Foto: kremlin.ru
Da li je partnerstvo Moskve i Beograda u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije koštalo građane Srbije prodaju NIS-a ispod tržišne cene?
Bratska i prijateljska, uvek na našoj strani, ona koja nas štiti i čuva u svetu, niko ne sme da nas dira dokle god je ona sa nama, mi njoj nikada nećemo uvesti sankcije.
Odnosima Srbije i Rusije u domaćoj javnosti često se pristupa emotivno i senzacionalno kroz sliku Vladimira Putina, dok skoro nikada ne može da se pročita činjenična analiza odnosa dve zemlje.
Neka od pitanja koja ostaju bez odgovora jesu na čemu počiva saradnja Srbije i Rusije, koji su dometi te saradnje, koliko su odnosi interesni a koliko prijateljski, i najzad koja je cena koju Srbija plaća u ime podrške Rusije za pitanje Kosova.
Faze u odnosima Srbije i Rusije
Od raspada Jugoslavije i Sovjetskog saveza, odnosi se mogu podeliti u tri faze, od kojih dve spadaju u period vlasti Vladimira Putina.
Prva faza u odnosima trajala je od početka sukoba u bivšoj Jugoslaviji i dalje kroz poslednju deceniju dvadesetog veka. Tada je u Rusiji postojao strah od mogućeg sličnog scenarija s obzirom da su se i Rusi suočavali sa raspadom države nakon završetka Hladnog rata.
U tom periodu postojao je smanjeni angažman Rusije na Balkanu zbog unutrašnjih problema u Rusiji, ali i zbog traženja novog mesta u post-hladnoratovskom poretku. Bez svoje nekadašnje pozicije u bipolarnom svetu, oslabljena, Rusija je izbegavala direktno konfrontiranje sa Zapadom što pokazuje i podrška koju je Rusija dala u UN za uvođenje sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Jugoslovenska kriza i uloga Rusije
Ipak, kriza u Jugoslaviji poslužila je Rusiji da povrati svoju međunarodnu ulogu time što bi bila konsultovana oko najvažnijih pitanja koja bi se našla u Savetu bezbednosti UN. Slabost Rusije se pokazala već prilikom ratne krize u Bosni i Hercegovini, dok je ruska politika tokom krize na Kosovu bila totalni fijasko, kako ističe Dimitar Bečev.
Vraćajući svoj položaj u svetu. Moskva sve do kraja devedesetih godina pokušava da neguje dobre odnose sa partnerima sa Zapada.
Pojedini analitičari uzimaju bombardovanje SRJ 1999. godine kao prekretnu tačku u odnosima Rusije i Zapada, gde se u Rusiji stekao utisak da je stvarni motiv intervencije na Kosovu bio da se Rusija zaplaši.
Period vlade Zorana Đinđića – Srbija na Zapadu
Druga faza u odnosima Srbije i Rusije započinje petooktobarskim promenama i dolaskom nove, pro-zapadne vlasti, kada je delovalo da je Rusija izgubila svog glavnog saveznika na Zapadnom Balkanu.
Taj period traje jako kratko jer već ubistvom Zorana Đinđića dolazi do spoljnopolitičkog zaokreta na čelu sa nacionalno-konzervativno orijentisanim Vojislavom Koštunicom koji pokazuje više interesovanja za Rusiju.
Prodaja NIS-a u ime Kosova
Veći zaokret Srbije ka Rusiji predstavlja potpisivanje energetskog sporazuma Beograda i Moskve koji je sklopljen svega mesec dana pre jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti. Tada je 51% državne kompanije NIS preneto u ruke ruskog Gazprom Njefta, daleko ispod tržišne vrednosti.
Zauzvrat, Srbija je dobila neformalno obećanje od Rusije da će biti uključena u gasovod Južni tok kako bi Srbija osigurala svoju energetsku stabilnost, ali taj projekat nikada nije realizovan. Ruski Gazprom je ovim sporazumom za 400 miliona evra, uz obavezu investiranja od 500 miliona evra, dobio prava na istraživanje i korišćenje domaćih rezervi nafte i gasa vrednih čak sedam milijardi evra.
Da li je partnerstvo Moskve i Beograda u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije koštalo građane Srbije prodaju NIS-a ispod tržišne cene?
Iz Moskve s ljubavlju
Da su politički odnosi između Rusije i Srbije dobili zamah od 2008. godine najbolje govori broj poseta ruskih zvaničnika Beogradu i obrnuto. Od tada do 2015. godine dva ruska predsednika, premijer i ministar spoljnih poslova Rusije posetili su Srbiju čak osam puta, dok su zvaničnici iz Srbije boravili u Moskvi devet puta. Istim intezitetom se nastavila saradnja sve do danas, a predsednik Srbije će već sledeće nedelje biti u još jednoj poseti kod predsednika Putina.
Utisak je da su srpski zvaničnici neretko odlazili u posete ruskom predsedniku uoči održavanja izbora u Srbiji kako bi obezbedili podršku kod pro-ruskog i nacionalističkog dela biračkog tela
Utisak je da su srpski zvaničnici neretko odlazili u posete ruskom predsedniku uoči održavanja izbora u Srbiji kako bi obezbedili podršku kod pro-ruskog i nacionalističkog dela biračkog tela.
Mnogi naučnici i eksperti koji se bave Rusijom vide Srbiju kao ruski poligon u Evropi za Putinovo pokazivanje moći i odmeravanje snaga sa Zapadom u ovom delu sveta.
Tome svedoči i poseta Vladimira Putina Beogradu 2014. godine kada je u Beogradu organizovana vojna parada u trenutku zategnutih odnosa Evropske unije i Rusije zbog ruske aneksije Krima. Ta poseta je u tom trenutku, zajedno sa vojnom paradom, bila nezgodna za Srbiju zbog evropskog puta, što je pokazalo i odsustvo jasne spoljnopolitičke orijentacije Srbije.
Šta su interesi Srbije?
Rusija, kao i svaka velika sila, projektuje uticaj u skladu sa svojim interesima. Međutim, ono što je danas mnogo važnije pitanje jeste šta su interesi Srbije i da li vlasti u Srbiji u ime tih interesa velikodušno otvaraju prostor za širenje takvog uticaja ili su njeni interesi na drugoj strani.
Postoji nekoliko sfera ruskog uticaja koji se mogu primetiti u Srbiji: na polju energetike, bezbednosti i odbrane, ekonomije, a najvažniji je politički uticaj. Dodatan uticaj koji Rusija vrši preko svog portala Sputnjik ogleda se u oblasti kreiranja javnog diskursa.
Srbija je ekonomski vezana za EU, a ne za Rusiju
Politički uticaj je najprisutniji u Srbiji i on najviše počiva na poziciji koju Rusija imao kao stalna članica Saveta bezbednosti UN, kao i na istorijskoj i religioznoj povezanosti dva naroda. Uprkos intezivnim diplomatskim aktivnostima, saradnji vladajućih stranaka i energetskoj zavisnosti od Rusije, Srbija je ekonomski snažno vezana za EU. Ona zauzima prvo mesto na listi trgovinskih partnera Srbija, ali i celog regiona Zapadnog Balkana koji 73% svoje trgovinske razmene ima upravo sa EU, dok je udeo Rusije svega 4,8%.
Ukoliko bismo zanemarili trgovinu u energetskom sektoru, uloga Rusije je još manja, dok su ruske investicije u Srbiji u periodu od 2005. do 2013. godine iznosile svega 4,5% ukupnih stranih investicija.
Koji su dometi ruske politike u Srbiji?
Uprkos nastojanju da širi svoj uticaj gde može, Rusija bi trebalo da je svesna svojih ograničenja u našem regionu i u Srbiji koja geografski, ekonomski i kulturno pripada Evropi. Jedina strategija koja postoji kada je reč o odnosu Rusije prema Srbiji jeste zamrzavanje sporova i održavanje statusa quo. Na taj način Rusija sebi osigurava da neka zemlja sa nerešenim pitanjem, u ovom slučaju to je odnos Srbije prema Kosovu, neće moći da postane deo NATO-a.
Za posebnu analizu srpsko-ruskih odnosa bilo bi pitanje ruske popularnosti u Srbiji uprkos tome što i sami građani Srbije radije odlaze da žive na Zapad nego u Rusiju. Da li ste nekad čuli nekog u svom okruženju da je u potrazi za boljim životom otišao u Rusiju?
Zašto je onda Rusija popularnija od nekih drugih država u odnosu na koje Srbija ima više interesa? Jedno od tumačenja moglo bi da se nađe u tome da države sa većinski pravoslavnim stanovništvom imaju više šanse u građenju svoje slike u Srbiji.
S obzirom da mnogi Srbi na Rusiju gledaju kao na starijeg brata koji se ’zaštitnički’ odnosi po pitanju Kosova, ruska vojna moć i snaga lidera Putina moguće doprinose pozitivnoj slici Rusije u Srbiji.