Foto: iStock
Najnoviji podaci OECD-a pokazuju da je tržište u Srbiji značajno manje slobodno od proseka zemalja OECD-a, kao i od susednih država poput Albanije, Hrvatske, Bugarske i Rumunije koje nisu članice ove organizacije.
Rasprave o životnom standardu u Srbiji uglavnom se vode oko brojki – da li će plata biti 500 evra ili koliki rast privrede beležimo u ovom ili onom kvartalu. Međutim, ove brojke su samo pokazatelji tj. posledice konkretnih reformi ili njihovog izostanka.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) objavila je rezultate najnovijeg istraživanja o regulaciji tržišta (Product Market Regulation – PMR) u koje je uključila i podatke za Srbiju. Ako pogledamo najnovije podatke OECD-a, možemo da zaključimo da uporedive zemlje koje ostvaruju bolje rezultate od nas (kao što su Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Slovačka ili Poljska) takođe beleže bolji životni standard.
Iako Srbija kaska za ovim zemljama, u nekom trenutku nam je početna pozicija bila slična, pa korisne lekcije o rastu privrede možemo da naučimo upravo iz njihovog iskustva. Jedna od takvih lekcija dolazi upravo iz podataka OECD-a: uspešnije zemlje od nas imaju slobodniji pristup tržištu i manji upliv države u privredu.
Državno vlasništvo u privredi – najveća prepreka slobodnom tržištu
Šta nam pokazuju rezultati istraživanja OECD-a?
Na skali od 0 do 6, gde je 0 najslobodnije, a 6 najviše regulisano tržište, ukupna ocena Srbije iznosi 2,1. Poređenja radi, prosečna ocena (gde je, dakle, niža numerička ocena odraz većeg uspeha) na nivou najrazvijenijih država sveta, članica OECD-a iznosi 1,40, dok je prosek 5 najbolje rangiranih zemalja članica 1,03.
Da bismo bolje razumeli ocenu naše zemlje treba da pogledamo pojedinačne oblasti kojim se ovo istraživanje bavi. Tako možemo da vidimo da je ubedljivo najlošiju ocenu Srbija dobila u oblasti državno vlasništvo u privredi – čak 5,08 od mogućih 6. Ukratko, to znači da je najveća prepreka slobodi u poslovanju upravo prevelika uloga države.
Kako je Srbija prvi put uključena u ovo istraživanje, ne možemo da merimo napredak ili nazadovanje u pojedinačnim oblastima, ali možemo da uporedimo stanje u našoj zemlji sa regionom.
Umesto upoređivanja sa razvijenim privredama poput Nemačke ili Švajcarske, Srbija treba da posmatra zemlje Centralne i Istočne Evrope koje su prešle put od strogo kontrolisanih privreda do zemalja na koje se danas ugledamo kao na primere boljeg života.
Ukupna ocena koju je dobila privreda Rumunije iznosi 1,86, a efekte reformi i unapređivanja ekonomskih sloboda u ovoj zemlji možemo jasno da vidimo ako pogledamo rast njene privrede u proteklom periodu.
Bugarska je dobila ukupnu ocenu 1,93, a Albanija 1,82, sa vidno manjom ulogom države u privredi nego što je to slučaj u Srbiji.
Ocene odabranih država na skali od 0 do 6; Izvor: OECD
Kao posebno pozitivan primer, izdvaja se susedna Hrvatska.
Hrvatska – „veliki pomak na najvažnijoj ljestvici liberalizacije tržišta“
Portal Ekonomski lab ocenio je napredak Hrvatske u ovom polju kao „veliki pomak na najvažnijoj ljestvici liberalizacije tržišta.“ Pozivajući se na rezultate prethodne ankete iz 2013, autori navode da je Hrvatska prešla put od najregulisanije privrede u Evropskoj uniji do izjednačavanja sa prosekom zemalja OECD-a i EU.
Takođe, dodaju, treba imati u vidu da je ova zemlja u međuvremenu sprovela reformu u oblasti pokretanja poslovanja, pa bi u realnom vremenu njihova ocena bila još bolja.
Koje lekcije možemo da naučimo od susedne Hrvatske?
Pre svega, slični problemi opterećuju naše dve privrede – i Hrvatska je, poput Srbije, najlošije ocenjena u pogledu državnog vlasništva u privredi, s tim što je njihovih 3,75 značajno bolje od ocene naše zemlje, a takođe beleže napredak u proteklih 5 godina.
S druge strane, najveći napredak Hrvatska beleži u polju odsustva regulacije tržišta – danas, tržište u Hrvatskoj slobodnije je nego u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj ili Slovačkoj.
Cilj Hrvatske je dostizanje nivoa Slovenije ili Češke, a put ka tome je jasan – privatizacija državnih preduzeća, zaključuju autori.
Kako se meri regulacija tržišta?
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) objavila je rezultate najnovijeg istraživanja o regulaciji tržišta (Product Market Regulation – PMR) u koje je uključila i podatke za Srbiju, kao i još nekoliko zemalja koje nisu članice OECD. Reč je o istraživanju koje OECD sprovodi na svakih 5 godina, a najnoviji rezultati odnose se na podatke prikupljene zaključno sa 1. januarom 2018. u slučaju naše zemlje.
Rezultati istraživanja OECD-a prikazani su kroz opšti indikator regulacije tržišta (na skali od 0 do 6) koji je zatim podeljen na dva indikatora – jedan koji meri poremećaje izazvane državnim uplivom u privredu i drugi koji se odnosi na prepreke za ulazak domaćih i stranih preduzeća na tržište. Unutar ovih oblasti, postoji još 6 ’srednjih’ i 18 ’nižih’ indikatora.
Više o metodologiji PMR-a, to jest pitanjima koja su uključena u anketu u postojećim propisima i regulacijama, možete pročitati ovde.
Sve podatke i rezultate istraživanja OECD-a možete pogledati ovde.
——————————————————————————————————————————
Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 