Koji su najveći problemi EPS-a? Najnovija analiza Fiskalnog saveta
Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: N1

Samo TE Kostolac B ispušta oko 130.000 tona sumpor dioksida godišnje, što je više nego sve termoelektrane u Nemačkoj zajedno

Fiskalni savet je nedavno objavio studiju o javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije“ (EPS) koja je prošla ispod radara šire javnosti jer je fokus bio na njihovoj analizi predloga budžeta za 2020. godinu koja je objavljena istog dana. Međutim, ova studija je mnogo važnija od analize budžeta: ona pokazuje da postoje ozbiljni izazovi pred energetskim sektorom u zemlji koji moraju da se reše u roku od nekoliko godina inače će to imati ozbiljne posledice po celu zemlju.

Stanje za sada nije alarmantno, ali ne znači da nije zabrinjavajuće, naročito zato što je tokom prethodne decenije urađeno veoma malo da se ovi problemi reše. Fiskalni savet kao najveći problem vidi veliku potrebu za visokim investiicijama da bi se zadovoljila rastuća tražnja za električnom energijom i da bi se zadovoljili minimalni ekološki standardi. Ukupan nivo investicija koji je neophodan zaključno sa 2027. godinom procenjen je na 5,6 milijardi evra – što je čak 12,5% procenjenog BDP-a u ovoj godini, ili oko 700 miliona evra godišnje u periodu 2020-2027, u poređenju sa sadašnjim kapitalnim rashodima EPS-a koji su ispod 400 miliona evra.

 

Izgradnja novih kapaciteta

U poslednjih 30 godina EPS nije izgradio nijedno veliko postrojenje za proizvodnju struje. Ovo je za sada funkcionisalo jer je postojao veliki nasleđeni višak kapaciteta iz SFRJ, a i zato što se industrijska proizvodnja u zemlji značajno smanjila zbog devastacije privrede tokom 1990-ih. Međutim, tome polako dolazi kraj – viškovi proizvedene struje sve su manji (nešto usled lošeg poslovanja EPS-a, a više usled povećanja potrošnje struje, pre svega u industriji). Fiskalni savet procenjuje da će domaća potrošnja struje značajno da premaši trenutne mogućnosti za njenu proizvodnju, pa se ili moraju izgraditi novi kapaciteti za njenu proizvodnju ili će velika količina struje morati da se uvozi. Investicije za ove namene procenjene su na 4,6 milijardi evra.

Fiskalni savet predviđa da usled povećanja potrošnje struje, kao i zatvaranja zastarelih kapaciteta za proizvodnju struje (TE Morava, Sremska Mitrovica, Zrenjanin, Novi Sad itd), mora da dođe do povećanja proizvodnje od oko 5.000 GWh godišnje. Za sada postoje projekti izgradnje nove termoelektrane u Kostolcu, kao i solarne elektrane, te planovi za revitalizaciju termo i hidro elektrana koje su u funkciji, što bi dovelo do povećanja proizvodnje od 3.000 GWh. Smanjenje velikih gubitaka u distributivnoj mreži moglo bi da dovede do uštede od 500-1000 GWh, što znači da nedostaju kapaciteti za proizvodnju od 1.500 – 2.000 GWh.

Ovde naravno treba pomenuti i prateće velike investicije od 1,1 milijarde evra u otvaranje novih ili proširenje postojećih kopova uglja da bi se obezbedila njegova dovoljna količina za postojeće ili nove termoelektrane; poslednjih godina se, inače, smanuje količina iskopanog uglja, ali i njegov kvalitet (meren kroz prosečnu toplotnu moć), pa bi ovo bio nephodan korak i bez izgradnje novih kapaciteta.

 

Povezano:

 

Ekološki standardi – obaveza prema EU, ali i prema našem zdravlju

Za dostizanje evropskih ekoloških standarda, na šta se Srbija obavezala u pregovorima sa EU, neophodne su investicije od oko 800 miliona evra. Ukupna suma za ove namene je 2005. iznosila 1,2 milijarde evra, od čega su do sada implemetirani projekti (pre svega u smanjenje zagađenja praškastim materijama) u vrednosti od tek 400 miliona evra, iako je prvobitno planirano da se ovaj zadatak ispuni do 2015. godine.

Ovo je neophodno uraditi jer bi Srbija mogla da, u slučaju nedostizanja standarda, nakon 2027. plaća visoke takse za zagađivanje koje su procenjene na čak 500 miliona evra godišnje. Dostizanje ekoloških standarda, međutim, nije važno samo zbog usklađivanja sa EU regulativom na šta smo se i obavezali, već i zbog visokog zagađenja koje EPS ispušta što dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Na primer, samo TE Kostolac B ispušta oko 130.000 tona sumpor dioksida godišnje, što je više nego sve termoelektrane u Nemačkoj zajedno!

 

Kako doći do ovih sredstava?

Trenutno EPS investira oko 400 miliona evra godišnje, a ovaj iznos bi trebalo povećati barem za 50%, na preko 600 miliona. Odakle bi mogla da dođu ova sredstva? Fiskalni savet je uradio analizu poslovanja, na osnovu koje tvrde da EPS ima mnoge probleme u poslovanju, što bi moglo da pomogne rešavanju ovog pitanja.

EPS-ova profitabilnost bila je skoro 10 puta niža od profitabilnosti uporedivih kompanija, sa povratom na kapital (Return on Equity) od samo 0,5% što dosta govori o njegovom uspešnom poslovanju. Ovo ipak ohrabruje, jer znači da postoje mogućnosti da se reformom celokupnog preduzeća poveća produktivnost kompanije i odatle finansira neophodno povećanje investicija. Mere koje navodi Fiskalni savet dovele bi do ušteda u rangu od 200-230 miliona evra na srednji rok, što bi bilo dovoljno da se povećaju investicije do neophodnog nivoa.

 

Previše zaposlenih sa previsokim platama

Prvo se postavlja pitanje visine zarada i ukupnog broja zaposlenih u kompaniji – na osnovu poređenja sa drugim sličnim kompanijama iz regiona, EPS ima i višak zaposlenih i previsoke zarade. Fiskalni savet procenjuje da bi optimizacija broja zaposlenih i zarada mogla da dovede do ušteda od 50 miliona evra.

 

Visoki gubici na mreži i tolerisanje neplaćanja

Ukupni gubici na mreži (EPS i EMS zajedno) iznose oko 4.500 Gwh godišnje, tj. 13% ukupno proizvedene struje. Ovo je duplo više od proseka zemalja CIE – to znači da bi investicije u smanjenje tehničkh gubitaka, ali i bolja kontrola nenaplaćene struje kroz tolerisanje neplaćanja ili direktnu krađu struje, mogle da donesu značajne uštede. Te uštede su procenjene na 40 miliona evra u slučaju smanjenja gubitaka, mada tek na srednji rok, budući da njima prethode neophodne investicije u distributivnu mrežu.

Veliki deo neplaćanja dolazi od državnih kompanija ili entiteta, među kojima su GSP Beograd, Jumko Vranje, Resavica, Grad Kragujevac, Toplana Bor, Azotara Pančevo itd. što je praksa sa kojom se treba prekinuti. Kada bi EPS svoju naplatu povećao za 1 procentni poen, sa sadašnjih oko 95%, to bi značilo dodatnih 20 miliona evra prihoda.

 

Niska cena struje

Cena struje u svim zemljama regiona, pa i onima koje su objektivno posmatrano siromašnije od Srbije kao što su Severna Makedonija ili Albanija, znatno je viša nego u Srbiji. Povećanje cene struje od 15% moglo bi da poveća prihode EPS-u za 120-130 miliona evra – samo što bi ova mera imala smisla jedino ako bi se EPS prethodno reformisao, jer bi se inače čitavo poskupljenje prevalilo na povećanje plata zaposlenih, što se prethodno već dešavalo.

Niska cena struje dovodi i do neracionalne potrošnje, pa se struja koristi za grejanje, umesto drugih izvora energije, koji su jeftiniji i manje zagađuju.

 

Analiza kao upozorenje

Analiza Fiskalnog saveta je veoma značajna jer nas upozorava nekoliko godina unapred na buduće probleme sa kojima ćemo se suočiti ukoliko EPS ne postane normalno profitabilno preduzeće sa nezavisnim i iskusnim menadžmentom. Drugim rečima – dok ne postane sve ono što danas nije.

Ovakva reforma trajala bi barem nekoliko godina, ali to bi postavilo solidne osnove za dalji rad ovog preduzeća. U suprotnom, ako EPS nastavi da posluje kao i do sada, bilo kakvo poskupljenje struje na štetu potrošača neće dovesti do novih neophodnih investicija, a bez njih bi moglo da dođe do usporavanja ekonomskog razvoja zemlje. Stanje, premda loše, još nije alarmantno, ali to lako može da postane kroz nekoliko godina ukoliko se ništa ne uradi po ovom pitanju. Zato je ova analiza, iako deluje alarmistički i preuranjeno, zapravo sastavljena u pravom trenutku i na argumentovan način govori o tome šta treba uraditi dok za to još uvek ima vremena.

Celu analizu Fiskalnog saveta o poslovanju EPS-a pogledajte ovde.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *