Populisti protiv globalizacije - ključni argumenti populista
Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 8 minuta

Foto: Gage Skidmore

“Globalizacija je učinila da finansijske elite koje doniraju političarima budu veoma, veoma bogate… ali je ostavila milione radnika samo sa siromaštvom i bolom u srcu”, rekao je američki predsednik Donald Tramp tokom jednog govora. On ipak nije jedini političar na svetskoj političkoj sceni koji globalizaciju posmatra kao negativan trend koji je potrebno zaustaviti.

Iako je globalizacija jedan od termina koji ljudi često različito definišu, sve su glasniji argumenti protiv globalizacije, a oni dolaze naročito od populističkih političara i partija. Veliki broj ovih argumenata se zasniva na netačnim podacima i zabludama, ali antiglobalistička agenda ima svoje pristalice, naročito u pojedinim zapadnim zemljama, što otvara zanimljiva pitanja za budućnost liberalnog poretka i slobodne trgovine.

 

Ko su sve protivnici globalizacije danas?

Globalizacija se u ekonomskoj sferi najčešće definiše kao sve veća integracija svetske ekonomije kroz razvoj slobodne trgovine i slobodnog protoka kapitala širom sveta, a globalizacija ima i posebnu kulturnu komponentu. Najčešće se kritikuje ekonomski aspekt globalizacije, dok su ređe zamerke na globalizaciju u sferi kulture.

Pored Donalda Trampa, “antiglobalistička” retorika danas je česta kod populistički nastrojenih političara. Najdžel Faraž, lider partije Bregzit, jedan je od najaktivnijih protivnika globalizacije, te tako često navodi da je potrebno da Britanci preuzmu kontrolu nad svojom zemljom. Sličan slučaj je i sa drugim evropskim političarima poput Marin Le Pen i Viktora Orbana, koji je pre dve godine čak naglasio da mu je “dosta Zapadnog modela globalizacije koji zanemaruje nacionalni suverenitet”.

Međutim, nisu samo desni populisti i partije protiv globalizacije. Džeremi Korbin, lider Laburističke partije, protivi se slobodnoj trgovini i globalizaciji, a sličan stav deli i američki senator i predsednički kandidat Berni Sanders. “Globalna ekonomija ne radi u korist većine ljudi u našoj zemlji i svetu”, ističe Sanders.

Sjedinjene Američke Države su dugo bile najglasniji i najveći zagovornik slobodne trgovine i slobodnog protoka kapitala, ali trenutno postoje jake struje koje govore protiv ovakvog modela razvoja, naročito u Demokratskoj partiji. Aleksandrija Okasio Kortez, jedna od najmlađih članica američkog Kongresa, nezvanični je predvodnik levog krila Demokratske partije koje globalizaciju ne vidi u najboljem svetlu. Protivljenje globalizaciji očigledno prelazi ideološke granice i postaje zajednički imenitelj za političare na levici i desnici.

Ukoliko pogledamo Srbiju, nije teško pronaći antiglobalističku retoriku. “EU je projekat bankarskog globalizma”, naveo je Saša Radulović, predsednik stranke Dosta je bilo, u nedavno objavljenom autorskom tekstu. Pored Radulovića, antiglobalistička retorika se može pronaći i kod Dragana Đilasa, jednog od čelnika Saveza za Srbiju, ali i kod drugih srpskih političara. Podrška borbi protiv globalizacije i protivljenje članstvu Srbije u EU često se preklapaju jer se EU posmatra kao oličenje globalizacije.

Šta ljudi širom sveta zapravo misle o globalizaciji?

Iako je teško ispitivati stavove ljudi o globaliziciji, terminu koji se dosta široko i različito definiše, sprovedena su različita istraživanja javnog mnjenja o slobodnoj trgovini i povezanim temama.

Prema rezulatima istraživanja javnog mnjenja u SAD, podrška slobodnoj trgovini i sporazumima koji je omogućavaju osetno je opala tokom kampanje za predsedničke izbore 2016. godine, naročito kod glasača koji se izjašnjavaju kao republikanci. Mesec dana pred predsedničke izbore 2016. godine, 63% republikanaca okarakterisalo je slobodnu trgovinu kao lošu stvar za Amerikance. Demokrate u SAD više podržavaju slobodnu trgovinu, a prema rezultatima istraživanja iz 2018. godine, preko 56% Amerikanaca misli da su globalizacija i slobodna trgovina dobre za njihovu zemlju.

Organizacija Pew Research Center sprovela je 2014. godine istraživanje u 44 zemlje koje je dalo zanimljve podatke o stavovima ljudi širom sveta prema globalizaciji. Ispitanici iz zemalja u razvoju kao što su Vijetnam i Uganda vide globalizaciju vrlo pozitivno u sferi ekonomije – u proseku, 78% ispitanika iz ovih zemalja vide međunarodnu trgovinu i ekonomsku integraciju kao pozitivnu stvar za njihovu zemlju. Preko 87% ispitanika u Tunisu smatra da trgovina stvara nove poslove, preko 77% Libanaca kaže da trgovina dovodi do većih plata za radnike, a 69% ispitanika iz Bangladeša podržava dolazak stranih kompanija u njihovu zemlju.

Izvor: Pew Research Center

U Francuskoj, Japanu i drugim razvijenim zemljama globalizacija se ipak posmatra malo drugačije. Više od 50% ispitanika iz Italije i SAD smatra da međunarodna trgovina negativno utiče na zaposlenost, a isto mišljenje deli i 49% ispitanika iz Francuske i 38% iz Japana. U Italiji je 73% ispitanika reklo da je za njihovu zemlju loše ukoliko strane kompanije kupuju domaće kompanije, dok samo 20% Amerikanaca veruje da međunarodna trgovina stvara poslove.

Izvor: Pew Research Center

Do sličnih zaključaka je došao i britanski časopis The Independent kada je sproveo istraživanje javnog mnjenja 2016. godine. Rezultati su pokazali da 51% ispitanika iz Britanije smatra da je globalizacija dovela do veće nejednakosti između bogatih i siromašnih, dok je samo 23% Britanaca reklo da globalizacija nije smanjila plate radnika.

Niko ne gubi u slobodnoj trgovini

Bez obzira na to da li je globalizacija kao trend pozitivna ili negativna, izvesno je da u razvijenim zemljama sveta postoji skepsa o pozitivnim stranama ovog fenomena. Upravo je ta skepsa ono što daje priliku političarima da predlažu protekcionističke politike i veću državnu intervenciju u raznim sektorima. Nezadovoljstvo globalizacijom i njenim pojedinim aspektima se često postavlja u kontekst “dobitnika” i “gubitnika” globalizacije – navodno je globalizacija pomogla jednoj grupi ljudi na uštrb drugih.

Stanovnici zemalja kao što su Indija, Kina ili Laos drastično su povećali svoj dohodak u poslednjih 20 godina i nije iznenađenje da ljudi u ovim državama mnogo pozitivnije posmatraju trend globalizacije. Ovo ipak ne znači da je boljitak ljudi u Vijetnamu došao na uštrb radnika iz Velsa, iako populisti često globalizaciju i slobodnu trgovinu posmatraju kao igru u kojoj samo jedan igrač može da pobedi (zero sum game). Globalizacija je ljudima u razvijenim zapadnim zemljama omogućila pristup ogromnom broju dobara pristupačne cene koji su proizvedeni u Kini, Bangladešu i sličnim zemljama, što je samo jedna ilustracija pozitivnog ishoda za obe strane u trgovinskoj razmeni.

Jedno od čestih obeležja populističke retorike jeste upravo lažno predstavljanje ishoda slobodne trgovine – neko mora da izgubi da bi se neko drugi obogatio. Realnost je ipak sasvim drugačija, slobodna međunarodna trgovina stvara bogatstvo zato što pruža priliku milionima ljudi širom sveta da ponude svoje veštine i proizvode na svetskom tržištu. Nažalost, jedino oko čega populisti na levici i desnici mogu da se usaglase jeste upravo to da je slobodna trgovina u velikom broju slučajeva loša, što stvara opasan konsenzus. “Ja volim Bernija. On je jedina osoba koja se po pitanju trgovine slaže sa mnom. Ja imam veoma čvrste stavove o trgovini. Ima ih i on”, rekao je Tramp u februaru ove godine.

Alternativa slobodnoj trgovini su protekcionističke mere kao što su visoke carine, subvencije i uvozne kvote, a efekte ovakvog pristupa možemo videti i danas. Šećerna industrija u Sjedinjenim Američkim Državama je jedna od najzaštićenijih američkih industrija još od 1934. godine, a grupacija Americans for Tax Reform navodi da su američki poreski obveznici samo za subvencije ovoj industriji izdvojili preko 300 milijardi dolara. Ovaj pristup jeste sačuvao poslove farmera i velikih kompanija, ali su svi građani platili cenu suvencija jer je cena šećera u SAD-u značajno veća od svetskog proseka. Takođe, veliki broj drugih američkih kompanija koje koriste šećer u svojim proizvodima su morale da izmeste proizvodnju u druge zemlje zbog kvota na uvoz šećera i visokih cena. Problem onoga što se vidi i onoga što se ne vidi u ekonomiji je još davno uočio novinar Henri Hazlit 1946. godine u čuvenoj knjizi Ekonomija u jednoj lekciji, ali je ovo lekcija koju populisti širom sveta odbijaju da nauče.

 

Globalizacija nije odgovorna za gubitak poslova

Prigovor koji često čujemo kada se govori o globalizaciji jeste to da je ona odgovorna za gubitke poslova u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji i drugim razvijenim zemljama. Džeremi Korbin je kritikovao autsorsing (outsourcing) i “jeftinu radnu snagu” iz inostranstva jer zbog toga britanski radnici zarađuju manje, ali ova tvrdnja ima malo potvrde u realnosti. On je dodao i da bi se Laburistička partija postarala da se u Britaniji ponovo proizvode stvari koje se sada proizvode u inostranstvu.

Iako u razvijenim zemljama poput SAD zaista ima sve manje poslova u fabrikama i proizvodnim pogonima (manufacturing), globalizacija nije odgovorna za ovo. U periodu od 2000. do 2008. godine nestalo je oko 5.6 miliona ovih poslova samo u Sjedinjenim Američkim Državama, a prema analizi jednog američkog univerziteta, 85% gubitka ovih poslova izazvano je napretkom u tehnologiji. Usled automatizacije, fabrički poslovi širom sveta polako nestaju, ali se to uglavnom ne može pripisati slobodnoj trgovini. Tehnološki napredak je omogućio da radnici postanu značajno produktivniji, što znači da je potrebno manje radne snage, ali se otvaraju i potpuno nove mogućnosti za proizvodnju zbog nižih fiksnih troškova.

Takođe, činjenica da se u razvijenim zemljama sveta više ne proizvode jeftini odevni predmet i dečje igračke znači i da su ove zemlje počele da se specijalizuju za proizvodnju sofisticiranijih i skupljih proizvoda. Ovo ipak ne znači neki poslovi nisu premešteni u zemlje poput Kine i Laosa, ali se njihov broj precenjuje. Dodatno, rešenje za sve one koji su izgubili poslove nije odbacivanje slobodne trgovine, već reforma obrazovnog sistema koji bi mogao da se prilagodi inovacijama i sve dinamičnijem tržištu rada.

Još jedna od čestih kritika globalizacije jeste to da je doprinela povećanju nejednakosti širom sveta. Podaci ipak pokazuju da se nejednakost dohotka na svetskom nivou smanjila u poslednjih 25 godina zato što su milioni ljudi u Kini i Indiji izašli iz siromaštva. Nejednakost se doduše povećala unutar pojedinih zemalja, ali je još veći problem to što istraživanja pokazuju da ljudi širom sveta misle da je nejednakost mnogo veća i rasprostranjenija, zbog čega populistička retorika uspeva da privuče pristalice u Evropi i Americi.

Tačno je da su usled globalizacije pojedine grupe ljudi više profitirale u odnosu na neke druge. Prema analizi ekonomiste Branka Milanovića, u periodu od 1988. do 2008. godine pripadnici radničkog sloja u razvijenim zemljama poput Britanije videli su najmanje povećanje prihoda u odnosu na sve ostale grupe, uključujući bogatije i siromašnije slojeve širom sveta. Međutim, ovo je i dalje daleko od tvrdnje da su oni aktivno izgubili nešto zbog globalizacije.

 

Šta je rešenje za populiste?

Slobodna trgovina zasigurno stvara bogatstvo za sve koji su uključeni u nju, ali ukoliko ljudi u razvijenijim zemljama sveta sve manje veruju u dobrobiti ekonomske povezanosti, globalizacije i slobodnog protoka kapitala, populisti širom sveta će to iskoristiti. Iako je izvesno da određeno nezadovoljstvo postoji, problem nije u globalizaciji, niti je rešenje u podizanju protekcionističkih zidova koje predlaže većina populista i demagoga.

Ukoliko želimo da stanemo na put populističkoj retorici, važno je konstantno podsećati ljude na sve dobrobiti slobodne međunarodne trgovine i globalizacije, ali je potrebno i obratiti pažnju na realne probleme koji mogu biti rešeni. Uglavnom kada glasači kritikuju globalizaciju, druga pitanja su problem – loš zdravstveni i penzioni sistem, siromaštvo ili korupcija političara na vlasti. Sve ovo su problemi koji utiču na svakodnevni život ljudi, a koji uz dovoljno političke volje i inovativnosti mogu biti rešeni. Antiglobalistička retorika je privlačna zato što na jednostavan način objašnjava različite probleme u društvu i pruža još jednostavnija rešenja, a kada političari na vlasti dovoljno dugo ignorišu probleme građana, ovakvi narativi dobijaju na moći.

Džeremi Korbin može da koristi narativ o sukobu “globalističkih elita” i “naroda” jer se veliki deo britanskog društva suočava sa ozbiljnim problemima. Procenjuje se da, zbog nedostatka pristupačnih stanova i kuća, preko 100.000 Britanaca do kraja 2020. godine neće imati stalno mesto stanovanja. Berni Sanders je dobio veliku podršku mladih u SAD na izborima 2016. godine zato što je govorio o problemu koji zaista pritiska mlade Amerikance – studentskim kreditima. Donald Tramp je dobro prepoznao da veliki deo njegove podrške dolazi od radnika koji su izgubili poslove u fabrikama, a nisu uspeli da se prekvalifikuju i pronađu drugo zanimanje.

Ovo ne znači da su populistička rešenja ispravna jer su u većini slučajeva ta rešenja nerealistična, ali uspeh i popularnost populista treba da nam ukaže na to da problemi postoje i da nisu nimalo naivni. Zbog toga je važno da ostali političari uvide i ozbiljno se pozabave razvijanjem predloga za neke od gorućih problema koji su dugo bili zanemarivani. Ukoliko se to ne dogodi, populistička retorika će samo nastaviti da buja, a sve jači će biti i napadi na globalizaciju koja je učinila da ljudi širom sveta izađu iz siromaštva i koja za veliki broj problema može biti rešenje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *