Vuk Velebit

Autor

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: Talas.rs

Iako se nekadašnja država Jugoslavija raspala u krvavim sukobima devedesetih godina, države Zapadnog Balkana su i tokom poslednjih dvadeset godina nastavile međusobno da sarađuju, privrednici da trguju, a građani da putuju širom regiona. Današnja ekonomska saradnja je najveća, dok smo usmereni jedni na druge u svakom pogledu. O tome koliko smo potrebni jedni drugima i koliko smo mali kao zasebna tržišta govori i to da gotovo nijedan film na ovim prostorima ne može da se snimi a da u njemu ne učestvuju kako glumci, tako i produkcije bivših jugoslovenskih republika.

 

Regionalni odnosi bolji na međuljudskom nego međudržavnom nivou

Činjenica da uglavnom govorimo istim ili sličnim jezikom i da smo kulturno povezani predstavlja podlogu da ovaj region bude jako povezan, a da građani ovih država budu usmereni najviše jedni na druge. Neretko može da se stekne utisak da su odnosi između država Zapadnog Balkana daleko lošiji nego što zaista jesu zbog sukoba politički elita. Međutim, učestalost putovanja i saradnja građana ovog regiona najbolje govore u prilog tezi da su odnosi mnogo bolji na međuljudskom nego na međudržavnom nivou.

Verujem da su nacionalizmi i ekspanzionizmi poraženi u ratovima devedesetih godina, ali da opstanak političkih elita koje su i tada bile vodeće u našim društvima govori da je nacionalizam kao ideja i dalje živa i vrlo lako može da zameni sve druge ideje. Političke elite na Balkanu žive od sukoba, a povratak na vlast onih koji su vodili ratove pokazuje da ovde takav princip vladavine uspeva.

 

Opasnost da se evropska ideja promoviše bez dovoljno energije

Zbog toga je opasno da danas oni koji su nekada bili poglavari velikosrpskog nacionalizma govore o tome kako su za Evropu i evropske vrednosti. Upravo na to je upozoravao i Zoran Đinđić, koji je isticao opasnost da se evropska ideja promoviše bez dovoljno energije. Kako bismo pričali o tome gde je mesto Srbije na mapi Evrope i sveta, da li političke elite Srbiju vode na Istok ili na Zapad, moramo da sagledamo kakvu politiku vode i kakve vrednosti zastupaju. Nosioci vlasti ne samo da bez dovoljno energije promovišu evropsku ideju, već svojim delovanjem dugoročno kompromituju ideju Evrope u Srbiji. U tome se nalazi i odgovor na pitanje zbog čega Srbija i ceo region Zapadnog Balkana tapka u mestu kad je reč o evropskoj perspektivi ovog regiona.

 

Zapadni Balkan ponovo u fokusu EU

Ni iz Brisela u poslednje vreme nisu stizali pozitivni signali kad je reč o evropskoj perspektivi našeg regiona. Poslednje poruke koje su došli prema Albaniji i Severnoj Makednoji o pristupnim pregovorima pokazali su da je fokus Evropske unije pomeren u jednom delu, što je dočekano kao loš signal za ceo region. Iako je na prvi pogled delovalo da je ovo udaljavanje EU od Zapadnog Balkana i smanjenje njene zainteresovanosti za region, dogodilo se sasvim suprotno. Protivljenje Francuske za otpočinjanje pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom zapravo je stavilo Zapadni Balkan u fokus donosioca odluka u Briselu i širom Evrope.

Ovaj događaj pokrenuo je niz diskusija o tome zašto je Evropskoj uniji potrebno da se zaokruži na Zapadnom Balkanu, kao i zašto je nama potrebna EU. Dodatno, unutar same EU pokrenute su rasprave o reformi procesa pristupanja i na koje načine region može postepeno da se integriše u EU i pre samog članstva. Ukoliko se strategija postepenog pristupanja bude primenjivala, građani će brže i lakše moći da osete benefite života u EU i to će svima zajedno dati nadu da je članstvo u EU ostvarljivo.

 

EU mora biti otvorena u kritici autoritarnih režima

Ukoliko bismo sa pozitivne strane gledali na odlaganje početka pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom, to je znak Evropske unije da bez suštinskih reformi društva i jačanja vladavine prava i pravne države neće biti ni pregovora ni članstva. Ovo može biti signal državama da se ozbiljno uhvate u koštac sa korupcijom i kriminalom, umesto što se godinama unazad i Srbiji i Crnoj Gori gledalo kroz prste, pa su se danas obe zemlje našle zaglavljenje u pregovorima o pristupanju.

 

Regionalnim povezivanjem pobediti nacionalizam

Iako se budućnost regiona Zapadnog Balkana nalazi u Evropi i daljem povezivanju sa njom, njegova budućnost se nalazi i u međusobnom povezivanju država regiona. Na taj način treba da se obezbedi lakša ekonomska saradnja, da više ne gledamo kilometarske kolone automobila i kamiona na granicama, kao i da radnici lakše mogu da dobijaju radne dozvole. Tako bi se uvođenjem sloboda protoka robe, dobara, ljudi i kapitala omogućilo jačanje regionalnih odnosa čime bi se otelo najjače oružje političkih elita na Balkanu – nacionalizam.

 

 

Da li je Mali Šengen farsa?

Premijeri Albanije i Severne Makedonije zajedno sa predsednikom Srbije pokrenuli su inicijativu ‘Mali Šengen’ koja za ideju ima dublje povezivanje regiona, što će omogućiti i veće tržište, a samim tim i više investitora. Međutim, čudno je da u ovoj inicijativu izostaju Kosovo, Crna Gora i BiH čime se dovodi u pitanje svrsishodnost ovakve polovične integracije regiona. Ukoliko Mali Šengen ne bi obuhvatao sve države Zapadnog Balkana, to bi samo otvorilo nove podele i vraćanje na stare politike sukobljavanja. Iako su lideri nekoliko zemalja pokrenuli ovu inicijativu, koja jeste dobra zamisao, postavlja se pitanje koliko su iskreni u svojoj nameri, a koliko je ovo još jedan potez davanja privida Zapadu kako se oni zalažu za regionalnu stabilnost i saradnju.

Iskustvo nas uči da uvek budemo obazrivi kad je reč o uspešnosti ovakvih inicijativa, imajući u vidu njihove pozadinske namere, a to je ostanak na vlasti. Ako je ostanak na vlasti političkih elita na Balkanu kroz istoriju nosio političke sukobe i pretnje nacionalizmom, zašto bi onda ostvarili inicijativu koja je suprotnost tome?

 

Kakav je podsticaj aktuelnih lidera da se zalažu za članstvo u EU?

Ovde dolazimo i do iskrenosti namera nosioca vlasti koji se zalažu za članstvo Srbije u EU. Ako znaju da je članstvo u EU u suprotnosti sa njihovim načinom vladavine koji u sebi nosi korupciju, kriminal, odsustvo pravne države i vladavine prava. Koji podsticaj imaju takvi lideri da sutra budu deo sistema koji im to neće dozvoljavati? Ono što razdvaja članice EU od država našeg regiona jeste postojanje pravne države, to je temeljna razlika pripadanja ili nepripadanja Uniji.

Evropska ideja u Srbiji danas jeste kompromitovana isto kao i ideja liberalizma zahvaljujući političkim elitama, koje su bez dovoljno ubeđenja i verovanja zastupali te ideje dok su se ponašali u suprotnosti sa vrednostima liberalne demokratije. Ako kao društvo želimo da sutra pripadamo zajednici evropskih država, više nego ikada ranije nam je potrebna nova generacija nosioca i branitelja liberalne demokratije. U suprotnom, ovde više neće biti ni slobode ni demokratije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *