Foto: iStock
Iako su posedovanje i distribucija marihuane u Srbiji strogo zabranjeni, svima je jasno da određen broj ljudi redovno konzumira marihuanu, čime aktivno krše Krivični zakonik Republike Srbije. Ono što ipak ostaje nepoznanica većini građana jeste pitanje kazni za posedovanje marihuane, a na različitim forumima se mogu čuti oprečne informacije i iskustva.
Kako zakon određuje šta su “psihoaktivne supstance”?
Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama definiše opojne narkotike kao supstancu koja “deluje primarno na centralni nervni sistem smanjujući osećaj bola, izazivajući pospanost ili budnost, halucinacije, smetnje u motornim funkcijama, kao i druge patološke ili funkcionalne promene centralnog nervnog sistema”. S druge strane, psihotropna supstanca je svaka supstanca koja deluje “ primarno na centralni nervni sistem i menja moždane funkcije, zbog čega se menja percepcija, raspoloženje, svest i ponašanje”.
Pomenuti Zakon o psihoaktivnim supstancama zabranjuje proizvodnju, promet i upotrebu psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, kao i biljaka iz kojih se mogu dobiti ove supstance. S obzirom na to da ne živimo u zemlji koja je progresivna po pitanju regulacije marihuane, na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci kanabis se nalazi u kategoriji “opojnih droga koje mogu prouzrokovati oštećenje zdravlja ljudi”.
Ovde lako možemo uvideti koliko zakonodavstvo u Srbiji zaostaje za medicinskim saznanjima koja su prihvaćena u velikom broju zemalja na Zapadu. Kanada i Urugvaj su u potpunosti legalizovali upotrebu kanabisa, a sve je veći broj zemalja širom sveta koje su dekriminalizovale posedovanje kanabisa. U porastu je i podrška za legalizaciju upotrebe kanabisa u medicinske svrhe.
Čak i da postoje određeni rizici korišćenja marihuane, oni nisu ništa značajniji od lošeg uticaja brojnih drugih stvari koje su trenutno legalno dostupne. Duvan ima značajno gori uticaj na respiratorni sistem, a alkohol je odgovoran za veliki broj smrti godišnje širom sveta. Prema rezultatima studije u kojoj je učestvovalo gotovo 45 hiljada Šveđana tokom 15 godina, redovno konzumiranje marihuane nije uticalo na povećanje stope smrtnosti.
Posedovanje marihuane – krivično delo protiv zdravlja ljudi?
Krivični zakonik se bavi konkretnim kaznama u vezi sa opojnim drogama u glavi 23 pod nazivom “Krivična dela protiv zdravlja ljudi”.
U samom Krivičnom zakoniku postoje tri člana koja govore o sankcijama koji se tiču narkotika – neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, neovlašćeno držanje opojnih droga i omogućavanje uživanja opojnih droga.
1. Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet
Član 246. govori o neovlašćenoj proizvodnji i stavljanju u promet opojnih droga, a predviđena zatvorska kazna za ovo delo je od 3 do 12 godina. Kada je u pitanju neovlašćeno uzgajanje opijumskog maka, psihoaktivne konoplje ili druge biljke iz koje se dobija opojna droga, predviđena je zatvorska kazna od dve do osam godina, što je deo nove izmene ovog dela zakona – nekada je bila predviđena zatvorska kazna u trajanju od šest meseci do pet godina. Kazna od dve do osam godina zatvora predviđena je i za svakoga ko nabavlja ili poseduje opremu i materijal za proizvodnju opojnih droga.
Strože kazne za pomenuta dela predviđene su ukoliko je delo izvršila organizovana grupa ili je sam učinilac organizovao grupu. Dodatno, ovaj član predviđa i mogućnost da učinilac može da se oslobodi kazne ukoliko otkrije od koga nabavlja narkotike.
2. Neovlašćeno držanje opojnih droga
Ljude koji aktivno konzumiraju marihuanu, ali se ne bave distribucijom i prodajom, najviše pogađa član 246a – neovlašćeno držanje opojnih droga. Ukoliko učinilac poseduje supstance koje su proglašene za opojne droge u manjoj količini (za sopstvenu upotrebu), predviđena je novčana kazna ili zatvorska kazna do 3 godine. Postoji mogućnost i da se učinilac oslobodi kazne ukoliko otkrije nadležnima od koga je dobio narkotik.
Krajem prošle godine uvedena je i novina u ovaj deo Krivičnog zakonika koja se odnosi na posedovanje velike količine opojnih droga. Za ovo krivično delo predviđena je zatvorska kazna od tri do deset godina, bez mogućnosti da kazna bude umanjena.
Kako navode Večernje novosti, novim zakonskim rešenjem popunjena je zakonska nedoumica u vezi sa (ne)dokazivanjem namere distribucije narkotika koja je stvarala probleme tužiocima u praksi. Na ovaj način tužilaštvo neće morati da dokazuje da su narkotici namenjeni za dalju prodaju ili distribuciju, već će moći da kazne učinioca samo zbog posedovanja veće količine opojnih droga.
Problematično je to što zakon ne definiše gde je razlika između količine za sopstvenu upotrebu i veće količine. Sudska praksa ovde takođe nije jedinstvena, a Lazar Lazović iz Udruženja sudija i tužilaca Srbije izjavio je za Večernje novosti kako bi, prema njegovom mišljenju, ovo delo moglo da se odnosi na, na primer, držanje dva kilograma marihuane.
3. Omogućavanje uživanja opojnih droga
“Ko navodi drugog na uživanje opojne droge ili mu daje opojnu drogu da je uživa on ili drugo lice ili stavi na raspolaganje prostorije radi uživanja opojne droge ili na drugi način omogućuje drugom da uživa opojnu drogu, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina”, navodi se u stavu 1 člana 247, a kazna može ići i do 15 godina zatvora ukoliko je neko preminuo usled izvršenja ovog dela.
Iako ovaj član može delovati zbunjujuće, on u praksi znači da, ukoliko želite da dajete nove igle zavisnicima od heroina, vi to legalno ne možete, iako biste na taj način smanjili verovatnoću pojave HIV-a.
Šta je princip oportuniteta?
Kao što smo već naveli, neovlašćeno držanje opojnih droga u maloj količini, naročito u slučaju marihuane, može biti novčano kažnjeno, a pri određivanju kazne u obzir se uzimaju i druge okolnosti, otežavajuće i olakšavajuće. Neke od olakšavajućih okolnosti tiču se materijalnog ili porodičnog stanja učinioca, koja supstanca je u pitanju i slično.
U slučaju da je kod učinica pronađena manja količina marihuane često se spominje načelo oportuniteta. Načelo oportuniteta suštinski znači da, iako su se stekli uslovi za vođenje krivičnog postupka, javni tužilac može da se, na osnovu ovog načela, odluči da odloži krivično gonjenje. Javni tužilac odlaže krivično gonjenje, i postavlja uslov licu da plati određeni novčani iznos u humanitarne svrhe, obavi određeni humanitarni rad, pristane na odvikavanje od alkohola ili opojnih droga i slično (najčešće se zahteva uplata određenog novčanog iznosa). Nakon što je lice ispunilo dati uslov, tužilac odbacuje krivičnu prijavu. Načelo oportuniteta se može primeniti kod krivičnog dela za koje je zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina. Razlog za primenu ovog načela je jednostavan – efikasnost i rasterećenje sudova.
Republički javni tužilac doneo je uputstvo A. br. 478/10 o načelu oportuniteta koje se primenjuje od 2011. godine i odnosi se na slučajeve “neovlašćenog držanja opojne droge” – marihuane, u količini do 5 grama. Prema podacima organizacije Drug Policy Network South East Europe, broj lica sa odbačenim krivičnim prijavama od 2011. do 2018. godine se gotovo udvostručio. Načelo oportuniteta primenjeno je tokom 2018. godine na skoro 1.000 osumnjičenih sa teritorije koju pokriva Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu, ističe Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE). Nelegalno posedovanje narkotika je drugo po redu krivično delo sa najviše osumnjičenih prema kojima je 2018. godine primenjeno odlaganje krivičnog gonjenja, navodi VOICE.
U slučaju primene načela oportuniteta, najčešće se izriče mera uplate sredstava u humanitarne svrhe, a ona je 2018. godine u proseku iznosila 30.447 dinara, navodi Drug Policy Network South East Europe u analizi primene načela oportuniteta u srpskom zakonodavstvu. Količina novčanih sredstava koja se prikuplja na ovaj način nije zanemarljiva, a u pomenutom izveštaju se ističe i da je 2018. godine na nivou Srbije čak 17,38% sredstava uplaćeno za krivična dela vezana za opojne droge. Ipak, ovaj novac nije iskorišćen da podrži nijedan projekat koji je usmeren na smanjenje štete ili prevenciju zloupotrebe droga.
Autorka