Foto: iStock
Istraživanja o stavovima mladih u Srbiji ukazuju na kontradiktornosti – u isto vreme, mladi prepoznaju ekonomske probleme u zemlji, u velikom broju žele da se odsele i to u razvijene zemlje Zapada, dok se u Srbiji zalažu za veću ulogu države i negativno gledaju na privatni sektor i tržišnu ekonomiju.
Veliki broj mladih u Srbiji želi ili namerava da se odseli iz Srbije, a najčešći razlog koji navode je poboljšanje životnog standarda, pokazali su rezultati o stavovima mladih koje je sprovela fondacija Fridrih Ebert (FES). Nakon životnog standarda, najčešći motivi su veće plate, bolje mogućnosti za zapošljavanje i beg od nepovoljne situacije.
Kada je reč o željenim destinacijama, mladi u najvećoj meri biraju razvijene zemlje Zapada. U isto vreme, na domaćem planu zalažu se za veću ulogu države i u velikom broju misle da državno vlasništvo treba da bude uvećano, dok tradicionalno gaje visok stepen nepoverenja prema državnim institucijama.
Šta nam sve ovo govori – da li postoje nelogičnosti u njihovom razmišljanju i zbog čega, a šta treba da radimo da bismo dostigli životni standard razvijednih privreda Zapada?
Mladi žele bolji životni standard – i spremni su da se odsele zbog toga
Istraživanje FES-a „Mladi u Srbiji 2018/2019“ pokazuje da čak tri četvrtine mladih izražava želju ili nameru da emigrira, što „stavlja Srbiju na prvo mesto među zemljama u regionu“. Od konkretnih destinacija, u najvećoj meri biraju Nemačku, SAD, Švajcarsku i Austriju – razvijene zemlje Zapada koje zaista imaju daleko bolji životni standard i nesumnjivo veće mogućnosti za zapošljavanje.
U skladu sa ovim nalazom je i razultat istraživanja koji pokazuje šta mladi vide kao svoje „najznačajnije lične vrednosti“ – na prvom mestu (28% ispitanika) nalazi se zaposlenost, a na drugom (16%) ekonomska dobrobit građana. „Ukratko, ovi nalazi daju sliku mladih u Srbiji koji su teško opterećeni ekonomskim problemima, koji imaju primat u odnosu na pitanja kao što su vladavina prava, ljudska prava i slobode“, navode autori studije.
Takođe, kada je reč o faktorima koji utiču na izbor zaposlenja, najzastupljeniji odgovor je dohodak/plata – čak 91% ispitanika označilo je ovaj kriterijum kao veoma značajan ili značajan.
Istraživanje FES-a obuhvatilo je više od 1.100 ispitanika starosti od 14 do 29 godina, a ceo izveštaj možete pogledati ovde
Međutim, i bez preciznih rezultata istraživanja javnog mnjenja, mogli bismo da zaključimo da su upravo ekonomski problemi oni koji najviše opterećuju građane Srbije, a posebno mlade ljude koji su na počecima svojih karijera i koji traže i žele perspektivu boljeg života. Pitanje je – kako da unapredimo životni standard u Srbiji i kako mladi ljudi razmišljaju o tome?
Mladi žele više državnog vlasništva – a šta misle o tržištu?
Jedan od zaključaka navedenog istraživanja jeste i to da mladi, ’teško opterećeni ekonomskim problemima’, ipak ne žele da budu proaktivni i ’preuzmu kontrolu nad stvarima u političkom životu’.
„Ovi problemi su razlog zbog kojeg su mladi, uprkos tome što su zabrinuti i nezadovoljni učinkom države i institucija, i dalje fokusirani na intervenciju države, koju preferiraju“, ističu autori istraživanja.
U skladu sa tim, čak 46,2% mladih se potpuno ili donekle slaže da bi državno vlasništvo nad firmama i u privredi trebalo da bude uvećano. U načelu, dodaju autori, „većina ispitanika smatra da država treba da ima veću kontrolu nad ekonomijom“.
Slična pitanja pokriva i istraživanje koje je Libertarijanski klub Libek sproveo u decembru 2017, a koje se bavi ekonomskim populizmom, tj. njegovom popularnošću među studentima u Srbiji.
„Gotovo 55% ispitanika smatra da je uloga države da svakom ko želi da radi obezbedi posao, što dalje implicira da je podrazumevajuće da država ima privredu u svom vlasništvu i da se ponaša kao poslodavac. Na tom tragu, kada smo ih pitali šta je neophodno uraditi kako bi se smanjila nezaposlenost, ispitanici su opet gledali u pravcu države. Gotovo 60% ispitanika smatra da je rešenje u subvencijama ili otvaranju novih firmi u vlasništvu države“, zaključuju autori ove studije.
