Koliko Istočna Evropa danas zaostaje za Zapadnom?
Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: iStock 

Zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE) zaostaju za Zapadnom Evropom po dohotku tokom dugog vremenskog perioda, a tek sada, nakon tranzicije, počinju da je sustižu.

 

Socijalistički ekonomski sistem se i među većinom ekonomista smatrao efikasnim, pa ponekad čak i efikasnijim od tržišnog privrednog sistema. I zaista, zemlje kao što su SSSR beležile su visoku stopu ekonomskog rasta godinama, toliko da je čak poznati ekonomista Pol Samjuelson tvrdio da je to dokaz uspešnosti socijalističkog ekonomskog sistema sa komandnom privredom.

Koliko je to zapravo bilo tačno? Da li su zemlje sa socijalističkom privredom iz CIE kao što su Poljska ili Rumunija uspele da pristignu razvijenije zemlje sa zapada kontinenta poput Nemačke ili Francuske?

 

Jaz između zemalja Zapada i Istoka

Na sreću, postoje prilično dobre procene o nivou dohotka za veliki broj zemalja u prethodna dva veka, zahvaljujući profesoru ekonomske istorije Angusu Madisonu. Iako je potpuno neadekvatno porediti BDP po stanovniku tokom dužeg vremenskog perioda u okviru moderne privrede (na primer, tokom perioda dužeg od desetak godina) usleda tehnoloških promena, jer kako adekvatno porediti vreme kada nije postojao Internet sa današnjim, ove tablice nam ipak daju zanimljive uvide ako ih posmatramo relativno, i tako ne poredimo jednu zemlju samu sa sobom tokom dužeg vremenskog perioda, nego sa nekm drugim zemljama. Ne možemo porediti dohodak Poljske danas sa dohotkom Nemačke iz 1980, ali možemo porediti dohodak te dve zemlje u istom vremenskom periodu.

Ovi podaci nam daju dugoročnu sliku razvojnih trendova. Zemlje Centralne i Jugoistočne Evrope (Čehoslovačka, Mađarska, Poljska, Bugarska, Rumunija i Jugoslavija) tokom dugog vremenskog perioda nalaze se relativno na istom mestu u poređenju sa 12 zemalja Zapadne Evrope. Iako obe grupe zemalja imaju privrede koje rastu, zemlje sa Istoka ne mogu da smanje jaz za zemljama Zapada. Ovo je konstanta još od pojave industrijske revolucije u ovim oblastima, preko Prvog svetskog rata i međuratnog perioda.

Ni uvođenje komunizma, za koji se tih godina verovalo da je uspešniji ekonomski sistem od kapitalističkog, nije dovelo do smanjenja ovog zaostajanja

Ni uvođenje komunizma, za koji se tih godina verovalo da je i uspešniji ekonomski sistem od kapitalističkog jer prevazilazi izbijanje ekonomskih kriza, nije dovelo do smanjenja ovog zaostajanja. Kada su slabosti ovog sistema došle do izražaja tokom 1980-ih kada je veliki broj socijalističkih zemalja i bankrotirao, došlo je do velikog relativnog zaostajanja za zemljama Zapada, da bi ovo bilo još vidljivije početkom tranzicije.

Svetlo na kraju tunela leži u tome šte je barem nakon završetka procesa tranzicije došlo do sustizanja razvijenih zemalja Zapada, kako smo već i pisali na Talasu, ali je za ovaj pozitivan trend potrebno još neko vreme da bi se videli značajniji rezultati i da bi sustizanje sa Zapadom bilo primetnije.

 

Nivo dohotka zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope u odnosu na prosek zemalja Zapadne Evrope, 1870-2010, u međunarodnim dolarima iz 1990. Izvor: Maddison Project tables.

Ovaj grafikon nam govori da je bilo prilično teško razbiti ovaj odnos između privreda Zapadne i Istočne Evrope. Ali da ovom trendu ne treba ni pomagati, na šta nam ukazuje naredni grafikon sa podacima samo o Jugoslaviji.

Kako smo pomogli ovom trendu – time što smo tokom raspada zajedničke zemlje ratovali, a Srbija je tu poseban slučaj pošto je bila uključena u tri vojna sukoba (Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Kosovo) i bila je podvrgnuta oštrim međunarodnim sankcijama, te jednoj od najvećih svetskih epizoda hiperinflacije u istoriji sveta, umesto da se na miru rastanemo. Sve zahvaljujući našem ondašnjem mudrom rukovodstvu, usled čega je stanje kod nas mnogo gore nego što bi inače bilo. Usled takve pametne politike, dok su ostale zemlje u proseku bile na 35% dohotka Zapadne Evrope u 2000, zemlje Jugoslavije su bile samo na 24% tog nivoa.

Kada bismo iz ovog malog uzorka izuzeli Sloveniju, kao najrazvijeniju jugoslovensku državu, stanje bi bilo još poraznije, naročito ako bismo se fokusirali samo na Srbiju.

 

Nivo dohotka u zemljama Jugoslavije i Zapadnoj Evropi, 1950-2010, u međunarodnim dolarima iz 1990. Izvor: Maddison Project tables.

Pouka za nas jeste da je ekonomski razvoj prvi društveni cilj kome treba da težimo, i da ne treba da se zadovoljavamo niskim stopama rasta kojima svedočimo u prethodnim godinama. Sa njima bi nam možda bilo malo bolje, ali neće nikako biti dovoljno da se smanji iseljavanje ljudi iz zemlje, niti da se barem malo približimo razvijenim evropskim zemljama.

Pročitajte i:

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *