Razbijanje zablude o terminu izbora 2020. godine
Boban Stojanović

Politikolog, doktorand na Fakultetu političkih nauka

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock 

Poslednja runda međustranačkog dijaloga koja je održana u petak 13. decembra donela je nekoliko dogovora, a kao jedna od stvari koja je u medijima odjeknula – da je postignut dogovor oko toga da izbori neće biti u martu, već da će se održati u poslednjem mogućem terminu prema Ustavu – krajem aprila ili početkom maja. Najvažnija stvar u celoj ovoj priči jeste da izbori nisu ni mogli da budu održani u martu.

U ovom tekstu želim da preciziram i zašto je ta vest jedan najobičniji spin i zašto je važno da se ovo jasno kaže.

 

Mart – april – maj: Zašto je važno utvrditi činjenice?

Kao prvo, u petak je Maja Gojković rekla: „Dogovorili smo se da izbori ne budu u martu, već da se predsedniku Srbije ostavi da u okviru onoga što mu Ustav i zakon dozvoljavaju odluči da oni budu održani u krajnjem roku.“ Zatim je u subotu premijerka izjavila: „Ja sam lično zamolila predsednika republike da se maksimalno pomeri datum održavanja izbora. Mogu da kažem da je predsednik bio protiv toga (…) ali da je prihvatio ovu moju molbu.“

Osim toga, evropska poslanica Tanja Fajon je istakla: „Bitno je što su izbori u Srbiji odloženi, biće vremena da se stekne više povjerenja u izborni proces.“ Važno je i istaći deo autorskog teksta iz Blic-a dan ranije upravo Tanje Fajon i Vladimira Bilčika: „Zato bismo predložili da se razmotri vremenski okvir za izbore, uz puno poštovanje zakona i Ustava.“

Milan Antonijević iz Fonda za otvoreno društvo, učesnik sastanaka u Narodnoj skupštini i organizator sastanaka na FPN-u je na Tviteru napisao: „novi izbor članova REM-a, kao i kasniji datum od najavljenog, bliže poslednjem mogućem datumu za održavanje izbora po Ustavu i Zakonu, tj. 3. maju, dva su dodatna izuzetno pozitivna zaključka današnjeg dugog dana pregovora“. Zanimljivo je istaći da je upravo Milan Antonijević pre mesec dana predložio da izbori budu održani 3. maja.

Osim predstavnika vlasti i posrednika u dijalogu, deo opozicije je takođe naveo da je važno to što su izbori pomereni sa marta na maj

Osim predstavnika vlasti i posrednika u dijalogu, deo opozicije je takođe naveo da je važno to što su izbori pomereni sa marta na maj. Zoran Živković je „pomeranje“ izbora proglasio za malu, ali značajnu pobedu, PSG je u svom saopštenju naveo da se postigao dogovor oko glavnih uslova pa, između ostalih stvari u vezi sa REM-om, RTS-om i funkcionerskom kampanjom, navode i održavanje izbora u poslednjem mogućem terminu. Stranka moderne Srbije je u saopštenju navela da je na trećem sastanku došlo do novih pomaka i kao prvo navode da se izbori odlažu do poslednjeg zakonitog datuma.

Povezano:

 

Šta se u stvari dešava – koji su uopšte mogući termini za izbore 2020. godine?

Ovo je ključna stvar cele ove spinovane priče. Svi su pričali o krajnjem roku za izbore i svi možemo da se saglasimo da je to 3. maj 2020. Međutim, niko nije otvorio temu – koji je prvi mogući datum za izbore? Od 3. juna 2016. godine i konstituisanja tog saziva parlamenta – jasno su zacrtani datumi za održavanje narednih redovnih izbora, a to je period između 18. aprila i 3. maja 2020. godine.

Jasno su zacrtani datumi za održavanje narednih redovnih izbora, a to je period između 18. aprila i 3. maja 2020. godine

Kako se kod nas izbori održavaju nedeljom – od 2016. godine znamo da redovni izbori 2020. godine mogu da se održe 19. aprila, 26. aprila ili 3. maja 2020. godine. Kako je 19. april verski praznik (Uskrs), praktično su preostala druga dva datuma. U martu nikako nisu mogli da se održe redovni izbori.

Da ukratko pojasnimo procedure. Mandat poslanika počinje da teče danom potvrđivanja mandata u Narodnoj skupštini i traje 4 godine (Ustav RS, čl. 102). Izbore raspisuje predsednik Republike 90 dana (ne najkasnije 90, nego precizno 90) pre isteka mandata tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana (Ustav RS, čl. 101). Od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45 ni više od 60 dana (Zakon o izboru narodnih poslanika, čl. 26).

Već se iz ovih odredbi Ustava i zakona vidi da je manevar oko održavanja redovnih izbora praktično 15 dana. Sve je jasno definisano i precizirano. Predsednik raspisuje izbore, ali u okviru jasnih vremenskih okvira i moguće razlike u terminu održavanja izbora su svedene na 15 dana.

Sve je više nego jasno. Diskreciona odluka predsednika Republike nikako nije bila da bira između marta i maja, niti je postignut nikakav „dogovor“, „pomeranje“ ili „odlaganje“ izbora. Kako je Uskrs 19. aprila, ostaje da se vidi koji datum će predsednik odabrati. Ali unutar ovih 8 dana koje mu preostaju (a čak i da je celih 15), teško je govoriti o bilo kakvom ustupku, zar ne?

 

Odakle uopšte mart kao termin?

Da se razumemo, naravno da su izbori mogli da budu u martu – kao vanredni izbori. Međutim, ko bi raspisivao vanredne izbore mesec i po ili dva pre redovnih, a da ne spominjemo da je u toku međunarodno angažovanje oko izbornih uslova u Srbiji. Nakon diskusije i polemike početkom 2019. godine da li će se eventualno održati vanredni izbori tokom 2019. godine, svima je postalo jasno da izbora neće biti i da ćemo imati redovne izbore 2020. godine.

Međutim, mart 2020. kao termin izbora se u javnosti pominje već nekoliko meseci – odnosno u junu je Aleksandar Vučić rekao da će se izbori održati na proleće 2020. godine i da će biti redovni. U oktobru je više puta ponovio kada će biti izbori, ali jako važno uz odrednicu: „Izbori će biti u martu ili aprilu, to sad oni moraju da odluče koji je to datum, ali redovni izbori normalno.“

U najavama izbora za 2020. godinu nigde se nije komuniciralo da postoji mogućnost vanrednih izbora. Tako da mart nije mogao da bude opcija za izbore. Međutim, u jednoj TW prepisci, narodni poslanik Vladimir Đurić mi je ukazao da je vlast htela da raspiše izbore za 22.3. kao vanredne uz obrazloženje da želi da spoji izbore sa jedinicama lokalnih samouprava u kojima izbori moraju ranije da se održe (tamo gde su nakon lokalnih izbora 2016. godine skupštine konstituisane neposredno nakon izbora 24.4, a izbori moraju da se održe najkasnije 30 dana pre isteka mandata), međutim to nigde nije na taj način javno komunicirano, niti je bilo ko najavio mogućnost vanrednih izbora. Štaviše, komunicirani su isključivo redovni izbori.

Nije bilo vanrednih izbora u najavama, niti je realno postojala šansa da se oni dese. Aleksandar Vučić je iz nekog razloga rešio da komunicira mart kao potencijalni termin redovnih izbora. Ipak, iz svega navedenog – više je nego jasno da u martu 2020. godine ne mogu da budu održani redovni izbori.

Zašto su svi odlučili da jedine moguće termine za izbore naredne godine (26. april i 3. maj) komuniciraju kao nekakav dogovor, zašto partije ne ukazuju na zakonski okvir, zašto se međunarodnim akterima nije jasno predstavio vremenski okvir za izbore, zašto neki ove termine doživljavaju kao pomeranje – ne znam. Ali se pitam kako je moguće da jedan ovakav spin uspe?

Stavovi izraženi u autorskim kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *