Šakom i kapom – koliko plaćamo državne subvencije?
Vreme čitanja: < 1 minut

Foto: iStock 

Serijal tekstova o ekonomskim greškama koje skupo plaćamo – kako da ih prepoznamo i izbegnemo? 

U javnim raspravama, bilo u medijima ili na društvenim mrežama, često dolazi do sučeljavanja različitih verzija toga kako treba voditi ekonomsku politiku. Prilikom toga, neretko dolazi do zamagljivanja problema koji stoje pred nama ili nuđenja lakih, bržih rešenja čiji zastupnici tvrde da će vrlo brzo okrenuti stvari na bolje.

Rasprave su mahom niskog kvaliteta jer je čest slučaj da dolazi do nenameravanih logičkih grešaka ili čak da se one namerno koriste prilikom argumentacije stavova.

Zbog toga vam predstavljamo spisak najčešćih logičkih grešaka, sa primerima iz oblasti ekonomije. 

1. Problem biranja: mogu li državna preduzeća da budu jednako efikasna kao privatna?

 

2. Anegdote: zašto bismo privatizovali Telekom?

 

3. Vremenski redosled: da li je privatizacija bila uzrok gubitka radnih mesta?

 

4. Argument većine: da li je poljoprivreda naša šansa za ekonomski razvoj?

 

5. Lažno ograničavanje: da li je svaka privatizacija tajkunska?

 

6. Zabluda umerenosti: da li je “srednje rešenje” uvek najbolje?

 

7. Pozivanje na čistotu: to nije bio pravi socijalizam!

 

8. Primećivanje šablona: da li nešto što radi u Švedskoj uvek funkcioniše i u Srbiji?