Foto: Muhamed Barkhordari
“Morao sam da čekam tokom procedure za dobijanje azila, tokom tog perioda nisam imao šta da radim i osećao sam se beskorisno, pa sam odlučio da započnem svoje umetničke poduhvate”, u razgovoru za Talas kaže Muhamed Barkhordari, migrant iz Irana.
On je zajedno sa suprugom Atusom već više godinu dana u procesu čekanja završetka procesa za dobijanje azila u Centru za azil Banja Koviljača, ali je taj period iskoristio da se upusti u umetničke vode. Muhamed i Atusa su takođe postali i pravoslavni hrišćani, a prilikom krštenja dobili su imena Mihailo i Teodora.
Zahvaljujući materijalima koje je obezbedila Međunarodna organizacija za migracije, Muhamedova dela, šest slika i dvanaest kaligrafskih dela, biće od 9. decembra izložena u Beogradu u prostorijama Matice iseljenika i Srba u regionu.
“Kad smo stigli u Srbiju videli smo da je ovde mirno i lepo”
Muhamed je po zanimanju diplomirani istoričar umetnosti i arheolog, a specijalizovao se za proučavanje i izradu staklenih i kristalnih ceremonijalnih predmeta. On i njegova supruga su iz Irana pobegli kao politički disdenti, u strahu od režima.
Iran je islamska teokratija, što znači da su sve osnovne i političke slobode izuzetno ograničene. Vlast se uz pomoć nasilja obračunava sa demonstrantima, a usled sankcija i niskog ekonomskog razvoja građani se suočavaju sa velikim brojem problema.
Muhamed za Talas kaže da je u Srbiju došao u potrazi za bezbednošću i mirom. “Kada smo stigli u Srbiji, videli smo da je ovde tako mirno i lepo, da su ljudi jako srećni i ljubazni, da je u pitanju stara i bogata kultura, pa smo odlučili da ostanemo u Srbiji”, kaže Muhamed.
On se ne žali na uslove u Centru za azil Banja Koviljača. “Ne očekujemo zabavu iz hotela od pet zvezdica, ali su naše osnovne potrebe zadovoljene i menadžer, kojeg poštujemo, se potrudio najbolje što je mogao da mi obezbedi bolje uslove za moje radove”, dodaje Muhamed.
Iran i Srbija – dve stare zemlje sa kulturom
Dve zemlje, na potpuno različitim kontinentima, koje su razdvojene hiljadama kilometara za Muhameda ipak imaju određenu povezanost. “Iran je islamska zemlja, a Srbija je pravoslavna, što izaziva velike razlike u kulturi. Iran je ogromna zemlja sa različitim klimama i ljudima. Iran i Srbija se razlikuju i u pogledu hrane, odeće i religiozne odore”, kaže Muhamed.
S obzirom na udaljenost dve zemlje, postoje razne zablude o Iranu i Irancima u Srbiji. “Zablude koje postoje o Irancima su najčešće zasnovane na lošem ponašanju ljudi koji nisu prihvaćeni čak ni u Iranu ili na lažnim vestima. Pravi Iranci su ljubazni, kulturni, dobro obrazovani, i imaju osećaj za humanost i moralnost”, ističe on.
Ipak, Muhamed pronalazi i određene sličnosti, ponajviše u tome što obe zemlje imaju bogatu istoriju i tradiciju. “Ovo su stare zemlje sa bogatom kulturom, ljubaznim i gostoprimljivim ljudima”, dodaje Muhamed. On je nedavno i započeo specijalno istraživanje o zajedničkoj temi iz njegove profesije – arheologiji. “Učiniću sve što mogu i videću šta će od toga ispasti u budućnosti”, kaže Muhamed.
“Kaligrafija, što je centralni deo moje izložbe, najmudrija je iranska umetnost koja je direktno povezana sa veličanstvenom persijskom literaturom i mislim da i ljudima u Srbiji može biti zanimljivo da upoznaju ovaj deo iranske kulture”, zaključuje on.