Privatne kompanije i donacije u Srbiji – između zabluda i realnosti
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 6 minuta

Foto: iStock 

Filantropija u Srbiji je u razvoju, ali postoje ograničenja koja smanjuju podsticaj za doniranje – tako je, na primer, kompanijama jeftinije da bacaju hranu nego da je doniraju narodnim kuhinjama

 

Kada razmišljamo o donacijama i dobročinstvu, prve asocijacije su često imućni pojedinci ili volonterske akcije, ali ređe pomislimo na privatne kompanije. Štaviše, samo 4,7% građana misli da su najveći donatori u Srbiji privatne kompanije, dok trećina veruje da je reč o istaknutim pojedincima, pokazali su rezultati istraživanja fondacije Trag iz 2018. godine.

U realnosti, istaknuti pojedinci čine manje od 5% ukupnih donacija na godišnjem nivou u Srbiji, dok su najveći donatori – građani, navodi se u izveštaju „Srbija daruje“ za 2018. godinu koji objavljuje Catalyst Balkans.

Ipak, sve do 2018, najveći donatori u Srbiji bio je upravo poslovni sektor, da bi ga na prvom mestu tek prošle godine zamenili građani. I dalje, postoje otežavajuće okolnosti koje sprečavaju još veći razvoj dobročinstva u našoj zemlji.

 

Top 10 pojedinačnih donatora u Srbiji

Organizacija Catalyst Balkans (CB), u saradnji sa fondacijom Trag, godinama unazad objavljuje godišnji izveštaj o stanju dobročinstva u Srbiji. Trenutno je u izradi izveštaj za donacije u Srbiji tokom 2019. godine koji možemo da očekujemo u aprilu 2020, a tokom 2018. ukupno je donirano oko 27,3 miliona evra.

Dok su tokom 2018. najveći dobročinioci po prvi put bili građani, CB izdvaja i 10 najvećih pojedinačnih donatora. Sa udelom od 39% ukupnih donacija, poslovni sektor je zaslužan za preko 10 miliona evra donacija u 2018. godini, što je nastavak trenda iz prethodnog perioda.

U nastavku je 10, odnosno 11 najvećih pojedinačnih donatora – uz jedan izuzetak od pravila. Naime, šesti na listi donatora je Milomir Glavčić, penzioner iz Kanade i prošlogodišnji dobitnik Virtus nagrade za individualni doprinos filantropiji. On je do sada donirao preko 7 miliona evra za „unapređenje zajednice“.

  1. NIS Petrol – 1,2 miliona evra
  2. Mozzart kladionice – 570.000 evra
  3. Phillip Morris – 450.000 evra
  4. Delta Holding – 370.000 evra
  5. Coca Cola HBC Srbija – 340.000 evra
  6. Milomir Glavčić – 318.000 evra
  7. Lafarge Srbija – 200.000 evra
  8. Telekom Srbija – 195.000 evra
  9. Elixir Prahovo – 185.000 evra
  10. Erste banka – 183.000 evra

Nakon 10 najvećih donatora, 11. mesto dele tri kompanije: Fresenius Medical Care, Medicon i Magna Medica – po nekih 125.000 evra.

Sa ove liste, samo su NIS Petrol i Telekom Srbija u većinskom državnom vlasništvu (Rusije, odnosno Srbije), a po ukupnim prihodima u 2018. nalaze se na prvom, odnosno petom mestu svih kompanija u Srbiji, te ne čudi što su u samom vrhu liste donatora. Najveći deo donacija, nakon građana, ipak dolazi od privatnog sektora, što nam pokazuje da postoji velika disonanca između toga kako građani vide ulogu privatnih kompanija u dobročinstvu i ’stanja na terenu’.

Više o tome u koje tačno projekte je ulagano pročitajte u izveštaju Catalyst Balkans.

 

Kompanijama je jeftinije da bacaju hranu nego da je doniraju narodnim kuhinjama

Ukoliko želimo da praksa doniranja ide uzlaznom putanjom, trebalo bi da se pozabavimo pitanjem regulatornog okvira, to jest – da li preduzeća, fondacije i pojedinci imaju podsticaj da više doniraju i više ulažu zarad dobra zajednice?

Gostujući u našem podkastu Talasna dužina, Miloš Janković iz Catalyst Balkans ukazao je na nekoliko važnih problema kada je reč o dobročinstvu u Srbiji. Srbija ima veoma bogatu tradiciju filantropije koja datira još iz XVII veka kada su osnovana prva udruženja i fondacije, pa sve do prekida usled Drugog svetskog rata, istakao je Janković. Kako kaže, koreni aktivizma u Srbiji i te kako imaju veze sa tradicijom filantropije i dobročinstva, ali gotovo svi zakoni od Drugog svetskog rata na ovamo u potpunosti zanemaruju ovu važnu tradiciju i njene ključne koncepte. Zbog toga, dodaje, često imamo sive zone koje ili nisu neregulisane ili su nepovoljno regulisane tako da deluju destimulativno.

Najveći problem predstavlja činjenica da kompanije u Srbiji koje bi želele da doniraju višak hrane moraju da plate PDV na to. Posledično, objašnjava naš sagovornik, kompanije ostavljaju ogromne količine hrane da propada i bacaju je jer im je to jeftinije nego da je doniraju narodnim kuhinjama.

Kao drugi najveći problem, Janković navodi podatak da je Srbija, pored Albanije, jedina zemlja u Evropi koja nema poreske olakšice za pojedince koji doniraju.

Srbija je,pored Albanije, jedina zemlja u Evropi koja nema poreske olakšice za pojedince koji doniraju

Dok poreske olakšice postoje za druge entitete, administrativne zavrzlame koje su standardne za našu zemlju otežavaju preduzećima i fondacijama kako da doniraju, tako i da koriste zakonske olakšice.

Na ovim problemima se, ipak, aktivno radi – naime, Catalyst Balkans i fondacija Trag samo su dve od članica Koalicije za dobročinstvo (formirane 2017) na čiji predlog je predsednica Vlade Srbije formirala Savet za filantropiju. Članovi Saveta volonterski rade na unapređenju uslova za filantropiju u Srbiji, a kao neke od dosadašnjih uspeha Janković navodi povećanje neoporezive osnovice za stipendije (koja sada iznosi 30.000 dinara), kao i izrada uputstva za Poresku upravu o načinu dodeljivanja poreskih olakšica kompanijama koje doniraju. On ističe da, do sada, oko 40% kompanije uopšte nije koristilo ove olakšice usled komplikovanih administrativnih procedura i različitih praksi na nivou lokalne samouprave.

Još jedan cilj Koalicije za dobročinstvo jeste usklađivanje definicija pojmova vezanih za filantropiju u srpskom zakonodavstvu (poput opšteg dobra, javne koristi i slično), kako bi doniranje bilo još lakše i efikasnije.

 

NURDOR i “Pruži korak” – jedan od najsvetlijih primera dobročinstva u Srbiji

Prošle godine imali smo priliku da učestvujemo u jednom od najsvetlijih primera zajedničkog dobročinstva. Reč je o kampanji „Pruži korak“ u okviru koje je tokom 2019. udruženje NURDOR (Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka) prikupilo preko 50 miliona dinara za izgradnju kuće u Beogradu namenjene za smeštaj i brigu za decu obolelu od raka i njihove porodice.

Kampanju su dobrovoljno osmislili i započeli Tamara Klarić i Bogdan Stevanović koji su ovim povodom pešačili 256 kilometara od Niša do Beograda u septembru 2019. godine. Humanitarnu akciju pešačenja i prikupljanja donacija Tamara i Bogdan prvi put su sproveli 2017, ali su ovoga puta odlučili da uključe i kompanije.

„Pruži korak“ je odličan primer saradnje različitih delova društva u svrhe dobročinstva – u fokusu je aplikacija koju svako može da ima na svom telefonu, a koja broji pređene korake. Aplikacija broj koraka „konvertuje“ u dinare, a društveno odgovorne kompanije u Srbiji zatim taj iznos uplaćuju NURDOR-u. Kako je istakao Miloš Janković, aplikaciju je tokom promocije „skinulo“ preko 500.000 ljudi, a čitava kampanja služi kao primer inovativnosti koja je objedinila građane i kompanije u zajedničkom cilju.

Spisak kompanija koje su donirale bio je dug, a nesumnjivo je uticao i na percepciju građana o poslovnom sektoru i društvenoj odgovornosti.

Jedan od važnih faktora uspeha koji je i Janković izneo u podkastu Talasna dužina jeste način komuniciranja – NURDOR se bavi izuzetno teškom temom koju nije lako komunicirati, ali je uprkos tome izgrađena kultura optimizma usmerena na ljude i zajednicu, što je neupitno doprinelo krajnjem pozitivnom ishodu.

 

Trendovi doniranja u Srbiji

Filantropija očigledno ne zauzima zasluženo mesto u našem zakonodavstvu i generalno kulturi, iako joj dugujemo mnogo toga. Četiri oblasti u koje ide najviše doniranih sredstava ukazuju nam na važnost ove tradicije – na osnovu izveštaja Srbija daruje, to su:

1. Zdravstvo (lečenje, nabavka opreme i čak izgradnja bolnica) – 32,3%

2. Podrška marginalizovanim grupama – 25,2%

3. Obrazovanje – 13,2% (u ovoj oblasti se beleži trend porasta)

4. Smanjenje siromaštva – 10,8%

Dok je u većini oblasti reč o jednokratnoj pomoći, jedino se za obrazovanje može reći da predstavlja dugoročno i strateško ulaganje u razvoj. Kako je istakao i gost Talasne dužine, postoji disonanca između najprisutnijih tema u javnosti, gde veliki broj ljudi priča o potrebi ulaganja u nauku, kulturu i umetnost, dok je u realnosti samo jedna kompanija tokom 2019. donirala za razvoj nauke.

Utisak je da filantropija u Srbiji još uvek nije dovoljno razvijena da bismo ozbiljnije razgovarali o doniranju u oblasti poput zaštite životne sredine, socijalnog preduzetništva i slično. Iako je intuitivno zaključiti da doniranje generalno najviše zavisi od nivoa ekonomskog razvoja, Janković je ukazao na rezultate relevantnih istraživanja koji pokazuju da „ne postoje pravila“ – ekonomski standard ima neki uticaj na doniranje, „ali ne apsolutan“. Drugi faktori koji utiču na stanje dobročinstva su i zakonodavni okvir, kultura, tradicija i slično.

Kada je reč o regionu, Srbija se po doniranju (donirani iznos po glavi stanovnika) nalazi na drugom mestu, odmah iza Crne Gore gde je situacija nešto drugačija, budući da su najveći donatori kompanije, ali je najveći primalac donacija – država (za škole, bolnice i slično).

Pored glasanja, filantropija je „najdemokratskija stvar“ koju možemo da radimo – da, kao građani, svojim novcem pružamo podršku za ciljeve i oblasti koje smatramo bitnim

Govoreći o budućem periodu, Janković smatra da bi prvo mesto koje su građani zauzeli na listi najvećih donatora moglo da označi početak velikog i važnog trenda koji je prisutan u mnogim zemljama sa razvijenijom filantropijom, a to je da su upravo građani najveći nosioci dobročinstva. Pored glasanja, zaključio je on, filantropija je „najdemokratskija stvar“ koju možemo da radimo – da, kao građani, svojim novcem pružamo podršku za ciljeve i oblasti koje smatramo bitnim.

Pored ovog trenda, poželjno bi bilo da ubuduće viđamo više donacija i promovisanja filantropije u poslovnom sektoru, a korak ka tome predstavlja olakšavanje samog procesa doniranja. Umesto da, kao što je često slučaj, polemišemo o motivima kompanija, trebalo bi da, kao društvo, pomognemo razvijanju filantropije koja predstavlja jednu od najpozitivnijih tradicija usmerenih na dobro zajednice.

 

Pogledajte celu epizodu Talasne dužine o filantropiji u Srbiji

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *