Foto: iStock
Švajcarska je tradicionalno pri samom vrhu liste po stopi zaposlenosti, a deo uzroka leži u kulturi i odnosu prema tržištu i produktivnosti, ističe Pjer Besar, direktor Liberalnog instituta iz Švajcarske.
Prema poslednjim podacima OECD-a, Švajcarska se nalazi na drugom mestu zemalja članica po stopi zaposlenosti sa visokih 80,1%, odmah iza Islanda (85,1%). Ovaj procenat označava udeo zaposlenih (preko 15 godina koji u anketi naznače da su u protekloj nedelji imali bar 1 sat plaćenog rada) u ukupnom stanovništvu između 15 i 64 godine.
Švajcarska, međutim, nije poznata samo po visokoj stopi zaposlenosti – životni standard i sve što on obuhvata čine ovu zemlju jednom od najpoželjnijih destinacija ekonomskih migranata.
U čemu je „tajna“ visoke zaposlenosti i pozamašnog životnog standarda Švajcarske?
Mladi ljudi lakše nalaze posao – obrazovanje prilagođeno tržištu rada
„Postoje neki kulturološki faktori, kao na primer to da se produktivan rad u tržišnoj privredi ne posmatra kao kazna, već kao praktičan način da se unapredi svet“, kaže u razgovoru za Talas Pjer Besar, direktor Liberalnog instituta iz Švajcarske. To je, smatra on, jedan od razloga tradicionalno visoke stope zaposlenosti u ovoj zemlja.
Dodatno, ne postoji „veštačko suprotstavljanje“ između poslodavaca i zaposlenih, već se razume da obe strane igraju jednako važnu ulogu koja vodi „simetriji interesa“ u kojoj poslodavci vode računa o svojim ljudima, a zaposleni savesno rade svoj posao, ističe Besar.
„Primer toga je veoma uspešan sistem praksi, gde dve trećine mladih ljudi ne upisuje fakultete već uče konkretne profesije na samom poslu, u preduzećima, dok paralelno imaju i neki vid skraćene nastave u učionici. Ovakav sistem omogućava visok nivo zapošljivosti među mladim ljudima jer se vodi funckionisanjem tržišta. U zemljama u kojima većina mladih ljudi pohađa univerzitete, oni često uče neke veštine koje se uopšte ne traže na tržištu rada“, kaže naš sagovornik.
Prilagođenost obrazovanja i tržišta rada je u poslednje vreme sve više aktuelna tema i u Srbiji – posebno kada je reč o dualnom obrazovanju. Međutim, kada upoređujemo iskustva Srbije i Švajcarske, važno je imati na umu sve razlike između naše dve države – tako se otvara pitanje kako kvaliteta i razvijenosti, tako i međusobne saradnje privatnog sektora i obrazovnih ustanova koje su uključene u potencijalni sistem dualnog obrazovanja.
Fleksibilno tržište rada i naknade za nezaposlenost
Kada je reč o konkretnim primerima politika koje utiču na visoku zaposlenost, Pjer Besar navodi fleksibilnost tržišta rada.
„Preduzeća nisu sprečena da otpuste radnike ukoliko situacija to od njih zahteva. Paradoksalno, upravo oni zakoni koji deklarativno štite radnike time što otežavaju otpuštanje zapravo veoma štete zaposlenosti, jer kompanije oklevaju da uopšte i zaposle nekoga ako znaju da to nosi veće finansijske rizike. Politika „zapošljavanja i otpuštanja“, uz naravno neke mere predostrožnosti za slučaj zloupotreba, zapravo je najbolji način za povećanje zaposlenosti jer dovodi i do veće konkurencije među poslodavcima“, ističe naš sagovornik.
Zaposlenost u zemljama OECD-a:
Govoreći o nezaposlenosti, Besar objašnjava da naknada za nezaposlenost u Švajcarskoj uglavnom iznosi oko 80% poslednje plate, a nezaposlena osoba mora da bude u potrazi za novim poslom (i priloži dokumenta o tome) dok dobija usmerenja u vidu otvorenih radnih mesta ili daljeg obrazovanja.
„Uslov za dobijanje naknade je da ste radili bar 12 meseci, a isplata počinje nakon 5 dana od gubitka posla i traje između 200 (za ljude mlađe od 25 godina) i 520 dana (za starije od 55)“, dodaje Besar.
Životni standard u Švajcarskoj – šta možemo da naučimo?
Švajcarska je jedna od prvih zemalja na koje pomislimo kada govorimo o poželjnim destinacijama za život – i sa razlogom je tako. Životni standard u Švajcarskoj postao je simbol dobrog života, pa tako OECD u svom indeksu koji meri životni standard (Better Life Index) navodi da su građani Švajcarske zadovoljniji svojim životima od proseka zemalja OECD-a.
Jedan od faktora su nesumnjivo relativno visoke plate (tokom 2018. bile su oko 9 puta više nego u Srbiji), ali one ne dolaze niotkuda, već su rezultat visoke produktivnosti privrede. Produktivnost, između ostalog, zavisi i od nivoa investicija i ukupne ekonomske aktivnosti, što u velikoj meri zavisi od slobode ljudi da ulažu, štede ili trguju – ukratko, od nivoa ekonomskih sloboda u zemlji. Švajcarska je među rekorderima i po ovom pitanju, pa se tako na najnovijem Indeksu ekonomskih sloboda instituta Frejzer nalazi na visokom 4. mestu, dok je Srbija rangirana kao 80. od ukušno 162 posmatrane zemlje.
Uz napomenu da je nemoguće u potpunosti kopirati pojedinačna rešenja iz jednog sistema u drugi, postoje korisne lekcije koje možemo da naučimo od Švajcarske kada je reč o životnom standardu.
„To je, pre svega, prenošenje što više ingerencija sa republičkog na lokalni nivo vlasti, dakle, politička i ekonomska (fiskalna) decentralizacija, što znači jačanje lokalnih samouprava i uopšte usvajanje bottom-up društvenog modela odlučivanja i razvoja. U ekonomskom pogledu, naravno, maksimalno smanjenje poreza i regulacija – povlačenje države iz privrede”, objasnio je filozof Aleksandar Novaković u ranijoj izjavi za Talas.
——————————————————————————————————————————
Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 