Foto: YouTube Prinscreen, Dr Spin
Što kažu u narodu – da se ne zaboravi
Ako nekome slučajno još uvek nije jasno kako se oblikuje javno mnjenje i ako neko i dalje misli da je to prevelika nauka ili mudrost, preneću ovde recept Dr Spina za „flambirano javno mnjenje u ružičastom sosu lažnih vesti“.
Nisam ga ja smislila, već Dr Spin – izmišljeni animirani lik, medijski konsultant diktatora. Kako i svaki spin doktor, i ovaj animirani je majstor u savetovanju diktatora kako da ne dozvole da se mediji otrgnu njihovoj kontroli i kako da ih spreče da izveštavaju slobodno i objektivno, onako kako se od medija i očekuje u demokratskim društvima.
Ovaj recept je proverena stvar. Svaki dan se na različitim medijima uverim da „flambirano javno mnjenje u ružičastom sosu lažnih vesti“ samo zvuči pretenciozno, a u stvari je prosto k’o pasulj.
Prepisala sam ovde recept, ali preporučujem da se pogleda u kratkom crtaću. Ne samo da je zabavan, nego je i vrlo poučan.
***
Recept:
Snažno pritisnite javno mnjenje kako biste ga dobro razvukli i istanjili. Dodajte pola kile što sočnijih naslova sa ratovima, kataklizmama i ubicama-monstrumima. Dva deci teorija zavere i što više straha, da testo fino omekša.
Nastavite da mesite. Tu i tamo, pojaviće se grudvice i neravnine. To možete da izgnječite i ručno. Samo tvrdo i odlučno. Za svaki slučaj, propustite smesu kroz pouzdane političke analitičare dok ne postane potpuno glatka i ujednačena.
Umešati sa kvascem estrade i dodati dosta rijalitija da dobije taj specifični slatkasti ukus koji opija sva čula. Dok čekamo da testo naraste preko svake mere pripremićemo sos lažnih vesti.
- Ekonomija na steroidima
- Plate veće nego ikad
- Odlučna borba protiv kriminala i korupcije
Prebacimo sve u blender u koji smo prethodno dodali i kašičicu poluistine, da se lakše proguta. Ružičasti sos lažnih vesti je spreman!
Prelijte javno mnjenje i pecite ga pet minuta na javnom servisu, dok ne dobije finu, hrskavu koricu navodne objektivnosti!
I na kraju – spalite ga.
***
Ne da ovo nije moja šoljica čaja, nego sam alergična na sve sastojke.
Da je recept Dr Spina oproban i da ga obilato koriste za svoje pogubne đakonije, uverili smo se pre dve nedelje na primeru novinara televizije N1 Miodraga Sovilja. Jedna konferencija za štampu predsednika Vučića i Soviljevo nemilo pitanje u vezi sa najnemilijom SNS aferom Krušik bacilo ga je u nemilost vlastima najmilijim medijima.
Namera novinara je bila da dobije odgovor ili komentar na pitanje od predsednika Vučića, koji se vazda ponaša kao da je samo on pozvan da se za svaku temu pita. Kako bih vam rekla, da pita – je posao novinara. I da sluša, ali stvarno. Što znači da će novinar postaviti potpitanje ili insistirati na odgovoru, ako ga ne dobije.
I nije to neka moja interpretacija, svako ko pogleda snimak tog događaja zaključiće isto. Sovilj je radio svoj posao. Postavio pitanje. Tražio komentar.
Izgleda da nije Sovilj tražio bilo kakav komentar, već onaj na činjenicu da postoji dokument, objavljen godinu dana ranije, koji dokazuje da je otac ministra policije Nebojše Stefanovića kao predstavnik privatne firme bio u fabrici Krušik kako bi pregledao oružje. A ta ista privatna firma je po povlašćenim cenama kupovala oružje od Krušika. Dakle komentar na jednu nemilu temu.
Na ekranu telefona koji je držao u ruci i pokazivao predsedniku tokom razgovora bio je baš taj dokument o kom je govorio. Ali i to su dežurni i vlastima mili analitičari iskoristili kao, zaboga, nepristojno ponašanje jednog novinara.
A šta je trebalo, da ima kesu papira koju će da nosi u levoj ruci, dok u desnoj kolegi snimatelju nosi stativ, pa da iz te kese pobednički izvuče papir kao što to u specijalnim programima predsednik radi?
To bi onda bilo pristojno i u redu, je l’? Svašta!
Kada postavljate isključivo nenaručena pitanja i još insistirate da vam se na njih odgovori, dakle uključujete mozak – da se najprostije izrazim, ne da niste omiljeni novinar, nego će vam prilepiti metu na leđa tako da ispale u vas najsočnije laži ne bi li vas diskreditovali, osramotili i omalovažili usput. A možda vam izvuku i neku smešnu, recimo pijanu fotku iz naftalina, to jest mladosti – tek da se lupite po čelu i kažete “brate, gde baš ovu nađoše, kad je to bilo? Jao, što sam bio mlad!“
Tačno tako je uradila ružičasta televizija sa nacionalnom frekvencijom, pa nakon reagovanja struke brže bolje obrisala tu objavu sa sajta. Namerno ne kažem vest, jer je valjda očigledno da nije nikakva vest.
E to se Sovilju dogodilo. I ne samo to, nego ga je još prvi čovek Beograda, ali po funkciji tek zamenik gradonačelnika, Goran Vesić optužio da je izazvao pogoršanje zdravstvenog stanja predsednika i da ga je poslao u bolnicu. Pa, stvarno, svašta!
Iako se ta nemila konferencija za medije predsednika Vučića dogodila pre dve nedelje, a hajka na kolegu Sovilja, koji je samo radio svoj posao i tog petka, nastavljala iz dana u dan čitavu narednu sedmicu, iz dva razloga imala sam potrebu da i sada o tome napišem nekoliko redova.
Prvi je da će se desiti opet, ali nekom drugom. S jedne strane, na sreću nije on jedini novinar koji radi u interesu građana, a ne vlasti. S druge strane, nažalost, malo je takvih.
Drugi razlog je – što kažu u narodu – da se ne zaboravi.
*Stavovi izneti u ovom tekstu ne predstavljaju stavove Balkanske istraživačke mreže (BIRN Srbija)
Novinarka Balkanske istraživačke mreže (BIRN Srbija)