Foto: N1
Dejan Bursać i Ivan Đurić govorili su za Talas o uzrocima i efektima političkog aktiviranja radikalne desnice u Srbiji
Deo srpskog Tvitera proslavio je ovih dana „malu pobedu“ – suspendovanje naloga Vojislava Šešelja, predsednika Srpske radikalne stranke, o čijem se govoru mržnje, direktnim uvredama i pretnjama redovno raspravlja.
Od svih poslanica koje Šešelj najprimitivnije napada nekako je najgorim i najžešćim napadima izložena @sanda_SRI, često i van očiju javnosti. Na nju ima poseban pik.
Šaljem joj podršku, iako verujem da je baš briga šta o njoj misli ili govori ova nebitna pojava. pic.twitter.com/OhsStMxuEP— Tatjana Macura (@TatjanaMacura) February 9, 2020
Hvala svima koji su prijavili Šešelja Tviteru.
Mala pobeda, ali će bar lajna biti zdravija.
I nećemo stati!✊— Marinika Tepić (@MarinikaTepic) February 10, 2020
Dok sa strane deluje kao sitan i banalan poduhvat, ovakve reakcije odraz su ozbiljnijeg pitanja sa kojim se politička scena Srbije (ne) suočava – organizovanje i potencijalno ukrupnjavanje radikalne desnice na koje trenutno ne postoji odgovor. Godinama unazad vode se debate o prisustvu radikala, a najnovije i Srpske desnice Miše Vacića, u zvaničnim institucijama, dok je utisak da je javni prostor danas preplavljen novim ili novim-starim akterima poput Gorana Davidovića „Firera“ (Nacionalni stroj), pokreta Levijatan, Zavetnika, antivakcinaškog pokreta Živim za Srbiju i različitih radikalno desnih grupacija.
U prilog bojazni ide i odluka o snižavanju cenzusa za parlamentarne i lokalne izbore sa 5 na 3%, što su neki ocenili kao rizik za lakši ulazak ovih aktera u Narodnu skupštinu i lokalne parlamente. Jedno od objašnjenja nam govori da je reč o orkestriranom delovanju u kojem vladajuća SNS ima bar jedan od dva cilja: da stvori privid opozicije u parlamentu usled najavljenog bojkota i/ili da se pozicionira kao umerenija politička opcija u odnosu na ekstremnu desnicu. Dok ovakvo obrazloženje ima smisla, ono previđa pitanje – da li su aktivnosti radikalne desnice stvaran rizik za političku budućnost Srbije?
Najnoviji pretendent na poslaničke i odborničke funkcije je pokret Levijatan čiji je lider Pavle Bihali najavio izlazak na parlamentarne i lokalne izbore u „petnaestak opština“, dok se Davidović uveliko sprema za političko delovanje.
Poslednji put vidjen u Berlinu 1945. Firer je ponovo medju nama…Ulepšava politički život Republike Srbije (koja se uvek samo branila). Radujte se Srbi, gradjani i ne moramo? pic.twitter.com/tpIV7PT8MN
— Gledam_da_ih_nema (@JelenaDjurovic) February 10, 2020
Za retke ovo dolazi kao iznenađenje, retko se i sumnja u povezanost sa režimom, ali ostaje pitanje perspektive budućeg delovanja radikalne desnice u Srbiji.
Da li u biračkom telu Srbije postoji prostor za dalji rast ekstremne desnice i kako se to uklapa u postojeće trendove u Evropi?
Đurić: Radikalna desnica nije „instalirana odozgo“, već je duboko ukorenjena i niko se zaista ne bori protiv nje
„Radikalna desnica u Srbiji nije nešto što je ’instalirano odozgo’, kako se ponekad tumači u javnosti. Ta desna, ekstremna nacionalistička politika je duboko ukorenjena i niko nikada nije smeo zaista da se bori protiv nje“, ističe u razgovoru za Talas Ivan Đurić, programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR).
Kako kaže, radikalna desnica ukorenjena je u medijima, obrazovanju i kulturi, dok je politiku „pojela“, te političke elite ne smeju da joj se suprotstave. Posledice su vidne po celo društvo i građane koji su prirodno skrenuli udesno, dodaje Đurić uz komentar da ljudi već tri decenije glasaju za izrazito nacionalističke opcije, pa tako postoje i ekstremi koji traže svoju priliku.
Kada je reč o najavi pokreta Levijatan da će učestvovati u lokalnim izborima, Đurić naglašava da to nije iznenađenje. „Levijatan se već godinu dana i duže sprema za izbore ozbiljnije od mnogih partija – mogli smo da vidimo njihove štandove na ulicama, u većoj meri van Beograda, zatim osnivanje lokalnih odbora – postepeni izlazak iz domena lažne zaštite životinja u domen politike. Njihove aktivnosti pokazuju ozbiljnu organizovanost već neko vreme“, ocenjuje Đurić i zaključuje da je to izuzetno opasno – „ne samo zbog njih kao pojedinaca, već uopšte radikalne desničarske ideje kojoj niko osim aktivista i manjih grupa ne sme da se suprotstavi“.
Kada je reč o perspektivi ulaska različitih radikalno desnih opcija u parlament ili lokalne skupštine, Đurić ističe da treba praviti razliku između rezultata i uzroka – on izbore vidi kao rezultat dešavanja na političkoj sceni u prethodnom periodu.
„Ako niko drugi nije spreman da se kandiduje na izborima, da uđe u skupštinu, ako građani nisu spremni da daju glas onima koji su antipod Šešelju, onda smo tačno tamo gde smo zaslužili da budemo – sa ovakvom vlašću i sa takvom opozicijom“, zaključio je Ivan Đurić.
Bursać: Radikalna desnica ne može mnogo da raste; jedan od efekata – veća izlaznost na izborima
Dejan Bursać, istraživač na Institutu za političke studije, u razgovoru za Talas ocenio je da se sumnja da radikalna desnica deluje u nekoj vrsti blagoslova od strane vladajućih stranaka i državnih struktura, a njihov izlazak na izbore vidi kao ’zanimljiv manevar’ koji ima dva efekta.
„Jedan efekat je da će se sada veliki deo opozicije baviti Levijatanom i frindž strankama, raspravljaće se na internetu, posvećivaće im se članci u medijima, a lojalna opozicija poput LSV-a ili LDP-a će malo graditi poziciju na protivljenju njima.
Drugi efekat, koji takođe pogoduje SNS-u, jeste povećana izlaznost na izborima – za Levijatan, Gorana Davidovića, antivaksere i slično može da glasa 20, 30, maksimalno 40 hiljada ljudi koji su antisistemski, „sistem te laže“ klinci sa ektremnim nepoverenjem u političke procese koji inače ne bi izašli na izbore. Ali će, recimo, njih 15 ili 20 hiljada da glasa za Levijatan ili će hiljadu nacista da glasa za Nacionalni stroj. Samim tim, izlaznost se diže za 0,5 ili 1%, što dodatno ublažava efekat bojkota i time možda može da se prebaci famozna brojka od 3 miliona izašlih birača“, ocenjuje Bursać.
Na pitanje da li ovako shvaćen manevar režima vidi kao ’igranje opasnim idejama’, što je teza koju možemo da čujemo u javnosti, Bursać ističe da jeste, ali da istorija pokazuje da takve stranke i pokreti nemaju veliko socijalno utemeljenje u Srbiji van niša, mahom na društvenim mrežama, te da samostalno ne bi mogli da pređu čak ni novi cenzus od 3%.
SNS nema magijska svojstva da natera 70-80 hiljada svojih birača da glasaju za neku drugu listu
„Javljaju se priče da će SNS da im „prebaci“ glasove i uvede ih u skupštinu, ali to su priče ljudi sa interneta koji ne znaju kako izbori funkcionišu. SNS nema magijska svojstva da natera 70-80 hiljada svojih birača da glasaju za neku drugu listu“, objašnjava Bursać i dodaje da bi režim mogao da kontroliše posledice ulaska radikalne desnice u parlamente jer to nisu pokreti koji mogu značajno da rastu.
Govoreći o tezi da se politička scena igra normalizacijom radikalno desnih ideja, naš sagovornik ocenjuje da je to slučaj već 30 godina – tako imamo radikale kao parlamentarnu stranku, te ne iznenađuju najnovija dešavanja.
Trendovi u Evropi – da li Srbija odudara?
Na pitanje da li je veće prisustvo radikalne desnice u javnosti deo odgovora režima na najavljeni bojkot predstojećih izbora, Ivan Đurić odgovara da je to neutemeljeno. „Samo neko ko je samozaljubljen i misli da se ceo svet vrti oko njega ili izbora može to da pomisli. Srbija je mnogo propatila od ekstremnog nacionalizma, vodili smo pet ratova zbog toga, a sada kao da se spremamo za neki naredni. Mislim da je neozbiljno da se taj porast vezuje za dnevnopolitičke teme, posebno ako pogledamo isti trend u Evropi koji ne da pratimo, već vodimo“, ističe naš sagovornik.
S druge strane, Dejan Bursać ocenjuje da je trend u Evropi nešto drugačiji – da su glasove građana koji su osetili socio-ekonomske efekte krize ili su tranzicioni gubitnici pokupile ekstremno desne ili desne populističke stranke, imajući u vidu da se levica raspala u većini evropskih zemalja. „Tako imamo veliki korpus radnika, ljudi iz nižih socijalnih klasa, koji iz straha ili nekih objektivnih okolnosti glasaju za radikalnu ili populističku desnicu. Kod nas je SNS već pokupio tu populaciju. Nemam strah da će Levijatan ili neko sličan da postane ozbiljan društveni revolucionarni pokret za dve godine ili da će da naraste do milion glasača“, objašnjava Bursać. Populacija koja je razočarana tranzicijom ili frustrirana veruje Aleksandru Vučiću, dodaje on, a ta opcija ne pokazuje znake slabljenja.
Pročitajte i:
——————————————————————————————————————————
Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 
Autorka