Stranka moderne Srbije: Budžet – ni izborni, ni razvojni
Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock*

Zakonskim predlogom ostavlja se, kao i u prethodnim godinama, ogromna moć resornom ministru da odlučuje diskreciono.

*Tekst je deo serijala autorskih tekstova u okviru rubrike “Politički ugao” u kojoj političke partije i pokreti obrazlažu svoje programe i rešenja.

 

Kada se u vašim rukama nađe jedan pravni akt koji teži preko kilograma i ima više od 800 stranica, pomislite da je u pitanju jedan ozbiljno razrađen i napisan dokument od izuzetnog značaja za građane i državu. Nažalost, realnost vas onda demantuje i pokaže da takva premisa vodi u pogrešne zaključke. Budžet za 2020. godinu ili, u punom nazivu, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, donosi upravo to. Puno premisa koje su pogrešne vode sledstveno tome i pogrešnoj konkluziji.

Količina potrošenog papira i mastila donela nam je neke novine, ali i neke stare boljke koje je, očigledno, nemoguće iskoreniti u Republici Srbiji. Makar pod trenutnom vladom ili vladarem, kako je kome draže. U ovom tekstu neće biti ekonomske kritike budžeta, već političke. Zakon o budžetu, kao i svaki drugi, je politička, koliko i ekonomska stvar. O ekonomskim stavkama i manjkavostima predloga zakona ima dosta tekstova, ali, čini se, izostala je jedna politička vizura. Upravo tu vizuru pokušaću da ponudim.

Povezano:

Moraću da počnem sa procedurom, pošto je ona osnova demokratskih procesa. Tu moram da iskažem pohvalu, čisto političku, a to je da je Vlada ovaj put uspela da predlog budžeta pošalje bez dodatnih zakonskih rešenja koja nemaju baš nikakve veze sa budžetom. Dakle, rasprava o budžetu je planirana kao jedina tačka na dnevnom redu Narodne skupštine, što je svakako mala, ali ne beznačajna pobeda.

Ratovi se, to je stara izreka, dobijaju bitku po bitku. Prva je dobijena. Druga pobeda je da je vreme za raspravu duplirano. Nažalost, ova pobeda je došla prekasno, tako da opozicija neće biti u sali na plenarnom zasedanju i iznositi amandmane. Ove dve pobede su ujedno i jedna od retkih pozitivnih rešenja. Manjkavosti je daleko više.

Da krenemo sada na sam predlog Zakona o budžetu. Najpre – njegov najveći problem je, kao i u slučaju svih pređašnjih, netransparentnost trošenja namenjenih sredstava.

Stare boljke su još prisutne. Nepismenost predlagača nas je sačekala već na samom početku. Besmisao je, ipak, na drugoj strani. I to ne samo besmisao, već i nepismenost. Ali, navikli smo to od doktora, čiji su doktorati osporavani, a možda nije loš predlog da se malo preispitaju i druge diplome za stečeno obrazovanje. Zbog mira u kući.

Da pređemo nekako preko nepismenosti, mada ih uvek treba imati na umu, pa da uđemo suštinski u zakonsko rešenje. Primedbe koje su iznošene u prethodnim godinama još stoje. Zakonskim predlogom ostavlja se, kao i u prethodnim godinama, ogromna moć resornom ministru da odlučuje diskreciono. Čisto podsećanja radi, u pitanju je ministar čiji je doktorat dokazan plagijat i čije zakonsko rešenje ima gramatičku grešku ili neznanje. Ako tako sagledamo situaciju, jasno nam je da nije baš osoba kojoj bi diskreciono dali pravo da uradi bilo šta, a ne raspoređuje novac građana.

Sam predlog budžeta je, a o tome su već govorili i pisali ekonomisti, predizborni, a ne razvojni

Sam predlog budžeta je, a o tome su već govorili i pisali ekonomisti, predizborni, a ne razvojni. Postavlja se pitanje šta ova rečenica znači. Uprošćeno i prevedeno na jezik razumljiv većini naših građanki i građana, to znači da više vaših para ide na povećanje plata u javnom sektoru. Vlada je, prema tvrdnjama resornog ministra Malog, za kojeg je je pre nekoliko dana dokazano da je lagao i krao prilikom pisanja doktorata, odlučila da višak sredstava, koje će verovatno imati, rasporedi na to da poveća plate u javnom sektoru. Tvrdnja da će na taj način povezano povećati plate i u realnom sektoru (čitaj: kod privatnika) je u najmanju ruku neizvesna, a čak i da se to dogodi, povećanje u realnom sektoru neće biti u narednoj godini, a neki ekonomisti kažu da će se eventualni efekat toga osetiti tek 2025. godine. Dakle, čim nas, zamalo, ova vlast uvede u Evropsku uniju.

Predlog Fiskalnog saveta da se taj višak, do koga će možda doći, iskoristi za smanjenje opterećenje plata, preko smanjivanja poreza i doprinosa sa 63 odsto na 55 odsto, što bi odmah rezultiralo povećanjem plata u realnom sektoru, odbačeno je gotovo u potpunosti. Kažem, gotovo u potpunosti, zato što je Vlada RS odlučila da kumulativno smanji doprinose za 1 procentni poen. Tako da će sada ukupni doprinosi biti 62 odsto, sa obećanjem da će se u narednim godinama ići na još niže stope. Naravno, u ovo obećanje nema sumnje, jer ono je izgovoreno od strane čestitih ljudi, a ministar Mali je čestit čovek neosporno, kako bi rekao Marko Antonije za Bruta u čuvenoj drami Vilijema Šekspira.

Ovakav način donošenja i ovakav predlog budžeta nam govore da Vlada Ane Brnabić (čitaj: Aleksandra Vučića), od skoro članice SNS-a, nastavlja staru praksu da svoje neznanje i pogrešnu politiku pokušava da sprovede do samog kraja i kraha Srbije. Umesto da se poslušaju saveti koji dolaze od brojnih ekonomista, kao i od samog Fiskalnog saveta, Vlada je još jednom odlučila da pokuša salto mortale i time obezbedi sebi još četiri godine vlasti, ali na štetu građana.

***

Autor teksta: Đorđe Nakić, generalni sekretar Nove stranke 

Đorđe Nakić, generalni sekretar Nove stranke

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *