Ekonomski rat protiv korone – nedeljni pregled
Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 2 minuta

Foto: iStock 

Stanje nije loše – glavne stvari iz programa se poštuju, kao što je smanjenje javnog duga, nizak budžetski deficit i povećanje javnih investicija, ali se sa dosta reformi kasni. Najveći problemi su još uvek neuređen sistem zarada u javnom sektoru i loše upravljanje javnim preduzećima.

Nakon nedavne posete delegacije MMF-a, objavljen je izveštaj o stanju u Srbiji u vezi sa programom koji se sprovodi. Prema rečima stručnjaka iz ove međunarodne organizacije, nema razloga za brigu jer se program za sada uglavnom sprovodi (makar i uz kašnjenje u određenim merama), što drugim rečima znači da je fiskalno stanje dobro: predviđeni budžetski deficit je nizak i omogućava smanjenje javnog duga i u narednoj godini.

Navode, ipak, i par mogućih problema – pre svega usporavanje rasta u Evropi koji  lako može da se prelije na Srbiju u vidu manjeg priliva investicija i smanjenja izvoza, kao i to da već drugu godinu za redom plate u javnom sektoru rastu brže od rasta privrede, što nije održivo.

Posebna pažnja je data koracima za reformu poreske uprave, gde je došlo do odvajanja suštinskih obaveza od onih manje važnih, njihove koncentracije u manjem broju središta, te novom procesu zapošljavanja i obuke novozaposlenih (predviđa se zapošljavanje oko 2.000 novih radnika u poreskoj upravi), kupovina novog IKT sistema i veće korišćenje analize rizika u radu poreske uprave.

Jedan od važnih pomaka je i kreiranje odeljenja za fiskalne rizike pri Ministarstvu finansija, koje bi trebalo da se bavi njihovom kvantifikacijom i analizom scenarija (šta raditi ako se neki od njih pojavi). Uključivanje analize fiskalnih rizika u javne politike je jedan od važnih parametara menadžmenta javnih finansija, makar i sa ovolikim zakašnjenjem jer je ova oblast jedna od obaveznih delova fiskalne strategije.

 

Koje strukturne reforme se Vlada obavezala da sprovede?

  • Privatizacija Komercijalne banke – navodi se da je plan da se kupoprodajni ugovor potpiše u januaru;
  • Restrukturiranje javnih preduzeća – pre svega EPS-a, koji će se registrovati kao akcionarsko društvo umesto da ostane u statusu javnog preduzeća, dok će se pažnja usmeriti ka smanjenju broja zaposlenih, kao i unapređenju menadžmenta. Do juna će biti određena nova cena struje koja će inkorporirati sve troškove proizvodnje;
  • Privatizacija ili gašenje preduzeća u restrukturiranju, kojih je ostalo još 84, sa oko 30.000 zaposlenih. Ponovni pokušaj privatizacije Petrohemije i MSK, te zatvaranje pojedinih rudnika Resavice;
  • Usvajanje nove strategije upravljanja javnim i preduzećima u državnom vlasništvu, kao i prestanak politike držanja direktora ovih preduzeća u v.d. statusu;
  • Povećanje kvaliteta i transparentnosti domaće statistike.

 

Čitanje između redova

Među ekonomisitima kruži šala da je skraćenica za Međunarodni monetarni fond (IMF) dobila novo značenje: it’s mostly fiscal. Drugim rečima, sve dok je stanje u javnim finansijama u redu, ocene MMF-a će biti prilično blage.

Sa druge strane, moramo priznati da Vlada jeste ispunila većinu stvari na koje se obavezala, pa je i teren za kritiku prilično sužen. Međutim, važno je istovremeno istaći i to da većina tih mera nisu bile niti dubinske niti politički bolne ili problematične, kao što je svojevremeno bilo smanjenje plata i penzija. Dakle, ako sam program nije bio previše ambiciozan, njegovo ispunjavanje nije baš preterano za pohvalu, isto kao ni petica iz fizičkog u osnovnoj školi.

Glavne reforme koje bi Vlada trebalo da sprovede odnose se pre svega na uvođenje vladavine prava, nezavisnost tužilaštva i pravosuđa, povećanje sigurnosti poslovanja, smanjenje korupcije i ograničenje partijskog i političkog uticaja u privredi. Ništa od ovoga za sada još nije na dnevnom redu.

Pročitajte i:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *