Foto: Studio Incendo
Godina za nama ostaće upamćena po značajnim političkim događajima u Srbiji i svetu, uključujući nastavak protesta #1od5miliona, impičment američkog predsednika i izbore za Evropski parlament. Ipak, nekoliko ličnosti i događaja posebno su bili značajni za proširenje i osvajanje slobode u različitim delovima sveta. Tom prilikom, izdvojili smo ličnosti i događaje koji su na neki način zaslužni za širenje slobode u najrazličitijim oblastima života.
1. Marija Lukić
Nakon višemesečnog pritiska, apela i govora na protestima, Milutin Jeličić Jutka je u aprilu ove godine podneo ostavku na mesto predsednika opštine Brus, usled optužbi za seksualno uznemiravanje Marije Lukić i još nekoliko drugih žena.
Marija Lukić je nakon višegodišnjeg straha, uznemiravanja i pretnji smogla hrabrosti da izađe u javnost krajem prošle godine, ali je slučaj dostigao vrhunac ove godine sa nastavkom sudskog postupka i ostavkom Jeličića. Lukić je svedočila i o širem nepotizmu koji je Jeličić izgradio u Brusu. Najveće javno preduzeće u ovoj opštini vodi njegov bratanac, direktorka biblioteke je njegova sestričina, dok je javni tužilac takođe u rodbinskim vezama sa Jeličićem. Ona je svoju ispovest podelila u jako gledanoj emsiji Život priča, a građani i političari organizovali su skupove u Brusu kako bi joj pružili podršku. Predsednik Vučić je u izjavi povodom Jeličićeve ostavke rekao da „ni na koji način nisu u tome učestvovale bilo kakve siledžije poput Obradovića, Đilasa, Trifunovića“.
Marija Lukić je učinila ono za šta je sigurno trebalo mnogo hrabrosti, a njen čin je veliki korak u borbi za ženska prava i slobode u Srbiji.
2. Sofija Todorović i Mon Đuraj
Pekara Roma u Borči našla se u centru kontroverze početkom maja ove godine kada se u javnosti pojavila slika na kojoj jedan od bivših radnika pekare i brat vlasnika pokazuje dvoglavog orla, što je nacionalni simbol Albanaca.
Nakon toga se nekoliko puta ispred pekare okupila grupa desničara koji su pozivali na zatvaranje pekare. Sve to je na Tviteru verno zabeležila Sofija Todorović, deo organizacije BIRN. Ona je podelila snimak na kom je Mon Đuraj, vlasnik pekare Roma, rekao da na pomenutoj slici nije on i da se izvinjava svima. Ona je zbog ovog snimka i podrške koju je pružila Đuraju dobila veliku količinu negativnih komentara na društvenim mrežama, a u jednom trenutku njen tviter nalog je bio suspendovan.
Mon Đuraj i Todorović su ipak dobili i ogromnu podršku zbog iskazane hrabrosti i solidarnosti, a organizovan je i skup podrške pekari Roma kojem su prisustvovali sugrađani i pojedini opozicioni političari.
3. Kampanja “Ne odričem se”
Prostor gde Srbija i dalje ima veliki prostor za napredovanje jeste odnos prema LGBT+ populaciji, a ovogodišnja kampanja “Ne odričem se” predstavlja inovativan način borbe za veću toleranciju.
U junu ove godine list Danas objavio je neobičan oglas jedne majke. “Ja, Jelica Živković, izjavljujem da se ni po koju cenu neću odreći svoje ćerke, samo zato što je odlučila da ne krije svoj život s onom koju voli”, navodi se u oglasu. Oglas je ubrzo postao viralan, a brojne javne ličnosti su na društvenim mrežama pozdravile ovu kampanju.
Pored oglasa, organizovane su i šetnje u različitim gradovima Srbije sa pomenutim sloganom. Kampanja „Ne odričem se“ imala je akcije u Kragujevcu, Kraljevu, Šapcu, Novom Sadu, Subotici i Zrenjaninu. Akcije su naizgled dosta jednostavne, ali sa sobom nose moćnu simboličku poruku. Prošetati centrom Kragujevca sa natpisom „Ne odričem se Kragujevca“ poručuje da pripadnici LGBT zajednice u ovim gradovima nisu sami i da zaslužuju prihvatanje i toleranciju.
4. Raša Karapandža i doktorat Siniše Malog
Afera oko plagiranog doktorata ministra finansija Siniše Malog je aktuelna već nekoliko godina, ali je ona ove godine konačno dobila svoj epilog. Raša Karapandža, profesor Evropske škole za biznis u Nemačkoj, već pet godina je jedan od najglasnijih po pitanju ovog doktorata. On je više puta isticao loše odluke Etičke komisije Fakulteta organizacionih nauka, a za sve ovo vreme trpeo je različite napade tabloida.
Krajem novembra ove godine, Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu jednoglasno je utvrdio da je sporni doktorat zapravo plagijat, a ostaje da se vidi da li će Siniša Mali snositi neke posledice. Bez obzira na dalji ishod ovog slučaja, neosporno je da je zalaganje profesora Karapandže, ali i rad brojnih istraživačkih novinara, doprinelo tome da lažni doktorat Malog nije nešto što Univerzitet u Beogradu može da ignoriše. Akademska čast je nešto iza čega je Karapandža u potpunosti stao i time se snažno založio za širenje odgovornosti i transparentnosti u oblasti visokog obrazovanja.
5. Film “Dnevnik Diane Budisavljević”
Diana Budisavljević, neopevana heroina Drugog svetskog rata, organizujući mrežu saradnika iz logora NDH spasila je oko 10.000 srpske dece, a nakon toga najveći broj njih je udomljen u hrvatskim porodicama. Priča o Diani Budisavljević je nakon deset godina rada ekranizovana, a režiserka Dana Budisavljević je produkt svog rada predstavila na ovogodišnjem Filmskom festivalu u Puli, gde je on pobrao velike simpatije publike i žirija. “Dnevnik Diane Budisavljević” dobio je nagradio zvaničnog žirija kao najbolji film festivala, nagradu publike, i nagradu od strane predstavnika Federacije filmskih kritičara Evrope i Mediterana.
Pomenuti film je značajan jer se na individualnom nivou bavi temom hrabrosti ne samo jednog pojedinca, već čitave grupe ljudi koja je odlučila da se suprotstavi režimu Nezavisne Države Hrvatske (NDH). Dodatno, snimiti film o temi koja je i dalje veoma kontroverzna u Hrvatskoj je samo po sebi čin hrabrosti, a rasprava koja je usledila nakon premijere ovog filma je upravo zbog toga značajna i vredna.
6. Pobeda opozicije u Istanbulu i Budimpešti
Iako se u javnosti sve češće govori o porastu autoritarnih režima i pojavi tzv. “stabilokratija”, rezultati izbora u nekoliko zemalja ove godine pokazuju da ovo nije nepovratan trend.
U junu ove godine turska opozicija pobedila je na lokalnim izborima u nekoliko gradova, uključujući i Istanbul. Ekrem Imamoglu, kandidat opozicije, osvojio je oko 54% glasova, dok je Binali Jildirim, kandidat vladajuće partije, osvojio 45% glasova. Izbori za gradonačelnika Istanbula bili su održani i u martu, kada je Imamoglu takođe pobedio, ali su zbog pritisaka Redžepa Tajip Erdogana, predsednika Turske, izbori ponovljeni zbog navodnih neregularnosti. Izmir i Ankara, najveći turski gradovi posle Istanbula, takođe su završili u rukama opozicije.
Viktor Orban i Fides, njegova desno orijentisana stranka, od 2010. godine oblikuju političku scenu Mađarske. Sudeći prema lokalnim izborima održanim u oktobru ove godine u Budimpešti i u još 23 opštine, ovo se polako, ali sigurno, menja. Gergelj Karačonji, kandidat opozicije, biće novi gradonačelnik Budimpešte, a opoziciona koalicija je pobedila i u 10 drugih gradova.
7. Pobune građana širom sveta
Ukoliko imate osećaj da je ovu godinu obeležio veliki broj protesta širom sveta, u pravu ste. Protesti u Libanu počeli su zbog najavljenog poreza od 0,20 dolara na svaki poziv obavljen putem popularne društvene mreže WhatsApp i sličnih aplikacija, a korupcija i loši ekonomski uslovi su dali dodatnu snagu protestima. Zbog povećanja cene metro karata, Čileanci su započeli proteste koji su kasnije prerasili u izraz nezadovoljstva zbog različitih društenih problema. Nakon presude katalonskim separatističkim liderima, oko pola miliona ljudi izašlo je na ulice Barselone protestujući protiv zatvorskih kazni na koje su oni osuđeni.
Protesti koji su privukli najviše medijski pažnje događaju se u Hongkongu. Protesti su počeli u julu ove godine zbog kontroverznog zakona o ekstradiciji, koji bi omogućio kineskim vlastima da traže izručenje građana koji se sumnjiče za ozbiljna krivična dela pred sudovima u Kini. Iako se u ovom predlogu zakona jasno navodi da osnov za izručenje ne sme biti neki politički prekršaj, javnost u Hongkongu, uključujući i predstavnike pravosuđa, burno je odreagovala na ovaj predlog. Ovaj zakon o ekstradiciji viđen je kao još jedan pokušaj Kineske komunističke partije da poveća pritiske na Hongkong i ograniči slobode u njemu.
Pored pomenutih zemalja, protestovalo se i u Francuskoj, Alžiru, Sudanu‚ Iranu i brojnim drugim zemljama.
8. Abi Ahmed – dobitnik Nobelove nagrade za mir
Iako je Nobelov komitet imao nekoliko kontroverznih odluka povodom dodeljivanja Nobelove nagrade za mir, nagrada je ove godine otišla u ruke političara koji je napravio istinski napor ka pomirenju i saradnji u svom regionu. Abi Ahmed, premijer Etiopije, dobio je Nobelovu nagradu za mir zbog istorijskog mirovnog sporazuma koji je Etiopija potpisala sa Eritrejom prošle godine.
Time je okončan sukob koji je trajao od 1998. do 2000. godine, nakon čega Etiopija i Eritreja nisu obnavljale diplomatske odnose, a često su se događali i sporadični sukobi.
9. Aleksandar Obradović i afera Krušik
Biti uzbunjivač je težak zadatak čak i u najrazvijenim zemljama sa demokratskim institucijama (pogledajte samo slučaj Edvarda Snoudena). Ipak, Aleksandar Obradović je odlučio da objavi informacije od javnog značaja, iako je bio svestan potencijalnog rizika. On je uhapšen samo tri dana nakon što je međunarodni portal “Arms Watch” objavio tekst o tome kako pojedine firme po povlašćenim cenama kupuju oružje iz preduzeća “Krušika”. Obradoviću je određen kućni pritvor, ali je ta mera nedavno ukinuta.
Povodom njegovog hapšenja građani su nekoliko puta i protestovali, a oglasio se i Zaštitnik građana.
10. Osvajanje slobode u svetu
Dok gledamo u godinu iza nas, često postoji poriv da se fokusiramo na negativne trendove i primere. Iako oni sigurno postoje, 2019. je bila godina u kojoj su napravljeni i značajni koraci ka slobodi širom sveta.
Tajvan je postao postao prva zemlja u Aziji koja je legalizovala istopolne brakove. Istopolni brakovi su legalizovani ove godine u Ekvadoru, Austriji i Severnoj Irskoj. Homoseksualna aktivnost je od početka godine dekriminalizovana i u Angoli, Bocvani i Butanu.
Od februara sledeće godine žene u Severnoj Irskoj moći će da legalno izvrše abortus. Istovremeno je pokrenuto više inicijativa kako bi žene u nekoliko zemalja na Bliskom istoku imale jednaka prava na nasleđivanje i posedovanje nekretnina. U Tanzaniji je Ustavni sud doneo odluku kojom se zabranjuju brakovi između maloletnika, a aktivistkinje u Južnoj Koreji protestovale su protiv sve učestalijeg trenda ucenjivanja žena video snimcima na kojima su nage.
Časopis The Economist je izdvojio Uzbekistan kao zemlju koja je pretrpela najznačanije pozitivne promene u sferi političkih prava, a postoji pomak na polju političkih prava i u Zimbabveu.
Autorka