U čemu grešimo kada pričamo o drogama?
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: iStock 

Najveća zabluda je da je svet bez droga moguć, ocenio je Milutin Milošević gostujući u podkastu Talasna dužina

 

Koje su najveće zablude o drogi, kako izgleda zakonski okvir i pristup Srbije ovom problemu, koliko je nevladin sektor uključen u ove procese i na koga možemo da se ugledamo kada je reč o pristupu problemu droga – sve su to bile teme najnovije epizode našeg podkasta Talasa dužina u kojoj je gostovao Milutin Milošević, izvršni direktor Mreže za politike prema drogama u Jugoistočnoj Evropi (DPNSEE).

Kada je reč o generalnom pristupu Srbije ovim problemima, Milošević je ocenio da ne stojimo ni mnogo bolje ni mnogo lošije u odnosu na region, Evropu ili svet, ali i da je pristup korišćenju droga u našoj zemlji – konzervativan i populistički.

 

Najveće zablude o drogama u Srbiji i svetu

Razgovor o drogama prepun je zabluda, a posebno u sredinama u kojima postoji visok stepen stigmatizacije korisnika i korišćenja psihoaktivnih supstanci.

Kao prvu i najstariju zabludu, Milutin Milošević navodi ideju da je „droga samo privilegija bogatih i obesnih mladih ljudi, dece umetnika, generala“, dok je danas „droga realnost svih struktura društva i čak najkritičnije korišćenje se javlja kod osoba koje su na dnu ekonomske lestvice“.

Dok je ona prilično prevaziđena, postoje zablude koje nam onemogućavaju da se adekvatno bavimo problemima povezanim sa korišćenjem droga. Jedna takva govori „s jedne strane, da svaka droga vodi u smrt, što je apsolutno netačno, kao što je, s druge strane, suprotan pol da droge uopšte nisu štetne i da se mogu koristiti samo ako se pravilno koriste“. Obe ove krajnosti su pogrešne predstave – umesto toga, trebalo bi realnije da sagledamo posebne aspekte u ovoj oblasti.

Govoreći o pristupu Srbije ovim problemima, Milošević navodi još jednu prisutnu zabludu – da rešavanje problema zahteva što je moguće veću represiju, što više regulisanja, oštrije zakone i kaznene mere. To je, međutim, uglavnom izazivalo kontraefekat i dovodilo do toga da situacija bude još gora nego ranije, ocenio je naš sagovornik. On dodaje i da je rasprostranjeno pogrešno uverenje da ljudi koji jednom probaju neku drogu zauvek ostaju „narkomani“, dok u realnosti imamo veliki broj primera pojedinaca koji su uspešno prestali da koriste, a neki od njih su danas aktivni i vode organizacije putem kojih, na osnovu svojih iskustava, pomažu drugima u borbi sa problemom zavisnosti.

Takva pogrešna predstava navodi na zabludu da je jedini odgovor takozvani „rat protiv droga“, što se pokazalo apsolutno neefikasnim

Najveća zabluda, po mišljenju našeg sagovornika, jeste utopistička ideja da je svet bez droge moguć. Takva predstava, dodaje, navodi na pogrešan zaključak da je jedini odgovor takozvani „rat protiv droga“, što se pokazalo apsolutno neefikasnim.

 

Problemi zakona u Srbiji – i moguća alternativna rešenja

Pravni okvir u Srbiji obuhvata ova pitanja kroz Krivični zakonik i Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama.

Milutin Milošević ocenjuje da je pristup države u ovom polju konzervativan i napominje da je nedavno došlo do izmena u zakonima. Tako je Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama izmenjen 2018. godine, ali je utisak da je čitav proces služio ispunjavanju uslova za pristupanje Evropskoj uniji, istakao je naš sagovornik.

On je objasnio da postoji lista takozvanih psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, ali da su takve liste generalno problematične. Stoga imamo situaciju u kojoj istraživanja pokazuju da je supstanca koja ima najveći negativan uticaj (kako na korisnike, tako i na njihovo okruženje) – alkohol, koji spada u dozvoljene supstance, dok je duvan na petom mestu.

Zbog takvih okolnosti, Milošević naglašava da je potrebno realnije i slobodnije preispitati pojedinačne supstance, njihova negativna i eventualna pozitivna dejstva, te shodno tome prilagoditi pristup.

U okviru javne rasprave o izmeni Zakona, nevladin sektor predložio je, kako kaže, čitav dijapazon rešenja među kojima su i ona koja u Srbiji još uvek ne mogu da budu uvedena, ali u drugim zemljama donose rezultate.

 

Sobe za kontrolisano korišćenje droga i model testiranja – korisne mere?

Jedan od predloga koji dolazi iz nevladinog sektora, odnosno DPNSEE, jeste uvođenje soba za kontrolisano korišćenje droga. Iako zvuči nekonvencionalno (Krivični zakonik prepoznaje krivično delo omogućavanja drugima da koriste droge), Milošević je objasnio moguće koristi od uvođenja ove mere. Naime, reč je o prostorijama koje su medicinski opremljene i u kojima se nalaze medicinski radnici. Korišćenje droga u ovakvim okolnostima značajano umanjuje rizike budući da korisnici mogu da se informišu o sastavu, upotrebi ili količinama, ali ovo daje priliku medicinskim radnicima da sa njima razgovaraju i o prestanku korišćenja, rehabilitaciji i slično.

Milošević je objasnio i da bi se ovim izbegle situacije koje su u Srbiji i te kako prisutne, a to je da se korišćenje droga često odvija u prostorima poput vrtića ili školskih dvorišta, što predstavlja veliki rizik i za decu i učenike. Dodatno, on je istakao i da su prva istraživanja u Danskoj i Francuskoj pokazala da je uvođenje prostorija za kontrolisano korišćenje dovelo do pada stope korišćenja droga. Pored ove dve evropske zemlje, primena postoji i u nekim saveznim državama SAD, a odnedavno i u Velikoj Britaniji.

Generalni zaključak koji naš sagovornik izvlači jeste da ne treba automatski da prihvatamo ili odbijamo bilo koju meru koja se pojavi negde u svetu, već da aktivno učestvujemo u istraživanjima i informisano donosimo odluke.

Ne treba automatski da prihvatamo ili odbijamo bilo koju meru koja se pojavi negde u svetu, već da aktivno učestvujemo u istraživanjima

Još jedna alternativna mera jeste model za testiranje droga u okviru kojeg korisnici mogu da provere sadržaj supstanci. Milošević objašnjava da je ova mera eksperimentalno isprobana u Srbiji pre 6-7 godina, a da je ideja prilagoditi se realnosti u kojoj se droge svakako koriste – u tom smislu je bolje pomoći korisnicima da znaju šta, kako i koliko uzimaju.

On je podsetio i na 5 slučajeva predoziranja sa smrtnim ishodom od pretprošle godine – „da su ti mladi znali šta koriste, u kojoj meri treba, da je postojalo obučeno osoblje, dovoljno vode i vazduha, da su njihovi drugovi znali kako da im pomognu – oni bi danas bili živi“, istakao je naš sagovornik i dodao da je to razlog zbog kojeg pokušavaju da pomognu korisnicima.

 

Šta treba da se radi u Srbiji?

Poslednje izmene Krivičnog zakonika – svele se na dva osnovna elementa: jedan je Tijanin zakon, a drugi pooštravanje kazni za kriminal vezan za droge, objašnjava gost Talasne dužine. Međutim, „nisu usvojene mere koje su mogle da pomognu da zdravstveni problem vezan za drogu bude drugačije tretiran“.

Organizacije nevladinog sektora predlagale su dekriminalizaciju posedovanja i korišćenja droge, što predstavlja pristup zdravstvenom problemu, a bolesti zavisnosti su upravo to, te ih treba tretirati kao medicinski fenomen, dodaje Milošević.

Pored potrebe za modernijim pristupom i širem i slobodnijem pogledu na opojne droge, on je ukazao i na specifičan aspekt – razlike između problematičnog i rekreativnog korišćenja droga. Kako kaže, zvanični podaci iz 2017. pokazuju da je 271 milion ljudi u svetu koristilo droge, a od toga 35 miliona ili 30% problematično svi ostali slučajevi predstavljaju rekreativnu upotrebu, te i to treba imati u vidu.

Dodatno, potrebno je više uključiti nevladin sektor. Trenutno je na snazi memorandum o saradnji sa Kancelarijom za borbu protiv droga koji je potpisao 15 organizacija civilnog društva, ali i bi njihova uloga mogla da bude veća, ističe Milošević.

Konkretna mera koju on prdlaže jeste dekriminalizacija za koju najbolji primer predstavlja Portugal koji je to sproveo još 2001. godine. Kako kaže naš sagovornik, to je dovelo do velikog broja pozitivnih mera: stopa korišćenja droga pala je za 50%, Portugal beleži najmanju stopu smrtnosti od droge u Evropi, a procenat osoba zaraženih HIV-om usled korišćenja pao je sa 50 na samo 5%.

Konačno, Milošević ukazuje i na susednu Hrvatsku kao dobar primer menjanja pristupa drogama – pored dekriminalizacije zakonom iz 2013. godine, Hrvatska je uredila sistem podrške osobama koje koriste drogu, a koji podrazumeva akreditovane i kvalitetne trogodišnje programe nevladinog sektora.

 

Pogledajte celu epizodu Talasne dužine u kojoj je gost bio Milutin Milošević, izvršni direktor DPNSEE:

 

——————————————————————————————————————————

Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *