Top 5 poteza regulatora koji najavljuju deceniju izazova za IT sektor
Zoja Kukić

Suosnivačica Startita i direktorka za startap ekosistem u Inicijativi "Digitalna Srbija"

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: iStock 

U top 10 tržišno najvrednijih kompanija na svetu, čak 7 su prvenstveno tehnološke kompanije. Vrtoglavi rast IT industrije vidljiv je na svakom koraku, toliko da ne postoji nijedna velika kompanija na svetu koja ne ulaže u baš ovaj segment svog poslovanja i da se, polako, brišu granice između IT i “tradicionalnih” kompanija.

Isto tako, počeli su da se bude i regulatori, koji su zajedno sa investitorima i korisnicima do sada bili prilično blagonakloni prema dolazećim tehnološkim inovacijama. Međutim, ove godine, više nego ijedne pre, čuli smo jake stavove, koji su teme daljeg tehnološkog razvoja i IT sektora spustili na široke mase.

Sledi kratak osvrt na 5 glavnih tema iz ove godine koje najavljuju uzbudljivu deceniju pred nama.

 

1. Razdvajanje tehnoloških kompanija

Ovu temu prva je otvorila senatorka Voren u SAD koja je koristi kao važan deo svoje predsedničke kampanje. Senatorka veruje da je slaba primena antimonopolskih politika pomogla velikim tehnološkim kompanijama da učvrste svoju dominaciju i naštete konkurenciji i inovacijama. Prema njenim rečima, nedostatak izbora za potrošače omogućio je tehnološkim divovima da zanemaruju privatnost i korisničko iskustvo.

Glavne okosnice plana svode se na veću regulaciju onlajn tržišta, kao i poništavanja prethodno odobrenih spajanja koja su narušila konkurentnost. Voren predlaže da se sve velike kompanije koje razvijaju svoja onlajn tržišta i imaju prihode veće od 90 miliona dolara označe i tretiraju kao da se bave platnim uslugama. Za još veće kompanije (čiji prihodi su veći od 25 milijardi dolara) predlaže zabranu da budu ujedno i platforme i pružaoci usluga na tim platformama. Drugim rečima, kompanije neće moći da prodaju usluge na javnom tržištu koje poseduju i kontrolišu. Na koje kompanije bi to imalo najviše uticaja? Apple ne bi mogao da prodaje npr. Apple Music u okviru svog AppStore-a, Amazon bi morao da obustavi prodaju svojih proizvoda (Alexa, Kindle, Amazon Basics, itd).

Drugi aspekt plana, koji se odnosi na preokretanje “ilegalnih” i “anti-konkurentnih” spajanja, zaslužan je i za naziv ove njene politike (“Break Up Big Tech”). Šta ovo konkretno znači? Fejsbukova kupovina Instagrama 2012. godine i kupovina WhatsApp-a 2014. godine preokrenuli bi se, što je Mark Zakerberg, u razgovoru sa svojim zaposlenima, nazvao egzistencijalnom pretnjom.

Jasno je da je ova tema stavljena na sto, da su tehnološke kompanije pod mnogo većom lupom javnosti i političara i da će to imati implikacije na njihov dalji rast i razvoj

Iako ovaj pristup dobija sve više pažnje i podrške u javnosti (čak je i Tramp počeo da priča malo o tome), to ne znači da će se on sprovesti u delo. Da podsetimo, krivi ste za monopolizaciju samo ako ste svoj monopol postigli na drugi način osim pružanjem boljeg proizvoda po povoljnijoj ceni. Pored toga, izuzetno je teško zakonski dokazati da je u trenutku spajanja dve kompanije zapravo došlo do antimonopolskog ponašanja (npr. Instagram nije bio ni delić onoga što je danas nakon akvizicije).

Međutim, jasno je da je ova tema stavljena na sto, da su tehnološke kompanije pod mnogo većom lupom javnosti i političara i da će to imati implikacije na njihov dalji rast i razvoj.

 

2. Političko oglašavanje na društvenim mrežama

Krajem godine, još jedna tema koja se otvorila u SAD je političko reklamiranje na društvenim mrežama. Naime, iako do narednih izbora ima još godinu dana, kandidati su već potrošili više od 60 miliona dolara na marketing na Fejsbuku i Guglu. Dva oglasa Trampove kampanje posebno su privukla pažnju, jer su lažno optužila bivšeg potpredsednika Bajdena da je ukrajinskim zvaničnicima ponudio milijardu dolara da obustave slučaj protiv njegovog sina Hantera.

Oglasi, koje je pogledalo preko četiri miliona ljudi, uključuju i kratki video snimak koji je montiran tako da izgleda da Bajden otvoreno priznaje da je to uradio. Uprkos pritisku javnosti i zahteva samog Bajdena, Fejsbuk je odbio da ukloni ovaj oglas, koje su objasnili verovanju u slobodno izražavanje, poštovanju demokratskog procesa i uverenju da je u zrelim demokratijama sa slobodnom štampom politički govor već najpouzdaniji govor koji postoji. Mark Zakerberg je zatim u više navrata branio čvrsto ovaj stav, verujući da velike tehnološke kompanije nikada ne treba da postanu cenzori sadržaja.

U isto vreme, Tviter je odlučio da ukine političko oglašavanje u potpunosti. Iako prilično dobar PR potez u datom trenutku, kroz ovaj akt smo videli da definisanje toga šta sve spada u političko oglašavanje nije baš tako jednostavno.

Postoji mnogo prostora za nijansiranu digitalnu politiku oglasa između modela „sve može“, koji primenjuje Fejsbuk, i Tviterovog isključenja, a ujedno ovde mora da se uključi i regulator, kao što je to već uradio kada je u pitanju oglašavanje u drugim medijima.

 

3. Pritisak na Fejsbuk Libru

Fejsbukov plan da kreira globalnu kriptovalutu zajedno sa 30-ak velikih globalnih kompanija sa idejom da unapredi digitalna plaćanja širom sveta naišao je na veliku blokadu regulatora. Krajem godine, evropski ministri finansija složili su se da blokiraju Libru unutar EU dok ne razviju zajednički način da se ona reguliše.

U SAD se Libra suočila sa velikim skepticizmom američkih zvaničnika, a može se reći da je ovo jedna od retkih tema oko koje su se složili potpuno ideološki različiti političari. Neki od njih su slali otvorena pisma direktorima kompanija koje su bile deo ovog projekta sa pozivom da se povuku. Što su mnoge od njih i uradile.

Na kraju, Mark Zakerberg je rekao da se Libra neće lansirati ni u jednoj zemlji bez pečata američkih regulatora.

Međutim, ovakav pritisak jasno pokazuje i potencijal disrupcije koju bi Libra mogla da kreira ukoliko bi se njena misija ispunila. I ujedno pokazuje koliko se u tom slučaju uloga regulatora smanjuje, a posebno regulatora iz ekonomija sa stabilnim i, možemo slobodno reći, globalnim valutama.

 

4. Kamere za prepoznavanje lica

O ovoj temi se na Talasu već pisalo jer je aktuelna i u našoj zemlji, ali i vrlo kontroverzna na svetskom nivou.

Ova tehnologija je prilično prigrljena kada nam omogućava da otključamo svoje telefone pogledom, ali izaziva mnogo brige kada planira da se primenjuje u gradovima širom sveta.

Ključna razlika je u pristanku korisnika i svesnosti za šta je koristimo.

Zato je upotreba tehnologije prepoznavanja lica u Londonu dočekala mnogo javnih osuda, a čak je i slična situacija u Beogradu postala predmet stranih medija. S druge strane, San Francisko je na svojim ulicama zabranio upotrebu ove tehnologije.

Ključna razlika je u pristanku korisnika i svesnosti za šta koristimo tehnologiju

 

5. Porezi u Francuskoj

Ovog leta, Francuska je uvela porez od 3% na velike tehnološke kompanije sa prihodima većim od 750 miliona evra, od kojih su najmanje 25 miliona evra ostvarili u Francuskoj, i ova naknada će se primenjivati retroaktivno od početka 2019. godine.

Do sada su tehnološki divovi uspevali da plate mali ili nikakav porez na dobit u zemljama gde nemaju veliko fizičko prisustvo, a Francuska ovim oporezivanjem želi da “naplati” pristup svom razvijenom tržištu. Francuska očekuje da će na ovaj način prikupiti oko 400 miliona evra, a ukoliko bi ovakav porez bio nametnut u EU, prikupilo bi se oko 5 milijardi evra godišnje.

Francuska je jedna od prvih država koja je osmislila ovakvu politiku, ali OECD već vodi multilateralne diskusije o oporezivanju međunarodnih tehnoloških kompanija, jer dosadašnja praksa treba da se unapredi. Naime, Evropska komisija procenjuje da se prosečno tradicionalno preduzeće suočava sa 23% poreske stope na dobit u EU, dok internet kompanije obično plaćaju skoro 3 puta manje — 8% ili 9%.

Kratak pregled pet najvažnijih događaja u godini iza nas, kada je reč o potezima regulatora, pokazuje da nas čeka decenija izazova za IT sektor.

Pročitajte i:

 

Stavovi izraženi u autorskim kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *