Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: iStock

Zbog grejne sezone kvalitet vazduha mesecima je jedna od najaktuelnijih tema u srpskim medijima, a iz Gradskog zavoda za javno zdravlje nedavno su ponovo upozorili na zagađenje vazduha u Beogradu. Međutim, uprkos velike pažnje medija na jedno pitanje i dalje nema jasnog odgovora – ko su najveći zagađivači i zbog čega je kvalitet vazduha na jako niskom nivou u Srbiji?

Proteklih meseci smo mogli čuti da je saobraćaj uzrok zagađenja vazduha u Beogradu (pokret Ne davimo Beograd je čak predložio redukciju saobraćaja u centralnoj gradskoj zoni), da nema dovoljno zelenih površina, kao i da su problem industrijska postrojenja i individualna ložišta. Podaci Agencije za zaštitu životne sredine ipak pokazuju da najveći deo zagađenja vazduha u Srbiji dolazi od jednog izvora – termoenergetskih postrojenja, a rešenje za zagađenje vazduha potencijalno treba potražiti upravo u reformi ovih preduzeća.

 

Proizvodnja energije najviše doprinosi zagađenju vazduha

Agencija za zaštitu životne sredine svake godine objavljuje Izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji, a izveštaj za 2018. godinu jasno ukazuje na velike probleme sa kvalitetom vazduha. U pomenutom izveštaju navodi se da je u delovima Srbije koji su ispitani tokom 2018. godine vazduh bio “čist ili neznatno zagađen”, osim u Valjevu, Kragujevcu, Kraljevu, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Beogradu, Pančevu, Smederevu i Užicu gde je vazduh bio “prekomerno zagađen”.

Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuje da je u 2018. godini na kvalitet vazduha u Srbiji najviše uticala koncentracija suspendovanih čestica РМ10. Ove suspendovane čestice su po sastavu smeša dima, čađi, prašine i kiseline uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a u pitanju su čestice prečnika manjeg od 10 mikrometara. Od svih polutanata, suspendovane čestice su u čak 77% slučajeva bile odgovorne za zagađenje vazduha. “Ostale zagađujuće materije su u daleko manjem procentu bile iznad dozvoljenih dnevnih vrednosti koncentracija”, navodi se u izveštaju Agencije.

Dozvoljena količina suspendovanih čestica РМ10 u vazduhu je 50 mikrograma po kubnom metru, a samo u Valjevu je bilo čak 170 dana u 2018. godini kada je u vazduhu bilo više od dozvoljene količine ovih čestica. Prekoračenja dozvoljene količine suspendovanih čestica РМ10 mnogo su češća u zimskim mesecima. Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju i ko je najviše odgovoran za emitovanje ovih čestica. Toplane snage manje od 50 MW i individualno grejanje učestvuju u ukupnoj emisiji suspendovanih čestica РМ10 sa oko 56,3%, a upotreba energije u industriji i industrijski procesi doprinose emisiji čestica sa 13,4%.

Izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine navodi i da je u 2017. godini najveći zagađivač vazduha bio sektor proizvodnje i distribucije energije, kao i da je ovaj sektor najviše odgovoran za emisije azotnih oksida u vazduhu.

 

Fiskalni savet: EPS pojedinačno najveći zagađivač životne sredine u Srbiji

Ukoliko je tačno da je proizvodnja i distribucija energije u velikoj meri odgovorna za loš kvalitet vazduha sasvim je opravdano pažnju usmeriti na EPS, a ekološku stranu poslovanja ove kompanije analizirao je Fiskalni savet u izveštaju iz novembra prošle godine.

“Nedovoljno investiranje u smanjenje zagađenja vazduha, voda i zemljišta u prethodnom periodu dovelo je do toga da trenutno nijedno EPS-ovo postrojenje ne zadovoljava sve nacionalne i EU ekološke propise, zbog čega je EPS pojedinačno najveći zagađivač životne sredine u Srbiji”, navodi se u pomenutom izveštaju.

Fiskalni savet kao primer negativnog uticaja EPS-a na životnu okolinu u Srbiji navodi i to da EPS godišnje emituje više sumpor-dioksida od svih termoelektrana na lignit u EU zajedno, iako je njegova proizvodnja električne energije više nego desetostruko manja. EPS-ove termoelektrane su po ispuštanju sumpor-dioksida u vazduh među negativnim rekorderima u Evropi, a 2018. nijedna EPS-ova termoelektrana još uvek nije imala potpuno funkcionalno postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova.

U izveštaju Fiskalnog saveta navodi se i da je određen napredak postignut ugradnjom elektrofiltera za smanjenje emisija suspendovanih čestica, koje su približno spuštene do zakonski dozvoljenih vrednosti. Ipak, EPS je samo 2016. godine emitovao oko 11.000 tona suspendovanih čestica, čime je ovo preduzeće postalo evropski rekorder. Izveštaj upoređuje i rad EPS-a sa poljskim termoelektranama, koje su u 2016. emitovale sličnu količinu suspendovanih čestica, iz čega možemo da vidimo da je razlika suštinski mnogo veća. “Naime, dok domaće termoelektrane emituju oko 2,5 tone suspendovanih čestica po proizvedenom GW/h električne energije, u Poljskoj je to osam puta manje – 0,3 tone po GW/h”, ističe Fiskalni savet. Ovo suštinski znači da su poljske termoelektrane uspele da proizvedu više energije uz značajno manje emitovanje suspendovanih čestica.

Fiskalni savet u svom izveštaju procenjuje i da samo za saniranje problema zagađenja vazduha EPS treba da do 2027. godine uloži preko 600 miliona evra, a za ispunjavanje svih ekoloških propisa i svođenje zagađivanja na razumnu meru, neophodno je da EPS investira oko 800 miliona evra do 2027. godine.

 

Zašto je važno ko najviše zagađuje vazduh?

Nakon malo detaljnijeg ispitivanja jasno je da najveći problem zagađenja vazduha upravo u proizvodnji i distribuciji energije, iako ovo ne znači da industrija i saobraćaj ne doprinose zagađenju. Izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine ukazuje na to da potencijalno rešenje zagađenja vazduha nećemo pronaći u stopiranju saobraćaja u glavnom gradu, zato što je problem mnogo širi od automobila koje vozimo.

Zagađenje vazduha je deo strukturnog problema lošeg i neefikasnog energetskog sektora u Srbiji, a ukoliko želimo da pričamo o rešenjima neophodno je da se vratimo korak unazad i pogledamo ko je tačno odgovoran za to što nemamo čist vazduh.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *