Foto: iStock
Kada je biznismen iz Saseksa u Velikoj Britaniji planirao svoj put na internacionalnu konferenciju u Singapur u nedeljama kada su se prve vesti o 2019-nCoV virusu pojavile, nije verovatno ni sanjao da će postati prvi Britanac koji će oboleti od ovog oboljenja. Zbog činjenice da je proveo vreme na konferenciji od 20. do 22. januara zajedno sa 109 drugih učesnika od kojih je jedan bio iz Vuhana, epicentra epidemije, on je postao deo događaja za koji u našoj literaturi još uvek nema adekvatnog prevoda (ili autor nije uspeo da ga pronađe u dostupnim delovima interneta), a koji se naziva super-spreading.
Super-spreading događaji su slučajevi u epidemijama u kojima jedan pojedinac (super-prenosilac) zarazi disproporcionalno veliki broj drugih pojedinaca. U kontekstu slučaja Britanca iz Saseksa, on je najpre posetio jedno skijalište u Francuskoj blizu Monblana, a zatim je leteo iz Ženeve za London. Uzimajući u obzir dug inkubacioni period koji virus ima, on je gotovo dve nedelje nastavio sa regularnim aktivnostima i nenamerno zarazio bar 11 sunarodnika. Traga se i za putnicima koji su sedeli blizu njega na tom letu kako bi se utvdilo da li su oni takođe zaraženi virusom koji i dalje čeka da bude i zvanično imenovan.
“Infektivne granate”
Njegov slučaj je jedan od prvih primera super-spreading događaja u epidemiji koronavirusa. Super-prenosioci su često identifikovani kao pojedinci koji luče veći nivo patogena od prosečnog zaraženog, što znači da su ljudi sa kojima su u kontaktu izloženi većoj količini potencijalno viralnog materijala. To ne mora biti jedino objašnjenje za ovu vrstu događaja. Naučnici povezuju i druge faktore kao što su tip patogena, kolektivni imunitet ili imunitet krda, pogrešne dijagnoze, tako i situacione okolnosti koje mogu da dovedu do toga da su određeni pojedinci odgovorni za disproporcionalno veliki broj zaraženih. U literaturi se često nalazi i da u epidemijama sličnog tipa važi Paretov princip gde je 20% prenosilaca odgovorno za 80% slučajeva.
Ipak, u nekim slučajevima, ove osobe mogu imati takav infektivni potencijal da se nazivaju i “infektivnim granatama”. Jedan od najpoznatijih slučajeva je iz epidemije SARS-a, sa kojom se ovogodišnja najčešće upoređuje. Tada se desilo nekoliko događaja koji su bili inicijalna kapisla za više od 80% slučajeva u Singapuru i Hong Kongu. Naime, lekar iz jedne bolnice u Guangdong provinciji u Kini, koji je lečio slučajeve SARS-a tamo uprkos tome što je imao simptome, odlučio je da ode u Hong Kong na porodično venčanje. Tamo je na devetom spratu hotela inficirao 16 ljudi koji su odsedali na istom spratu i zatim otputovali u Kanadu, Vijetnam, Tajvan i Singapur, gde su nastavili lanac epidemije. Od epidemije koja je bila lokalizovana u Kini, SARS je za samo dve nedelje od slučaja u Guangdongu bio identifikovan u čak 37 zemalja.
Deveti sprat hotela na kojem se desio super-spreading događaj u epidemic SARS/ Izvor: Wikimedia Commons
“Tifoidna Meri”
Možda je najpoznatiji slučaj slučaj super-prenosioca Meri Malon, koja će ostati poznata kao“Tifoidna Meri”.
Kuvarica iz Irske, oko 1884. godine je emigrirala u SAD, gde je kasnije radila kao kuvarica. Više nego po svom zanimanju, ona je poznata kao prvi asimptomatični prenosilac patogena koji izaziva tifoidnu groznicu. Pretpostavlja se da je zarazila 51 osobu, sa tri smrtna ishoda. Vlasti su više puta pokušale da joj zabrane da nastavi da se bavi kuvanjem, a kada nisu uspeli u tome, poslata je u izolaciju gde je kasnije i preminula. Tifoidna Meri je ipak ostao kolokvijalni naziv za osobu koja širi infektivnu bolest a nije toga svesna.
Foto: The New York American
Mere prevencije?
Jedan od najvećih izazova je kako sprečiti super-spreading događaje ukoliko ne znamo ko bi mogao biti u tih 20% odgovornih za 80% slučajeva infekcija. U različitim epidemijama i u svrhu različitih matematičkih modela, naučnici uzimaju cifru od 6, 8 ili 10 zaraženih osoba kao granicu za karakterisanje pojedinca kao super-prenosioca. Kada su ti pojedinci asimptomatični, prevencija postaje još teža i svodi se na standardne mere zaštite od ovog virusa, sudeći makar po onome što za sada znamo.
Ova pojava se javlja i u drugim vrstama, preko ptica do domaćih životinja. Naučnici se nadaju da će otkriti, pokušavajući da i u ovoj epidemiji prate razvoj virusa, zbog čega su neki pojedinci podložniji širenju patogena disproporcionalno više u odnosu na druge, kao i kakve su to potencijalno osobine koje patogeni ovih i sličnih virusa mogu da imaju. Odgovori na ova pitanja bi u budućnosti mogli da u najmanju ruku vode sprečavanju većeg broja super-spreading događaja, a potencijalno dovedu i do napretka u genetici i virologiji i imaju praktičnu primenu u slučaju naredne epidemije.
Consumer Choice Center