Foto: iStock
Vreme kada smo čekali da se završi Dnevnik ili trčali kući sa treninga da ne bismo propustili najnoviju epizodu serije koju pratimo je iza nas. Nema više snimanja epizoda na kasete ili čekanja reprize – iako i dalje možemo da gledamo serije u redovnim terminima na televiziji, pogodnosti striming servisa omogućavaju nam da biramo kada i koliko epizoda ćemo pogledati.
Dok su u Srbiji najpopularniji Netfliks i HBO GO, postoji veći broj platformi koje olakšavaju praćenje nikada razvijenije produkcije serija, ali i igranih, animiranih ili dokumentarnih filmova. Popularnost ovakvih usluga mogli smo da vidimo sredinom novembra kada je pokrenuta nova platforma Disney+ koja je samo u prvom danu dobila preko 10 miliona pretplatnika.
View this post on Instagram
Pored svih pogodnosti koje nam ovakvi servisi pružaju, sve veća popularnost striming platformi nudi i korisne lekcije o ekonomiji.
Tržište – mesto gde se sastajemo da razmenimo dobra i usluge
„Striming platforme bi praktično bile nemoguće bez brzog i jeftinog interneta. Kao što su šine u XIX veku povezivale i spajale ogromna prostranstva zemlje, tako danas internet spaja konzumente i kreatore sadržaja na digitalnom tržištu“, piše u autorskom tekstu Žilvinas Šalenas, direktor Fondacije za ekonomsko obrazovanje (FEE).
Šalenas smatra da su Netfliks, Disney+ i slične platforme odlična ilustracija ključnih koncepata u ekonomiji. Kada je reč o tržištu, on podseća da i „obožavaoci i mrzitelji“ slobodno tržište često posmatraju kao nešto magično, dok u realnosti tržište predstavlja samo to – prostor, fizički ili digitalni, u kojem kupci i prodavci trguju. Ništa više. Ali, ključ je u tom sastajanju.
„Velika tržišta podstiču raznolikost ukusa i preferencija umesto da ih uništavaju“, zaključuje on.
Transakcioni troškovi
„Malo ko se seća da je Netfliks započeo kao kompanija koja je poštom slala najnovije filmove“, navodi dalje Šalenas. I zaista, ovu uslugu Netfliksa i danas koristi preko 2 miliona Amerikanaca, ali je daleko više njih prigrlilo sve pogodnosti striminga.
Sledeća lekcija koju Šalenas prepoznaje odnosi se na transakcione troškove – u najširem smislu, oni predstavljaju troškove koji su povezani sa učestvovanjem u trgovinskim transakcijama.
„Što su transakcioni troškovi manji, to je lakše kupcima i prodavcima da se nađu i trguju“, objašnjava autor i dodaje: „ako povećate transakcione troškove – na primer, počnete da oporezujete internet, kablove, komunikacije ili slanje pošiljki – tržišta će se smanjiti i manje ljudi će sarađivati i trgovati“.
Monopoli i država – kome treba državni Netfliks?
Nezaobilazno pitanje kada pričamo o uspešnim kompanijama jesu i monopoli. Imajući u vidu značajan rast i uspeh striming platformi, Šalenas podseća da im veći broj korisnika omogućava veći profit za dalji razvoj i privlačenje novih korisnika, što navodi na zaključak da na kraju „može biti samo jedna“ striming kompanija koja će istisnuti sve druge.
„Tržišta nam pokazuju da ljudi mogu i hoće da sarađuju bez ikakvih uputstava ili potrebe za političarima, a upravo to vam je najveća konkurencija – ako ste političar“, priča autor.
Kako kaže, neki ekonomisti ovakve situacije zovu prirodnim monopolima, što znači da će određena tržišta neminovno postati monopoli, dok političari odmah postavljaju pitanje „zašto čekati?“ i kreću u zakonsko ograničavanje konkurencije. Ovo se, dodaje, dešavalo u brojnim oblastima – od prikupljanja otpada do struje. „Često, sledeći korak jeste nacionalizovanje monopola i prepuštanje državi.“
Srećom, dodaje, niko još uvek ne predlaže zabranu konkurencije između striming platformi i prepuštanje državi da vodi neku megalomansku kompaniju koja bi pružala usluge koje danas pružaju Netfliks, Amazon Prime ili Disney+. Ipak, nije isključeno da već postoje pritužbe kako su neke od ovih kompanija prevelike da bi opstajale bez ikakve političke kontrole.
„Širenje i konkurencija između svih ovih striming platformi pruža nama, korisnicima, mogućnost da gledamo šta hoćemo, gde i kada god hoćemo, po ceni koja je samo deo onoga što bismo platili za bioskopsku kartu. Kada se ulogujemo, mi zapravo direktno sarađujemo sa glumcima, režiserima, scenaristima i dizajnerima. Nadajmo se da će ova divna saradnja potrajati“, poručuje Šalenas.
“Privatni tržišni monopoli su nužno privremeni”
Konačno, kada pričamo o privatnim monopolima, treba imati na umu da su oni nužno privremeni. Kako je primetio ekonomista Slaviša Tasić govoreći o tekstu Gardijana iz 2007. godine naslovljenom „Da li će MySpace ikada izgubiti monopol?“ – „MySpace? Šta to beše? Ima monopol?“. S druge strane, dodaje Tasić, jedini održivi monopol jeste državni – kada državna kompanija ima zakonski monopol ili kada država osigurava dominantnu poziciju privatnoj kompaniji kroz različite povlastice i restrikcije.
„Privatni tržišni monopoli su nužno privremeni. Čak i oni koji donekle potraju, to uspeju samo zato što se nisu ponašali monopolski, već su uspevali da još neko vreme budu inovativni i privlačni kupcima. Ali na još malo duži rok ih ništa ne može spasti“, zaključio je.
——————————————————————————————————————————
Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 