Srbija poslednja u regionu na najnovijem Indeksu ljudskih sloboda
Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: iStock 

„Ljudske slobode, usled svoje inherentne vrednosti i doprinosa blagostanju i ekonomskom rastu, zaslužuju najsnažniju odbranu u svim zemljama sveta“

 

Kanadski Institut Frejzer objavio je najnoviji Indeks ljudskih sloboda u svetu 2019. koji obuhvata 162 zemlje.

Srbija se nalazi na 58. od ukupno 162 mesta, sa ocenom 7,3 na skali od 1 do 10. Pored toga, Srbija je ove godine najlošije rangirana od svih zemalja u regionu.

O generalnim trendovima, stanju u regionu i pozitivnim premirima razgovarali smo sa Tanjom Porčnik, predsednicom Vizio instituta iz Ljubljane i koautorkom najnovijeg Indeksa ljudskih sloboda.

Kako su sveobuhvatni podaci za 162 zemlje dostupni tek za 2017. godinu, ovogodišnji Indeks zapravo meri stanje u svetu 2017. godine, dok je prošlogodišnji posmatrao 2016. godinu.

 

Lične i ekonomske slobode – zašto je Srbija najlošije ocenjena u regionu?

Indeks ljudskih sloboda objedinjuje dva indeksa – indeks ličnih i indeks ekonomskih sloboda. Kako sami autori navode u izveštaju, nedostatak ekonomske slobode daje onima koji su na poziciji moći različita sredstava prinude za ograničavanje drugih sloboda. Drugim rečima – nivo ekonomskih sloboda utiče i na druge slobode, bile one lične ili političke.

Kada je reč o Srbiji, u domenu ličnih sloboda naša zemlja nalazi se na 56. od 162 mesta, dok se u pogledu ekonomskih sloboda nalazimo na 80. mestu sa ocenom 6,89 na skali od 1 do 10. Ovde, naravno, treba imati u vidu značajne događaje koji su se odigrali od 2017. do danas, a koji bi izvesno uticali na sveukupnu ocenu Srbije u domenu sloboda.

U odnosu na zemlje regiona, Srbija se na zbirnom indeksu (koji objedinjuje lične i ekonomske slobode) nalazi na samom dnu, dok je u prošlogodišnjem izveštaju bila negde na sredini.

Rangiranje zemalja Zapadnog Balkana u najnovijem Indeksu ljudskih sloboda:

  • Hrvatska (37)
  • Albanija (38)
  • Crna Gora (53)
  • Bosna i Hercegovina (55)
  • Severna Makedonija (56)
  • Srbija (58)

U čemu je tačno problem u Srbiji? Precizniju dijagnozu daje nam uvid u pojedinačne kategorije koje Indeks obuhvata. Tako možemo da vidimo da je Srbija ubedljivo najlošiju ocenu dobila u oblasti vladavine prava (tek 4,4 na skali od 1 do 10), dok je posebno loše ocenjeno stanje u krivičnom pravu.

„Države regiona imaju zajedničku prepreku u ostvarivanju višeg nivoa ljudske slobode: vladavinu prava“, navodi Tanja Porčnik u razgovoru za Talas. Kako kaže, iako se bivše socijalističke privrede u proteklim decenijama jesu liberalizovale i ojačale svoja tržišta, ono u čemu nisu uspele je učvršćivanje vladavine prava.

„Pod socijalizmom, uloga pravnog sistema nije da zaštiti prava pojedinaca, već da brani interese političke elite. U tom smislu, sudije, tužioci i drugi sudski činovnici se obučavaju upravo za služenje interesima elita.

Da bi ojačale vladavinu prava, ove zemlje institucionalno treba da se fokusiraju na nezavisnost sudstva, nepristrasnost sudova, zaštitu prava svojine i pouzdanost policije“, poručuje naša sagovornica.

 

Hrvatska kao pozitivan primer: manje države, više slobode

Kao pozitivan primer reformi koje doprinose unapređenju sloboda, Porčnik navodi Hrvatsku koja je, kako kaže, izuzetak od pravila da se nivo sloboda u regionu pogoršava ili ostaje nepromenjen.

„Hrvatska Vlada je smanjila kako regulatorne troškove, tako i poresko opterećenje ljudi koji u ovoj zemlji žive ili posluju. Pored toga, u Hrvatskoj je smanjen udeo državnih investicija, kao i nivo državnog vlasništva i kontrole nad kapitalom u industrijskom, poljoprivrednom i uslužnom sektoru“, objašnjava Porčnik.

Zemlja iz koje dolazi naša sagovornica, Slovenija, najbolje je ocenjena od svih bivših jugoslovenskih zemalja. Na najnovijem indeksu, Slovenija se nalazi na 35. mestu od ukupno 162 zemlje, sa ukupnom ocenom 7,97.

 

Prava i slobode ugroženi u brojnim delovima sveta

„Uz porast populizma, nacionalizma i hibridnih oblika autoritarizma, prava i slobode građana nalaze se na udaru u  brojnim delovima sveta. Ne iznenađuje to što je najprimetniji pad sloboda u Angolu, Venecueli i Tadžikistanu“, ističe naša sagovornica i koaturoka Indeksa ljudskih sloboda.

Ipak, nije sve crno, pa tako Porčnik navodi da je sloboda u nekim drugim krajevima sveta u povoju, te da se u mnogima od njih i širi. Izveštaj Instituta Frejzer navodi Šri Lanku, Zimbabve, Togo, Obalu Slonovače i Mjanmar kao zemlje u kojima je zabaležen najveći porast sloboda.

„Ljudske slobode, usled svoje inherentne vrednosti i doprinosa blagostanju i ekonomskom rastu, zaslužuju najsnažniju odbranu u svim zemljama sveta“, zaključuje naša sagovornica.

Ceo izveštaj Instituta Frejzer dostupan je ovde

Pročitajte i:

——————————————————————————————————————————

Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *