Avatar

Istoričar Muzeja žrtava genocida

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: Talas.rs

U periodu od 11. oktobra do 1. novembra 2019. godine Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije sprovelo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o Memorijalnom centru „Staro Sajmište“. Održana je u tri grada i tri važne institucije, i u simboličnom pogledu, za uspostavljanje institucionalnog istraživanja i sećanja na naše stradanje u Drugom svetskom ratu – Spomen-muzej „21. oktobar“ u Kragujevcu, subotička Sinagoga i Arhiv Jugoslavije u Beogradu. Pomenuti Nacrt predviđa, između ostalog, dva muzeja koja će predstavljati posetiocima istorijsku realnost na beogradskom Starom Sajmištu (Član 7.), nekadašanje Bežanijske bare, u periodu između 1941. i  1944. godine.

Foto: Terraforming

Muzej „Jevrejski logor Zemun“ biće posvećen očuvanju sećanja na stradale Jevreje i Rome vojno-okupacione zone „Srbija“, pre svega na žene, decu i starije osobe. Oni su bile zatočeni od 8. decembra 1941. do 10. maja 1942. godine kada je poslednju vožnju obavio kamion dušegupka – specijalno prilagođen kamion tipa „Zauer“ namenjen gušenju ljudi koje prevozi od Jevrejskog logora do unapred pripremljenih masovnih grobnica u Jajincima. Odrasli muškarci jevrejske zajednice bili su još ranije, tokom avgusta 1941. godine, prvo internirani u Jevrejskom prolaznom logoru Beograd-Topovske šupe, a kasnije tokom jeseni streljani u znak odmazde zbog uspeha ustanika u okupiranoj zoni „Srbija“. Muzej „Prihvatni logor Zemun“ čuvaće sećanje na stradale Srbe iz Nezavisne Države Hrvatske i okupirane Srbije, pripadnike NOP-a i JVuO-a, civile kao i druge protivnike okupacionih režima koji su u periodu od 4. maja 1941. pa sve do kraja jula 1944. godine, prošli kroz logor na Starom Sajmištu.

Naravno, pored osnovne namene pomenutih Muzeja, Memorijalni centar će obavljati i aktivnosti vezane za obrazovno-vaspitne, naučno-istraživačke i izdavačke poslove kao i poslove u vezi sa rekonstrukcijom, adaptacijom i uređenjem autentičnih objekata na tom prostoru (Član 5.). Konkretno, planira se restauracija Centralne kule (komanda logora), Turskog paviljona (mrtvačnica i kupatilo za logoraše), paviljona Nikole Spasića (bolnica za logoraše), kao i Čehoslovačkog i Italijanskog paviljona.  Međutim, tu se nalaze i potencijalne prepreke.

 

Izazovi

Do skoro je vladalo mišljenje da je nedostatak političke volje da se ovakav projekat pokrene – neuspešne inicijative raznih grupa i pojedinaca od 2008. do 2013. godine – bio glavni razlog što nismo imali opipljive rezultate. Međutim, nakon skoro šest godina rada dve Komisije za Staro Sajmište koje je osnovao Grad Beograd i jedne Radne grupe više ministarstava Republike Srbije ovaj izazov, ako je i postojao, sada je prevaziđen. Ipak, to ne znači i dalje da su sve prepreke uklonjene. Jedna je svakako realnost na terenu tj. činjenica da se jedna porodica bespravno uselila u ispražnjenu Centralnu kulu i da će trebati vremena da im se nađe adekvatna zamena i smeštaj. Takođe, originalne zgrade su pretrpele određene izmene od kraja Drugog svetskog rata pa to zahteva dodatan rad administracije kako bi se sve izmene registrovale i  pripremila dokumentacija za njihovu restauraciju.

Prepreke mogu da predstavljaju i komercijalni interesi pojedinaca. Na primer, u Turskom paviljonu se danas nalazi restoran „So i biber“, dok je Spasićev paviljon predviđen za otvaranje dečijeg obdaništa. Posebnu i složenu prepreku čini namera gradskih vlasti da na mestu Topovskih šupa podigne tržni centar i proširi saobraćajnu infrastrukturu. Stoga je i predviđeno Nacrtom (Član 12.) da brigu o preostalim zgradama ovog Prolaznog logora za Jevreje vodi Memorijalni centar. Dakle, imovinsko-pravna situacija što se tiče određenih zgrada (parcela) na Starom Sajmištu je izuzetno komplikovana s toga će pomenuti Nacrt zakona biti, ako ne po formi onda svakako po sadržaju, lex specialis.

Foto: Javna rasprava o Nacrtu zakona o Memorijalnom centru „Staro Sajmište“
Ministarstvo kulture

U praksi to znači da će procedura eksproprijacije zemljišta i zgrada teći olakšano, da će Memorijalni centar predstavljati posebnu stavku u budžetu Ministarstva kulture, kao i da će jevrejska i romska zajednica imati određen stepen autonomije pri vođenju Muzeja „Jevrejski logor Zemun“ (Članovi 8. i 10.). Isto tako, sama složena organizaciona struktura Memorijalnog centra uslovljena složenošću zadatka pred njom svedočiće o posebnosti ove institucije u administrativnom sistemu Republike Srbije.

 

Prilike

Republika Srbija, srpski narod i svi građani Srbije imaju sada jedinstvenu priliku da započnu praksu institucionalne kulture sećanja na stradanja tokom Drugog svetskog rata čime bi, donekle, nadomestili propuštene šanse tokom perioda socijalističke Jugoslavije. Izuzeci tokom pomenutog perioda bili su samo Srpska Pravoslavna Crkva, jevrejska zajednica i savesni pojedinci.

Prednosti bi bile višestruke.  U institucionalnom pogledu, postojeći Zakon o kulturi iz 2009. godine morao bi da bude prilagođen novonastaloj situaciji kako bi u svoj tekst uneo termin „kultura sećanja“, do sada nepoznat našoj zakonodavnoj praksi. Dodatno, promena bi značila i imenovanje matične institucije nadležne za negovanje i unapređenje kulture sećanja na području cele Republike Srbije i istraživanje stradanja srpskog i drugih naroda tokom 20. veka. Shodno tome, Muzej žrtava genocida, osnovan s tom namerom 1992. godine, konačno bi dobio odgovarajuće mesto i značaj u administrativnom sistemu Srbije.

U pogledu naučnog istraživanja i vaspitno-obrazovnih poslova, stvorili bi se odgovarajući uslovi jer bi jedan deo autentičnih zgrada na Sajmištu, kao i celo kulturno dobro Staro Sajmište, bilo prilagođeno za izvođenje nastave. Naučno zasnovano istraživanje bi dobilo novi podsticaj jer bi prvo, došlo do delegiranja izučavanja stradanja na Sajmištu od Muzeja žrtava genocida ka Memorijalnom centru; drugo, Muzej žrtava genocida bi mogao da se usredsredi na stradanja našeg naroda na drugim mestima i u drugim periodima (Jasenovac, Jadovno, Garavice, Velika, Skelani, Kravice, Kosovo i Metohija, „Oluja“, itd.) kao i da dobije proširenje postojećih kapaciteta dodelom jedne od autentičnih zgrada na Sajmištu (na primer, Čehoslovački paviljon).

Što ste tiče međunarodnog ugleda naše zemlje, kao i međunarodne saradnje naših naučnih i drugih institucija, stvaranje Memorijalnog centra bi imalo izuzetno pozitivan odjek. Ne treba zaboraviti, Republika Srbija je članica Međunarodne alijanse za očuvanje sećanja na Holokaust (IHRA) i tu se napredak u vezi Sajmišta pomno prati. Trenutno, Staro Sajmište nalazi se na listi ugroženih mesta stradanja jevrejske zajednice, te bi ovakav, konkretan, potez pomogao da se i ukloni s nje. Dalje, osnivanjem Memorijalnog centra osnovalo bi se i njegovo Međunarodno savetodavno telo (Član 9.), sastavljeno od cenjenih stručnjaka poput Efraima Zurofa, Majkla Berenbauma, Bruna Bojera, Roberta Rozeta i drugih. Naša naučna zajednica, kao i pojedinci i grupe zainteresovani za očuvanje sećanja na stradanje svojih predaka, imali bi nemerljive koristi od stručnih mišljenja, saveta, predloga i preporuka pomenutog Međunarodnog tela.

 

Umesto zaključka

Početkom decembra održava se drugo, redovno, zasedanje IHRA-e u Luksemburgu gde će na plenarnim sesijama, visoko na dnevnom redu, biti i rasprava o napretku Srbije po pitanju Starog Sajmišta. Takođe, u narednim mesecima pre i posle Božićnih praznika na zasedanjima Narodne skupštine Republike Srbije pred poslanicima trebalo bi da se nađe predlog Zakona o Memorijalnom centru „Staro Sajmište“ na razmatranje i usvajanje. Da li će konstantno pozitivne ocene IHRA-e nastaviti da stižu i tokom 2020. godine kada predsedavanje preuzima Nemačka, ostaje, za sada, otvoreno pitanje. Na državi i nama je odgovornost da u narednim mesecima prevaziđemo eventualne prepreke i iskoristimo priliku koja nam se ukazuje, pre svega zbog nas.

Stavovi izraženi u kolumnama na Slobodnom uglu predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *