Foto: iStock
Dok se u javnosti spekuliše o 3. maju kao datumu redovnih parlamentarnih izbora 2020, Večernje novosti objavile su informaciju da će izbori biti raspisani 5. marta, a održani 26. aprila. Ostaje otvoreno pitanje datuma lokalnih izbora, budući da bi značajan broj opština trebalo da ih održi pre 26. aprila. Šta možemo da očekujemo?
U susret redovnim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima 2020. godine, u Srbiji se već duže od 4 meseca odvija dijalog između predstavnika vlasti i opozicije u različitim formatima. Poslednja održana runda dijaloga uz posredovanje Evropskog parlamenta rezultirala je dogovorom učesnika u nekoliko oblasti izbornih uslova. Pored izbora novih članova REM-a, najveću pažnju javnosti privukli su razgovori o datumu održavanja izbora.
Redovni parlamentarni izbori – 26. aprila?
Postoje tri moguća termina za održavanje redovnih parlamentarnih izbora 2020. godine: 19. april, 26. april i 3. maj, u skladu sa praksom da se izbori održavaju nedeljom, kao i rokovima koje postavlja Ustav Republike Srbije. Imajući u vidu da je 19. aprila praznik (Uskrs), ostaju dva moguća termina – dok se u jednom periodu više govorilo o 3. maju, Večernje novosti objavile su saznanje da će izbori biti održani 26. aprila, a raspisani 5. marta (Zakon o izboru narodnih poslanika nalaže da ne može da prođe manje od 45, odnosno više od 60 dana između raspisivanja i održavanja izbora).
Postoje tri moguća termina za održavanje redovnih parlamentarnih izbora 2020. godine: 19. april, 26. april i 3. maj
Dok nema ničeg spornog u terminu parlamentarnih izbora, otvara se pitanje „spajanja“ pokrajinskih i lokalnih izbora sa njima, preciznije – lokalnih izbora u onim opštinama koje moraju da održe izbore pre 26. aprila. Iako Novosti navode da je reč o samo 14 opština koje su imale vanredne izbore, ispostavlja se da je broj opština koje bi izbore trebalo da održe pre 26. aprila, odnosno 3. maja, veći. Kada je reč o pokrajinskim izborima, tu neće biti izazova oko datuma budući da su i u prethodnom izbornom ciklusu održani zajedno sa parlamentarnim.
Posebno pitanje predstavlja spekulisanje dela javnosti o tome da li je vladajuća SNS imala u planu održavanje vanrednih, to jest prevremenih parlamentarnih izbora na proleće 2020, u martu ili početkom aprila. Ukoliko pretpostavimo da vlastima odgovara istovremeno održavanje izbora na sva tri nivoa, imalo bi smisla organizovanje svih izbora u jednom danu. Iz te perspektive, moglo bi se reći da deo opozicije koji je opciju 3. maja proglasio malom pobedom nije nužno pogrešio.
Lokalni izbori u preko 50 opština trebalo bi da budu održani pre 26. aprila
Zakon o lokalnim izborima nalaže da izbori u jedinicama lokalne samouprave (JLS) moraju da budu sprovedeni najkasnije 30 dana pre isteka mandata odbornika kojima ističe mandat. Budući da mandat odbornika traje 4 godine od dana konstituisanja skupštine, to znači da lokalni izbori moraju da budu održani najmanje mesec dana pre isteka roka od 4 godine. Lokalne izbore raspisuje predsednik Narodne skupštine, a između raspisivanja i održavanja, kao i u slučaju parlamentarnih izbora, ne može da prođe manje od 45, odnosno više od 60 dana.
Posebno su zanimljivi slučajevi Paraćina i Šapca gde na vlasti nije Srpska napredna stranka
Ukoliko pogledamo datume konstituisanja lokalnih skupština (trenutno ne postoji javno dostupan zbirni spisak), videćemo da postoji značajan broj JLS koje bi po zakonu trebalo da održe izbore pre 26. aprila, a svakako pre 3. maja. Ovakvih slučajeva je, po svemu sudeći, preko 50, a posebno su zanimljivi primeri Paraćina gde je Skupština konstituisana odmah nakon izbora 2016. godine (26. aprila 2016), kao i Šapca (5. maja 2016), budući da u Paraćinu i Šapcu na vlasti nije Srpska napredna stranka.
Postoji, dakle, značajan broj lokalnih samouprava u kojima bi izbori po zakonu trebalo da budu održani pre 26. aprila, što otvara pitanje mogućnosti spajanja izbora na sva tri nivoa.
Da li je moguće objediniti sve izbore u istom danu?
Ako pogledamo Zakon o lokalnoj samoupravi, tehnički postoji mogućnost odlaganja lokalnih izbora, to jest njihovog objedinjavanja sa parlamentarnim i pokrajinskim izborima 2020.
Član 87 Zakona o lokalnoj samoupravi nalaže:
„Ako se u jedinici lokalne samouprave ne sprovedu izbori za odbornike (…) Vlada imenuje privremeni organ iz člana 86. stav 4. ovog zakona koji obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave.
Predsednik Narodne skupštine je dužan da odluku o raspisivanju novih izbora za skupštinu jedinice lokalne samouprave donese u roku od mesec dana, od dana kad je trebalo sprovesti izbore“
Ukoliko, dakle, izbori ne budu održani u zakonskom roku, Vlada može da formira privremenu ili prinudnu upravu, nakon čega bi predsednica Narodne skupštine raspisala izbore u ovim JLS. Od trenutka raspisivanja, ponovo bi moralo da prođe između 45 i 60 dana do sprovođenja izbora.
Postoje, međutim, dva otvorena pitanja koja će verovatno zavisiti od tumačenja zakona u datom trenutku:
1. Pod kojim uslovima može da se desi da „se u jedinici lokalne samouprave ne sprovedu izbori za odbornike“ – da li postoji scenario u kojem predsednica parlamenta može samostalno da donese odluku o neraspisivanju/nesprovođenju izbora?
2. Kada se donosi odluka o uvođenju privremenog organa – da li onog dana kada ističe rok za održavanje izbora (30 dana pre isteka mandata) ili kada ističe rok za raspisivanje izbora (45 do 60 dana pre održavanja)?
Ni jedna ni druga stavka nisu precizirane u važećem zakonodavstvu, što ostavlja prostor za slobodno tumačenje i, ako je suditi po dosadašnjem iskustvu parlamentarnog života Srbije, objedinjavanje svih izbora – bilo 26. aprila ili 3. maja.
Konačno, postojeći zakoni ne navode kada najranije mogu da budu održani lokalni izbori, pa se u prošlosti dešavalo da oni budu raspisani i do 100 dana pre zakonskog roka za njihovo održavanje.
Sve ove dileme ostavljaju nam dva scenarija. Prvi je jedan izborni dan u kojem će građani glasati za predstavnike na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou. Drugi scenario – dva izborna dana, gde bi se prvog dana (bilo to u februaru ili martu) glasalo u ranije navedenim jedinicama lokalne samouprave, a drugog (26. april ili 3. maj) u svim preostalim izborima (parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim). Na osnovu svega navedenog, oba scenarija bi izvesno uključivala kreativno tumačenje, a u najgorem slučaju i kršenje određenih zakonskih odredbi.
Da li će vladajućoj SNS više odgovarati objedinjavanje izbora ili jedna produžena kampanja koja pokriva dva izborna dana?
Za kraj, ostaju i dva pitanja za razmišljanje:
Da li će vladajućoj SNS više odgovarati objedinjavanje izbora ili jedna produžena kampanja koja pokriva dva izborna dana?
Da li je u budućnosti potrebno zakonski odvojiti održavanje parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora u Srbiji?
——————————————————————————————————————————
Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 
Autorka