Foto: iStock
Već dugo se ljudi olako razbacuju brojkama o stradalim građanima Srbije, od Jasenovca do NATO bombardovanja, kao da smrt jednog čoveka nije tragedija
Iako je uložen ogroman trud u sakupljanje podataka o ratnim i posleratnim žrtvama Srbije u 20. veku, ovi podaci se mahom nalaze na listama koje otežavaju korišćenje za laike i istraživače. Na primer, popis žrtava Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije je u vidu pdf liste od preko 100.000 stradalih ljudi. Letimičan pogled na tako ogromnu bazu već vas obeshrabruje da bilo šta sa njom radite jer procenjujete da bi vam trebalo dosta vremena da izvučete potrebne informacije.
Želja da statistički analizirate stradale može se pretvoriti u noćnu moru jer je potrebno da pretvorite podatke u eksel tabelu što nije nimalo lak posao, posebno ako niste upoznati sa optičkim prepoznavanjem teksta. Primera radi, da bih napravio ovu mapu proveo sam najmanje mesec dana sređujući popis u ekselu:
Dosta lakši posao je sa bazom streljanih nakon 1944. i FHP bazom žrtava NATO bombardovanja, mada vas i tu očekuje dosta manuelnog rada prilikom kopiranja sadržaja u tabelu. Kosovska knjiga pamćenja je jedina baza koju možete nabaviti u eksel formatu bez po muke.
Da bi se odala počast žrtvama, a sećanje na njihovo stradanje prenelo na buduća pokolenja, potreban je jedinstveni registar ratnih i posleratnih žrtava Srbije u 20. veku u formatu koji je primeren za informisanje, istraživanje i učenje. Pod tim mislim na podatke upakovane u dostupan, interaktivan sadržaj za korisnike od 7 do 127 godina.
Primeri baza nasilja
Prosečan korisnik nema vremena da prolazi kroz nepreglednu listu u potrazi za informacijom o žrtvama. Štaviše, suočen sa listom od nekoliko hiljada imena, korisnik može da odustane od pretrage i da joj se više nikada ne vrati. U tome leži velika šteta jer ljudi ostaju neinformisani o tragičnom razdoblju u istoriji svoje zemlje i, što je najgore, više podložni manipulaciji teoretičara zavere. Da ne govorimo o učenicima koji uče iz suvoparnih udžbenika istorije.
Svi oni bi imali više koristi od interaktivnog prikaza ovih baza. Uzmite kao solidan primer interaktivnu mapu mesta bombardovanih u Londonu tokom Drugog svetskog rata. Klikom na bilo koju lokaciju vam se otvara prozor u kome možete pronaći opis i slike bombardovanih mesta. Tako se od bezlične mape tačaka korisnik direktno povezuje sa slikama stradanja, patnje i beznađa, često kroz besprizorne portrete samih stradalnika. Prednosti ovakvog pristupa proučavanju žrtava su mnogostruke, počev od lakog pregleda, preko personalizovanog iskustva pa sve do detaljnih informacija o šteti i stradalima.
Drugi primer, doduše manje personalizovan i bliži istraživačima, je baza sukoba Upsala univerziteta. Na ovom mestu su pohranjeni podaci o ratovima od 1945. do sada u vidu interaktivne mape. Sa leve strane, istraživači mogu da pristupe samim podacima u eksel tabeli. Klikom na bilo koju državu na mapi, otvara se novi prozor sa primamljivim grafikonima koji prikazuju obrađene podatke o broju žrtava, trendovima i sukobljenim starnama. Klikom na bilo koju sukobljenu stranu, otvara se dodatni prozor koji sadrži kratki istorijat te vlade ili pobunjeničke grupe. Presađivanje ovakvog interaktivnog sadržaja u školske klupe bi učinilo proučavanje istorije znatno zanimljivijim procesom okrenutim ka razumevanju problema umesto besomučnog memorisanja datuma i događaja.
Kako napraviti ovakav sadržaj?
Iz prethodnog opisa deluje da je stvaranje ovakvog registra žrtava Sizifov posao za koji su potrebni armija ljudi i nebrojeni resursi. Za reviziju i dopunu metodološki problematičnih baza, kao što je popis žrtava Drugog svetskog rata, bi zaista trebalo dosta vremena. Potrebno je nekoliko kodera i istoričara koji bi trebalo da prođu kroz ceo spisak, prouče svako ime i utvrde da li su njihovi podaci uneti verodostojno. Onda bi trebalo dodati sve žrtve koje su izostavljene iz ideoloških razloga.
Popisivači žrtava Drugog svetskog rata su namerno izostavili ideološki nepodobne žrtve, one koji su bili u četnicima ili ljude bliske pokretu. Istinski popis mora da uzme u obzir sve državljane Srbije, kao što je to urađeno u bazi streljanih nakon 1944. ili u FHP popisu žrtava NATO bombardobanja iz 1999. U tome bi veliku ulogu mogla da odigra saradnja sa Srpskom pravoslavnom crkvom koja je sačuvala deo krštenica od vihora rata. Dakle, za poduhvat revizije i dopune žrtava od važnosti je sprega akademskog, NVO i crkvenog sveta.
Verovali ili ne, sama izrada interaktivnog sadržaja je najlakši deo posla. Na primer, pogledajte ovu interaktivnu mapu koju sam napravio zahvaljujući postojećim podacima. Da bi napredniji sadržaj ugledao svetlo dana, kao ona dva primera sa početka teksta, potreban je samo jedan kvalitetan programer.
Finansiranje
Iako je reč o nacionalnoj sistematizaciji žrtava, finansijska podrška države nije ni potrebna ni poželjna. S obzirom da je za realizaciju neophodan mali broj ljudi bez skupocene opreme, najveći trošak ovog projekta odlazio bi na rad i putovanje po terenu, pa izdaci ne bi bili enormni. Postoje razni potencijalni izvori finansiranja kao što su donacije građana ili domaćih preduzeća ili organizacija iz dijaspore.
Mada su finansije za ovakav projekat možda kap u moru za budžet Srbije, loše iskustvo sa namerama države čini njenu pomoć nepoželjnom u ovom trenutku. Tu, pre svega, mislim na njeno nipodaštavanje nauke podrškom plagijatorima u svojim redovima, opšti nemar prema popisu ratnih žrtava iz devedesetih, ali i zloupotrebu podataka o npr. žrtvama Jasenovca zarad političkog obračuna sa Vladom Hrvatske. Dok god je ovakvo stanje, pružena ruka države može biti na štetu kredibiliteta ovog projekta.
Ovakvo stanje je neprihvatljivo i zahteva da umni ljudi stave katanac na prodavnicu laži. Toliko bar dugujemo onima koji su ostavili kosti za nas i naše potomke.
Značaj jedinstvenog registra
Već dugo se ljudi olako razbacuju brojkama o stradalim građanima Srbije, od Jasenovca do NATO bombardovanja, kao da smrt jednog čoveka nije tragedija. U inflaciji brojeva im pomaže država svojom zloupotrebom podataka. Građanima ostaju neproverene ili fabrikovane informacije o tužnom razdoblju u istoriji Srbije.
Ovakvo stanje je neprihvatljivo i zahteva da umni ljudi stave katanac na prodavnicu laži. Toliko bar dugujemo onima koji su ostavili kosti za nas i naše potomke.