Istraživanje Libeka obuhvatilo je 1021 studenta sa 8 univerziteta i 36 fakulteta
Kada je reč o konkretnim stavovima u vezi sa ekonomijom, a koji su povezani sa ekonomskim populizmom, studenti su odgovarali na sledeći način:
Izvor: Libertarijanski klub Libek
Pored pozitivnih stavova prema ulozi države u privredi, primetni su i negativni u pogledu tržišne ekonomije. Tako autori studije navode da „svaki drugi ispitanik ima negativnu asocijaciju na tržište. Međutim, negativan doživljaj tržišta nije tako jednodimenzionalan, niti dosledan“.
Konkretno – kada su ispitanicima postavljena pitanja koja se odnose na percipirane pozitivne ili negativne posledice okretanja Srbije ka tržišnoj ekonomiji, u odgovorima su prisutnije bile pozitivne nego negativne asocijacije:
Formulisanje pitanja i sama metodologija istraživanja često imaju veliki uticaj na odgovore ispitanika, te se postavlja pitanje u kojoj meri je fokusiranje na veću, odnosno manju ulogu države uticalo na zaključke studija.
Zablude o tržišnoj ekonomiji
Kada je reč o pozitivnim stavovima glede državne uloge u privredi, kao i negativnih asocijacija na tržište, jedno od mogućih objašnjenja leži u iskustvu nedovršene tranzicije iz socijalističke u tržišnu privredu u Srbiji. To je ujedno i razlog zaostajanja Srbije za drugim bivšim komunističkim zemljama:
Period koji je usledio nakon demokratskih promena 2000. je u velikoj meri doprineo nepoverenju građana prema liberalizaciji generalno, a posebno prema konceptu privatizacije, ponajviše zbog visokog nivoa korupcije i netransparentnosti u ovim procesima.
Dodatno, višedecenijsko nasleđe (samo)upravljanja u privredi utemeljilo je različita očekivanja u ekonomskoj sferi koja i danas opstaju – jedno od njih je uverenje da je državni posao optimalan izbor za svakoga. Realnost, međutim, svakodnevno demantuje ovo uverenje, te tako na svakom koraku možemo da vidimo posledice prevelike uloge države koja opterećuje privredu više nego što joj pomaže.
Rasprave o tržišnoj ekonomiji su generalno opterećene brojnim zabludama i logičkim greškama, a posebno u Srbiji u kojoj ne možemo govoriti o funkcionisanju tržišta i punim efektima liberalizacije.
Ako želimo bolji životni standard, potrebne su nam veće ekonomske slobode
Ako uzmemo u obzir motive koje mladi ljudi navode za odlazak iz zemlje, kao i probleme koje prepoznaju kao najvažnije u Srbiji, jasno je da postoji ogromna potreba za boljim životnim standardom. Do toga, međutim, nećemo doći većim, već naprotiv – manjim uplivom države u privredu.
Stručnjaci poput ekonomista iz Fiskalnog saveta ovo govore godinama unazad – privreda Srbije može da raste, ali je za to neophodno rasteretiti privredu kako bi se oslobodio prostor za razvijanje privatnih inicijativa i kako bi se olakšalo pokretanje biznisa koje je izuzetno važno za rast privrede.
Time otvaramo pitanje ekonomskih sloboda – da li je, i koliko, Srbija ekonomski slobodna zemlja?
Ako pogledamo primere uspešnijih zemalja od nas, možemo da govorimo i o konkretnim primerima reformi koje su usmereni na veći rast privrede.
Bitno je naglasiti i to da zemlje koje mladi iz Srbije biraju kao najpoželjnije destinacije imaju daleko veći nivo ekonomskih sloboda. Tako se na najnovijem Indeksu ekonomskih sloboda instituta Frejzer Srbija nalazi na 80. mestu od ukupno 162 posmatrane zemlja, dok se Švajcarska nalazi na visokom 4, SAD na 5. mestu, Nemačka na 20, a Austrija na 26. mestu.
Ekonomske slobode podstiču preduzetništvo, dok manje mešanje države u privredu smanjuje prostor za korupciju. Konačno, veći nivo ekonomskih sloboda znači i državnu potrošnju koja je manje rasipnička, što dodatno oslobađa poreske obveznike i dozvoljava im da svoj novac troše, štede ili ulažu bez preteranih ograničenja.
——————————————————————————————————————————
Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 