Da li treba zakonski odvojiti lokalne od parlamentarnih izbora?
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: N1

Redovni parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori u Srbiji čekaju nas na proleće 2020. godine. Dok je izvesno da će parlamentarni izbori biti održani 26. ili 3. maja, otvoreno je pitanje preko 50 jedinica lokalne samouprave koje svoje izbore treba da sprovedu pre toga.

U ovom trenutku je nejasno da li ćemo imati jedan ili dva izborna dana, a postoje i različita viđenja toga šta je u interesu vladajućoj SNS i da li termin parlamentarnih izbora može da se tumači kao nekakav ustupak u kontekstu dijaloga vlasti i opozicije o izbornim uslovima.

Međutim, pored kratkotrajnih rasprava o datumu izbora 2020, dugoročno je otvoreno pitanje „spajanja izbora“ – održavanja republičkih, pokrajinskih i lokalnih izbora u istom danu. Ovakva mogućnost predviđena je i važećim zakonodavstvom, a u praksi smo u više navrata imali priliku da vidimo implikacije objedinjavanja izbora.

O tome da li i zašto treba zakonski odvojiti održavanje izbora na različitim nivoima, kao i o očekivanjima u susret proleću 2020, razgovarali smo sa Bojanom Klačarem i Bobanom Stojanovićem. Pored toga, pitali smo nosioce vlasti u tri opozicione opštine da li bi razdvajanje lokalnih od parlamentarnih izbora uticalo na njihovu odluku o učešću, odnosno bojkotu predstojećih izbora.

 

Jedan ili dva izborna dana na proleće 2020?

Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a, u razgovoru za Talas ocenio je da je danas objektivno vrlo teško proceniti da li ćemo sledeće godine imati jedan ili dva izborna dana jer smo, kako kaže, ranijih godina bili svedoci različitih modaliteta izbornog inženjeringa na lokalnom nivou.

„Bili smo svedoci da se veštački podnose ostavke čelnih ljudi lokalnih samouprava i fleksibilnih rokova za raspisivanje izbora kada se uvede privremeni organ. SNS će preferirati jedan izborni dan i pokušaće da pronađe modalitet, jer se SNS pokazao kao stranka koja najbolje funkcioniše u objedinjenim izborima, sa jednom velikom kampanjom i čovekom koji stoji iza nje“, dodaje Klačar.

On je podsetio i na najavu predsednika Aleksandra Vučića da se razmišljalo o izborima u martu – Klačar to tumači kao ideju da se svi izbori spoje u jedan dan i dodaje da je u tom smislu pomeranje krajnjeg datuma za izbore ’mali ustupak opoziciji’.

„Istovremeno, ne verujem da će SNS insistirati na jednom izbornom danu ukoliko to bude tražilo krupne intervencije ili vidljiv i radikalan izborni inženjering. Njima to sada nije u interesu jer su izloženi pažnji domaće i međunarodne javnosti zbog preuzetih obaveza u međustranačkom dijalogu, ali nemaju ni pritisak rezultata jer deo opozicije neće ni učestvovati na izborima“, ističe Klačar. Ono što sigurno treba očekivati, dodaje, jeste da će SNS pokušati da najvažnije lokalne izbore i one u kojima je na vlasti opozicija spoji sa parlamentarnim izborima.

„Ipak sam bliži opciji da će izabrati jedan izborni dan, ali ne bih smeo da se kladim na to“

Boban Stojanović, doktorand na Fakultetu političkih nauka, kaže za Talas da misli da smo ’bliži tome da ćemo ipak imati jedan izborni dan’, kao i da će vlasti iskoristiti mogućnosti da pomere lokalne izbore u onim JLS gde bi trebalo da budu održani ranije.

„Iako bi razdvajanjem datuma imali dužu kampanju i bila bi to jedna ista kampanja, centralna/parlamentarna (praktično predsednička) bez izraženih lokalnih tema jer bi se kampanje poklopile, ipak mislim da će izbori biti u jednom danu. To će pravdati smanjenjem troškova, a realni razlog je da uopšte kod birača ne stvore pitanje da li glasaju za lokalne kandidate/lokalne lidere partija ili glasaju za Vučića (predsednika partije).

Sa druge strane, možda će pokušati da na taj način isprovociraju lokalne opozicione odbore da u nekim JLS izađu na izbore, da li kao stranke ili kao grupe građana, pa da dodatno stvore sukobe unutar opozicionih partija i otvore pitanja u kojima one neće biti jedinstvene“, dodaje Stojanović.

Kako kaže, pitanje spajanja izbora je zaista otvoreno, te ne zna šta će vlast percipirati kao isplativiju opciju. „Ipak sam bliži opciji da će izabrati jedan izborni dan, ali ne bih smeo da se kladim na to“, zaključuje.

 

Zelenović, Paunović i Bastać – da li bi razdvajanje izbora uticalo na odluku o učešću?

Zakon o lokalnim izborima nalaže da izbori u jedinici lokalne samouprave (JLS) treba da budu održani najkasnije 30 dana pre isteka mandata aktuelnog saziva lokalne skupštine. Kako mandat traje 4 godine od dana konstituisanja skupštine, tako i one JLS koje su svoje skupštine konstituisale neposredno nakon izbora 2016. lokalne izbore 2020. treba da održe ranije od drugih. Ispostavlja se da takvih opština ima preko 50, dok su posebno zanimljivi slučajevi onih JLS u kojima na vlasti nije Srpska napredna stranka.

Takav je slučaj, između ostalih, sa beogradskom opštinom Stari Grad (u kojoj izbori treba da budu održani najkasnije 12. aprila), Šapcem (5. aprila) i Paraćinom (28. marta).

Predsednik opštine Stari Grad Marko Bastać, odnedavno predsednik beogradskog odbora Stranke slobode i pravde, na pitanje da li bi razdvajanje lokalnih izbora od republičkih uticalo na njegovu odluku o bojkotu, odgovara kratko – „Neće uopšte biti izbora na proleće 2020.“

Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin i zamenik predsednika Demokratske stranke, kaže za Talas da očekuje da će lokalni izbori biti održani istog datuma kada i parlamentarni. „Bojkot nije pitanje moje lične odluke“, dodao je Paunović.

Šabac ce učiniti sve da energija za ovu borbu bude na najvišem mogućem nivou. Takve će biti i naše odluke

Gradonačelnik Šapca i predsednik stranke Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović u razgovoru za Talas naglasio je da u Srbiji ne postoje uslovi za slobodne i poštene izbore.

„Borimo se, sve ovo vreme, da do takvih izbora dođe i da građani naše zemlje izađu iz dubukog mraka u koji smo ušli pre sedam i po godina. Siguran sam da ce nas ova građanska borba dovesti do pobede.

Šabac ce učiniti sve da energija za ovu borbu bude na najvišem mogućem nivou. Takve će biti i naše odluke“, poručuje Zelenović.

Kako kaže, vreme će pokazati kakve će biti konkretne odluke onih koji su ovlašćeni za raspisivanje izbora na bilo kom nivou. „Borim se svom snagom koju imam da do poštenih izbora dođe i da Srbija ne uđe u građanski sukob u koji nas vlast svojom bezumnom politikom gura, a čije posledice mogu biti nesagledive. Optimista sam i verujem u veliku pobedu slobodoumne Srbije“, zaključuje gradonačelnik Šapca.

 

Odvajanje lokalnih od republičkih izbora – „apsolutno“

Bez obzira na to šta će se desiti na proleće, ostaje pitanje za svaki naredni izborni ciklus u Srbiji – da li, i zbog čega, treba odvojiti lokalne od republičkih izbora.

„Apsolutno je važno da lokalni izbori budu odvojeni od parlamentarnih ili predsedničkih. Spajanjem izbora se guši lokalna demokratija, urušavaju interesi lokalne zajednice i dugoročno blokira proces stvaranja političkih elita. Zapravo, spajanje izbora iznova podstiče negativnu selekciju političkih elita“, smatra Bojan Klačar. Ipak, dodaje, nije siguran da li je neophodno zakonski normirati ovo razdvajanje jer to može dovesti do „efekta prenormiranosti“ – rešavanje svakog izazova uvođenjem novih zakonskih rešenja, umesto da se obezbede mehanizmi da se postojeći zakoni primenjuju na ispravan način.

Apsolutno je važno da lokalni izbori budu odvojeni od parlamentarnih ili predsedničkih

„Takođe, ne bi trebalo da pripremamo rešenje u skladu sa trenutnim kontekstom, već da razmišljamo o opštosti njihove primene. Bolje je otvoriti pitanje čitavog izbornog zakonodavstva koje je zastarelo i prevaziđeno i u tom kontekstu specificirati rokove kod lokalnih izbora i procedura oko uvođenja privremenog organa“, zaključuje Klačar.

Zbog prethodno navedenih izazova, i naš drugi sagovornik smatra da lokalni izbori treba da budu odvojeni od parlamentarnih.

„Apsolutno sam zagovornik toga. Mi sada praktično i nemamo lokalne izbore. Nemamo lokalne kampanje, lokalne teme i politike, lokalne kandidate (u sadejstvu sa potpuno depersonalizovanim izbornim sistemom i posrednim izborom gradonačelnika i predsednika opština u skupštinama) – suštinski nemamo lokalne izbore“, naglašava Boban Stojanović.

Kako kaže, retki su primeri pravih lokalnih kampanja, promocije lokalnih lidera i kandidata za odbornikea, kao i samog čina da građani donose biračke odluke na osnovu lokalnih tema.

„Glasanje se svodi na partijske liste koje nose imena partijskih lidera i retki su primeri kada liste nose imena lokalnih kandidata. Takođe, nakon izbora se lokalne vlade upodobljuju sa republičkom, a često formiranje lokalnih vlada zavisi od republičkog koalicionog sporazuma (od 2008. godine).

Praktično se nipodoštava bilo kakav lokalni izbor kako građana, tako i lokalnih odbora partija. Vertikalna unutrašnja demokratija u partijama gotovo da ne postoji i zato su sve partije u Srbiji snažno centralizovane, a često i prezidencijalizovane. Lokalni odbori su u potpunosti zavisni od centrale, a izborni sistem na lokalnom nivou to snažno podupire“, ističe Stojanović.

Odvajanjem lokalnih izbora od republičkih, zaključuje, oni bi se oni podigli na makar malo viši nivo, čime bi se građanima bar delimično dala prilika da zaista biraju lokalne predstavnike.

Povezano:

——————————————————————————————————————————

Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *