji koriste DM (direktne poruke) kao kanal za oglašavanje. Drugo, za početnika koji nema mnogo finansijskih sredstava na računu, Instagram i Fejsbuk su bili idealni, jer su besplatni. A broj viđenja je umnogome zavisio od kvaliteta objave, pa je dosta toga od mene zavisilo. Treće, dobra osmišljenost objava je znala da donese i po nekoliko stotina pratilaca. Nije bilo potrebe za angažovanjem influensera, niti za sponzorisanjem objava”, naglašava Marija.
Ona je u razgovoru za Talas rekla i da konstantno reklamiranje iziskuje sredstva koja nema svaki preduzetnik, ali da ono donosi benefite u vidu pratilaca ili kupovine.
Ipak, upitno je koliko preduzetnici i kompanije u Srbiji uviđaju značaj reklamiranja i prisustva na društvenim mrežama. Ivana Knežević koja vodi tim za društvene mreže u marketinškoj agenciji Drive u razgovoru za Talas navodi da je stanje u ovoj oblasti kontradiktorno. “Sa jedne strane, svi bi da budu svuda, da budu najveći i na Fejsbuku, Instagramu, LinkedIn-u, ma i na Snap-u i TikTok-u, hoće pratioce, engagement, reach. Sa druge, realne strane susrećemo se sa tim da se društvene mreže uglavnom posmatraju sporedno, o njima se razmišlja na kraju kampanja, na nivou – “dajte da to malo ispromovišemo”, budžeti su veoma mali, ne pridaje se značaj strateškom pristupu – ne mogu i ne treba svi da budu svuda, sasvim je okej da brend postoji na jednoj mreži ako je smisleno i razumno.
Kao najveće probleme Knežević navodi neinformisanost i neznanje klijenta, ali dodaje da je ovo problem i u struci. “Tradicionalne agencije i dalje digital ne doživljavaju ozbiljno, zapravo ga suštinski ne kapiraju, a ovome uveliko odmažu svi ti “stručnjaci” za digital koji su svuda”, kaže Knežević.
Ona ističe i da je domaće tržište slabo sa kampanjama koje su specifično namenjene za društvene mreže. “Ako moram da biram, rekla bih da je Exit kampanja #StayClean u prethodnoj godini najviše odjeknula na digital nebu jer su jedno vreme svi pričali o njoj, makar je voleli ili mrzeli. Dodatno, kul je bila i kampanja za Mucnhmallow sa #Munchonaut-om i tajnom šifrom koju je trebalo pronaći”, navodi Knežević. Kao najbitnije za uspeh kampanje na društvenim mrežama ona izdvaja to da je ideja jednostavna i relevantna ljudima. “Ne možemo da polazimo od offline-a pa da “navlačimo” kampanju na društvene mreže; moramo da razumemo kanale koje želimo da koristimo, ponašanje ljudi na istim i kako se to uklapa u naš brend”, dodaje Knežević i ističe da je najveća razlika između tradicionalnog marketinga i onog na društvenim mrežama to što na društvenim mrežama “možemo (i moramo) da budemo mnogo brži, relevantniji i zanimljiviji”.
Komentarišući prilike za marketing malih preduzetnika, kao što je biznis Marije Škalak, ona smatra da su manji biznisi sa malim budžetima “osuđeni na društvene mreže i što pre ovo shvate, izvući će najviše iz toga, a mogu da izvuku mnogo”. “Brojni su primeri malih biznisa koji su se orijentisali na društvene mreže (ili pre mrežu) i tamo rastu, ljudi ih vole i što je najbitnije – prodaju”, zaključuje Knežević.
U čemu leži tajna Instagrama?
Kao mesto gde najlakše možemo pronaći proizvode i usluge, od polovne odeće preko opreme za teretanu, posebno se izdvaja Instagram, platforma za deljenje fotografija i video sadržaja. U junu 2018. godine Instagram je imao preko milijardu korisnika, a preko 70% korisnika su mladi do 35 godina. Prema podacima kompanije SimilarWeb, korisnici provode u proseku 53 minuta dnevno na Instagramu, što dovoljno govori o popularnosti ove aplikacije.
O tome kakav uticaj Instagram može imati na svoje korisnike govori i podatak da se, prema nedavnoj studiji u kojoj je učestvovalo oko 1.500 ispitanika uzrasta od 14 do 24 godine, ova mreža istakla kao platforma sa najviše negativnog uticaja za korisnike. Veliki broj mladih je naveo probleme sa samopouzdanjem i fizičkim izgledom, anksioznost i konstantni osećaj da „nešto propuštaju“. Kako bi ublažio optužbe za remećenje mentalnog zdravlja, Instagram je u nekoliko zemalja počeo da testira skrivanje broja lajkova fotografija.
Međutim, pored potencijalnih problema sa mentalnim zdravljem, brojni korisnici ističu neosporno pozitivne aspekte Instagrama – možemo da izrazimo kreativnost fotografijama, podelimo bitne životne momente sa prijateljima koji nisu u našoj blizini i budemo u toku sa novinama u njihovom životu, kao i da konzumiramo sadržaj kreatora koje podržavamo. Instagram je takođe mesto na kojem možemo pronaći veliki broj praktičnih saveta, od kuvanja pa sve do saveta u oblasti mentalnog zdravlja.
Bez obzira na krajnji uticaj koji Instagram ima na korisnike, neosporno je da su kompanije odlučile da ulože značajnu sumu novca u reklamiranje na ovoj platformi. Samo prošle godine, Instagram je od različitih oglasa imao 20 milijardi dolara prihoda, navodi Bloomberg.
Ne samo da brendovi mogu da reklamiraju svoje proizvode i usluge direktno preko Instagrama, već mogućnost reklamiranja postoji i kroz saradnju sa influenserima – ljudima koji imaju veliki broj pratilaca na ovoj mreži. U pitanju nisu samo ljudi sa milionskim brojem pratilaca, ovo mogu biti i mikroinfluenseri, koje prati uglavnom nešto više od 5.000 korisnika. Ovaj model marketinga je ponekad i poželjniji, zato što se reklama često percipira kao “autentična i manje napadna” ukoliko dolazi od influensera koje korisnik već neko vreme prati i sa kojima ima određen nivo povezanosti. Influenserima se često daje veći kredibilitet kada reklamiraju proizvode upravo zato što se predstavljaju kao “obični” ljudi koji nisu toliko drugačiji od potencijalnog kupca. Ovaj privid autentičnost je ponekad odlazio toliko daleko da su brojni influenseri optuživani da ne ističu dovoljno jasno da su njihove objave sponzorisane.
Društvene mreže su prilika za male preduzetnike
Iako sve češće čujemo negativne scenarije o uticaju tehnologije i društvenih mreža, ono što se često zaboravlja jeste to da su ove mreže ogromna prilika za male preduzetnike. Trenutno je dostupan veliki broj onlajn priručnika i sadržaja o tome kako tumačiti analitike i statistike koje društvene mreže pružaju preduzetnicima, troškovi dolaska do potencijalnih kupaca drastično su sniženi, moguće je doći do ciljne grupe bez prevelikog budžeta za reklamiranje, a za sve ovo nije neophodna ekspertiza u marketingu.
Upravo ovde se nalazi šansa za sve one koji razmišljaju da pokrenu biznis, ali nisu sigurni koliko će moći da ga prošire. Ukoliko gledamo društvene mreže u Srbiji, deluje da je ovo jedna od šansi koju su lokalni preduzetnici počeli sve više i da koriste.
Autorka