Foto: iStock
Kada se priča o doznakama u našoj zemlji, često se pored njihove visine spominje i koja je mogućnost da se ova sredstva iskoriste za investicije i ubrzanje privrednog rasta. Doznake se vide kao jedan od mogućih izvora novih investicija, i kao dobra stvar za privredu. Međutim, doznake pored pozitivnih uticaja, imaju i one negativne po privredu zemlje koja ih prima.
Koje su pozitivne posledice doznaka?
1. Smanjenje siromaštva
Domaćinstva koja primaju doznake imaju viši dohodak nego inače, što im omogućava viši nivo potrošnje. Ovo je posebno važno za domaćinstva koja imaju niske prihode, te doznake imaju direktan uticaj na smanjenje siromaštva u zemlji.
2. Akumuliranje ljudskog kapitala
Pošto doznake povećavaju raspoloživ dohodak domaćinstava, one omogućavaju više investicije u ljudski kapital tj. obrazovanje, pre svega dece. One omogućavaju sa jedne strane pokrivanje direktnih troškova školovanja (školarina na fakultetima, udžbenici, druga oprema), ali i mnogo važnijih indirektnih troškova, pošto omogućavaju da mladi sada ne moraju da rade da bi doprineli kućnom budžetu, već mogu da se posvete školovanju.
3. Investicije iseljenika
Preduzetnici se suočavaju sa raznim ograničenjima u pristupu kapitalu, pre svega početnici u poslovanju, kao i mikro i mala preduzeća. Rizik toga da li će otplatiti uzeti kredit je za banke često viši od one stope rizika koje su spremne da podnesu. Jedan od načina za nalaženje kapitala jeste rad u inostranstvu, da bi se putem doznaka ili štednjom finansirala investicija koja treba da donese nove prihode.
Koje su negativne posledice doznaka?
1. Apresijacija kursa
Priliv sredstava iz inostranstva utiče na dostupnost deviza u zemlji recipijentu. Veća količina deviza utiče na apresijaciju kursa, što potom ima uticaj na privredu jer postaje skuplje proizvoditi za izvoz, a jeftinije uvoziti.
2. Povećanje uvoza
Kako najveći deo doznaka ide direktno u potrošnju potrošnih dobara, u malim otvorenim privredama, kao što je to Srbija, veliki deo ovih sredstava preliva se u kupovinu uvoznih proizvoda. Pored toga, na povećanje uvoza uticaj ima i pomenuta apresijacija kursa pošto su inostrani proizvodi sada jeftiniji od domaćih.
3. Povećanje stopa neaktivnosti i nezaposlenosti
U zemljama sa visokim prilivom doznaka visoke su stope i nezaposlenosti i neaktivnosti, pre svega među mladima i ženama. Iako ovo može biti i posledica dominatnih kulturnih obrazaca, viši prihodi koji dolaze od doznaka podižu rezervacionu cenu rada članova porodice koji su ostali kod kuće (ovo je iznos plate za koju su pojedinci spremni da rade, tj. plata ispod koje im se “ne isplati” da rade). Zbog toga deo ljudi ne izlazi na tržište rada, ili traži višu zaradu od one koja se uglavnom nudi za date poslove. Takođe, deo ljudi duže vremena traži odgovarajući posao, pošto njegovo nalaženje može da podrazumeva i prestanak ili smanjenje doznaka.
Koji efekti pretežu?
Kao i uvek u ekonomiji, sve stvari imaju dve strane. Sa jedne strane, pozitivne posledice doznaka mogu da utiču na ekonomski rast zemlje recipijenta kroz bolje obrazovano stanovništvo i viši stepen investicija. Sa druge strane, negativne posledice doznaka mogu da zapravo umanje stopu ekonomskog rasta kroz višu stopa nezaposlenosti (pre svega mladih i žena), neravnoteže u platnom bilansu i apresijaciji kursa koja bi otežala uvoz. Koji će tačno efekti prevagnuti zavise od količine doznaka i obrazaca potrošnje domaćinstava koja ih primaju.
Dominantan razlog za slanje doznaka u zemlju, kao što smo pisali ranije, jeste povećanje potrošnje domaćinstva. Investicije u nove preduzetničke poduhvate se ne nalaze na vrhu prioriteta gastarbajtera, već pomoć porodici. Na to ima uticaj ne samo sama logika doznaka već i njihov iznos – prosečna doznaka se kreće u iznosu oko 300 evra mesečno (suma koju dobijemo kada ukupnu sumu doznaka podelimo sa brojem ljudi koji žive u inostranstvu) – što ostavlja prilično malu sumu za štednju ili bilo kakve investicije pored direktne potrošnje. Drugi važan uticaj ima stanje u zemlji – visoka korupcija, pravna nesigurnost, komplikovana birokratija i slaba zaštita imovine jesu neki od glavnih razloga zašto su ukupne domaće investicije u Srbiji niske već godinama unazad (domaće privatne investicije iznose tek oko 9% BDP-a, dok je prosek u zemljama CIE oko 15%). Kada se jednom osete blagodeti pravne države, teško je navići se na provizorijum koji nam ovde deluje normalno.
Akumulacija ljudskog kapitala putem obrazovanja kao kanal uticaja na ekonomski rast slabi sa stopom emigriranja. Drugim rečima, ako deca ljudi koji rade u inostranstvu po završetku obrazovanja takođe emigriraju da žive i rade u inostranstvu, onda je efekat njihovog obrazovanja po rast u zemlji ravan nuli. Imajući u vidu da je proces emigracije težak (naročito usled različitih ograničenja kao što su radne dozvole i kvote), možemo da očekujemo da će deca onih koji žive i rade u inostranstvu pre da se odluče na takav korak nego prosek populacije, jer imaju takva iskustva u porodici i mogu računati na pomoć u tom procesu.
Zbog svega ovoga, u slučaju Srbije možemo da sa velikom sigurnošću tvrdimo da su pozitivni efekti doznaka po rast prilično slabi, pa da stoga pretežu njihovi negativni uticaji. Zbog toga ne treba da se zavaravamo da su doznake magičan štapić ili prečica za povećanje investicija i viši ekonomski rast. Umesto toga, treba se okrenuti poboljšanju domaćeg poslovnog ambijenta, da bi ljudi manje odlazili odavde ili odlučili da se posle nekog vremena vrate. A to znači: drastično smanjenje korupcije, poštovanje zakona, efikasni i pravični sudovi, sposobna birokratija.
Glavni urednik Talasa